Од 17. августа 2018. године почиње примена члана 9. Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица („Службени гласник РС“, број 44/2018).

Банке су у обавези да свим новим корисницима текућих рачуна који захтевају платну картицу бесплатно издају домаћу платну картицу (Дина), док ће свим власницима платних картица који немају домаћу платну картицу, након истека рока важења тих других картица, исте бити замењене домаћом платном картицом.

Наравно, власници текућих рачуна ће моћи од банке да добију и друге платне картице, али неће моћи да имају друге платне картице ако немају и домаћу.

Народна банка подсећа да се остале одредбе Закона о међубанкарским накнадама примењују од 17. децембра 2018. године, при чему је предвиђено фазно снижавање међубанкарских накнада у картичним трансакцијама. До 17. јуна 2019. године, пружаоци платних услуга моћи ће да нуде и наплаћују међубанкарске накнаде у износу не већем од 0,5% вредности извршене трансакције дебитном картицом, односно 0,6% за кредитне картице. Од 18. јуна 2019. године међубанкарске накнаде биће ограничене на 0,2% вредности извршене трансакције дебитном картицом, односно 0,3% за кредитне картице, као што је и у земљама Европске уније. 

У наставку преносимо у целости саопштење Народне банке Србије:

„Народна банка Србије подсећа да данас почиње да се примењује члан 9. Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица који предвиђа да су издаваоци платних картица у обавези да сваком кориснику који захтева издавање платне картице уз текући рачун издају платну картицу код које се трансакције обрађују, нетирају и поравнавају у платном систему у Србији.

Почевши од данас, свим новим корисницима текућих рачуна који захтевају платну картицу биће бесплатно издата картица са домаћом обрадом трансакција, а поред тога све картице које не испуњавају услов домаће обраде трансакција, на свом истеку рока важности, биће замењене картицама са домаћом обрадом трансакција. На овај начин, остварује се још један важан циљ Закона – управљање системским ризиком у нашем домаћем платном систему, а у вези са картичним трансакцијама.

Члан 9. Закона узимајући у обзир карактеристике домаћег тржишта платних картица које континуирано расте, као и његов системски значај, ублажава ризик који произлази из доминантне обраде домаћих (динарских) картичних плаћања у иностраним платним системима и представља важан сегмент очувања стабилности финансијског система у Србији, што је један од два најважнија циља НБС.

Поред тога што су платне картице постале системски важне због значајног повећања њихове употребе у последњих неколико година у нашој земљи, треба имати у виду да, према расположивим подацима, 97% свих плаћања коришћењем локално издатих платних картица чине плаћања у земљи, а само 3% плаћања у иностранству. Такође, 87% домаћих динарских картичних трансакција обрађује се у иностраним платним системима, над којима институције Србије, односно НБС немају никаква надзорна овлашћења. У платном систему који надгледа НБС  реализује се мање од 15% трансакција у земљи. Управо узимајући у обзир ове околности које имају системски значај, чланом 9. Закона је прописано да сваки корисник платних картица мора бесплатно добити бар једну картицу чије се трансакције обрађују у земљи, под надзором одговорних домаћих институција. Уз ту картицу, том кориснику, на његов посебан захтев у писменој форми може бити издата једна или више платних картица код којих се у домаћим платним трансакцијама обрада налога за пренос издатих на основу њихове употребе не обавља у платном систему у Србији.

Смисао ове одредбе јесте, дакле, у томе да се корисницима омогући да увек имају најмање једну платну картицу над чијом обрадом трансакција постоји ефективан надзор домаће законом одговорне институције, односно НБС, и тиме им се гарантује приступ средствима на њиховом текућем рачуну у случају недоступности или проблема у раду система над којима институције Србије немају надзор, нити било какво право увида у њихово пословање. Закон о међубанкарским накнадама има упориште у европском законодавству, односно у складу је са регулаторним принципима и праксом европских земаља који се односе на реализацију трансакција платним картицама у националним валутама и обавезе централне банке да осигура поуздано функционисање националног платног система.

Иако тренутно само трансакције инициране картицама националне картичне шеме DinaCard испуњавају услов да се обрађују у платном систему у земљи, треба имати у виду да овај члан закона не прописује обавезно издавање и коришћење било ког одређеног бренда платних картица. Сваки картични систем плаћања који омогући да се обрада трансакција обавља у платном систему у Републици Србији, испуњава услов да се картица његовог бренда издаје уз текући рачун у складу са чланом 9. став 1. Закона.

Законом се истовремено смањују трошкови картичних трансакција, међународним картичним системима омогућено је да послују у Србији под истим условима као што су то чинили пре него што је Закон усвојен, а у исто време се управља системским ризиком платног система у земљи у складу са стандардима Европске уније у овој области.

Такође, овим законом се уређује пословање с платним картицама у Србији, и то по први пут, на целовит начин. Платне картице су најпопуларнији безготовински платни инструмент код нас и њиховом употребом је реализовано 57% укупног броја безготовинских трансакција током 2017. године, са растућим трендом.

Остале одредбе Закона примењују се од 17. децембра 2018. године, при чему је предвиђено фазно снижавање међубанкарских накнада у картичним трансакцијама. До 17. јуна 2019. године, пружаоци платних услуга моћи ће да нуде и наплаћују међубанкарске накнаде у износу не већем од 0,5% вредности извршене трансакције дебитном картицом, односно 0,6% за кредитне картице. Од 18. јуна 2019. године међубанкарске накнаде биће ограничене на 0,2% вредности извршене трансакције дебитном картицом, односно 0,3% за кредитне картице, као што је и у земљама Европске уније.“