(Мишљење Министарства финансија, бр. 413-00-00039/2019-16 од 16.5.2019.год.)

Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС“, бр. 62/2013 и 30/2018 – даље:Закон), уређују се обвезници примене овог закона, разврставање правних лица, организација рачуноводства и рачуноводствене исправе, услови и начин вођења пословних књига, признавање и вредновање позиција у финансијским извештајима, састављање, достављање и јавно објављивање финансијских извештаја и годишњег извештаја о пословању, Регистар финансијских извештаја, Национална комисија за рачуноводство, као и надзор над спровођењем одредби овог закона. 

Одредбама члана 11. став 8. Закона прописано је да су помоћне књиге аналитичке евиденције које се воде одвојено за нематеријална улагања, некретнине, постројења и опрему, инвестиционе некретнине, дугорочне финансијске пласмане, залихе, потраживања, обавезе и др. 

Сагласно ставу 9. овог члана дефинисано је да се помоћне књиге које се односе на имовину у материјалном облику исказују у количинама и новчаним износима. 

Дакле, евиденција о количинама и вредности залиха јесте врста помоћне евиденције („робно-материјално књиговодство“). Начин на који ће се та евиденција физички водити у оквиру малопродајног објекта, код рачуновође или на другом месту, питање је које свако правно лице, односно предузетник треба да уреди. 

Имајући у виду горе наведено, мишљења смо да се обавеза вођења помоћних књига које се односе на имовину у материјалном облику и исказивање у количинама и новчаним износима (тзв. „робно-материјално књиговодство“) односи на сва правна лица, односно предузетнике који су обвезници примене Закона, укључујући и предузетнике (микро правна лица) који се баве трговином на мало.