Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу са 1,25% на 1%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се смањују за 0,25%:

• Затезна камата од 11.12.2020. године износи 9%
• Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе од 10.12.2020. године износи 11%.

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да настави са ублажавањем монетарне политике и референтну каматну стопу снизио је за 25 базних поена, на ниво од 1%.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор пружа додатну подршку домаћој економији, имајући у виду размере кризе у свету изазване пандемијом, поновно погоршање епидемиолошке ситуације и успоравање привредног опоравка на глобалном нивоу, посебно у Европи. Ова додатна подршка омогућена је одговорним вођењем економске политике у претходном периоду, које је обезбедило капацитет монетарној политици и јавним финансијама да се изборе са актуелном кризом, без угрожавања постигнуте ниске и стабилне инфлације, као и других показатеља макроекономске стабилности.

Референтна каматна стопа се додатним смањењем налази на нивоу који је за 1,25 процентних поена нижи него пре избијања пандемије. Извршни одбор очекује да ће даље ублажавање монетарне политике, уз претходне снажне мере Народне банке Србије и Владе, као и најављене додатне мере фискалне политике, наставити повољно да делује на услове финансирања привреде и грађана и раст њиховог расположивог дохотка.

Истовремено, Народна банка Србије је одлучила да сузи коридор својих основних каматних стопа, са ± 1,0 процентни поен, на ± 0,9 процентних поена у односу на референтну каматну стопу. Тиме је каматна стопа на депозитне олакшице смањена за 15 базних поена, на 0,1%, а стопа на кредитне олакшице за 35 базних поена, на 1,9%.

Адекватна подршка Народне банке Србије и Владе привреди Србије у великој мери је допринела мањем паду економске активности у другом тромесечју од иницијално очекиваног, као и бољим резултатима економског опоравка након тога. Имајући то у виду, Народна банка Србије очекује повољнију стопу раста бруто домаћег производа ове године у односу на очекивања на почетку пандемије, –1,0% уместо –1,5%, иако је епидемиолошка ситуација и у свету и код нас погоршана од октобра. Бољем резултату посебно доприноси опоравак инвестиција, који је бржи од очекиваног, пре свега услед очувања производних капацитета и запослености у условима пандемије, убрзања реализације инфраструктурних пројеката, као и обезбеђених повољнијих услова финансирања. Подаци с тржишта рада о расту стопе запослености и задржаној једноцифреној стопи незапослености потврђују значај пакета економских мера, захваљујући којем су настављена повољна кретања, упркос изазовима пандемије. Очекујемо да задржане позитивне средњорочне перспективе наше земље и мере Владе и Народне банке Србије допринесу опоравку домаће тражње, што ће, уз даљу нормализацију екстерне тражње, утицати на више него потпун опоравак наше привреде у следећој години, уз стопу раста бруто домаћег производа од око 6%.

Извршни одбор наглашава да је инфлација у Србији остала чврсто под контролом, као што је то била и у протеклих седам година. Важан фактор ниске и стабилне инфлације била je и остала обезбеђена релативна стабилност девизног курса, као и усидреност инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде, што потврђује кредибилитет монетарне политике. Инфлација у октобру остала је на нивоу из септембра од 1,8% међугодишње, што је у складу сa очекивањима Народне банке Србије. И поред наставка раста зарада и запослености у већини делатности, притисци на страни тражње и даље су релативно ниски, о чему сведочи кретање базне инфлација на ниском и стабилном нивоу. Према пројекцији Народне банке Србије, инфлација ће се и у наредном периоду кретати у доњој половини циљаног распона, ближе доњој граници циља, а са очекиваним даљим опоравком тражње, током 2022. године почеће постепено да се приближава централној вредности циља од 3%.

Иако је опоравак глобалне економске активности од маја био бржи него што се очекивало, забрињава убрзано ширење вируса од октобра, пре свега у Европи, што би у кратком року могло да успори опоравак нашег најважнијег трговинског и финансијског партнера, зоне евра, а тиме и екстерну тражњу за нашим извозом. Управо таква данашња одлука Извршног одбора Народне банке Србије има за циљ да ублажи евентуално преливање негативног економског утицаја поменутих кретања из зоне евра. Ипак, охрабрују позитивне вести о вакцини, али се још са сигурношћу не зна када ће вакцина бити доступна и којом брзином ће бити дистрибуирана. Због релативно спорог опоравка светске привреде не очекују се знатнији инфлаторни притисци по основу инфлације у међународном окружењу, али је потребан опрез због могуће повећане волатилности цена примарних производа и цена хране у условима неизвесности око тока пандемије. Међутим, Извршни одбор истиче значајну отпорност наше економије на шокове из међународног окружења, као резултат одговорног вођења економске политике у претходним годинама и адекватног одговора на актуелну светску кризу. Томе у прилог говори и податак да је на међународном финансијском тржишту Србија постигла најнижу цену финансирања у еврима до сада, која на рок од десет година износи 1,066%.

Извршни одбор је констатовао да ће и у наредном периоду, посебно током предстојеће зиме, бити присутни изазови у погледу тока пандемије и утицаја на глобална и домаћа економска кретања. Због тога ће у фокусу носилаца економске политике бити обезбеђење подршке даљем опоравку наше привреде, очување производних капацитета, запослености и даљи раст извозног сектора, као и подстицање домаћих инвестиција и прилива страних директних инвестиција. Народна банка Србије ће наставити да пажљиво прати кретања и утицај кључних фактора из домаћег и међународног окружења на инфлацију, финансијску стабилност и брзину економског опоравка. Континуирано ћемо процењивати све до сада донете мере како би се пружила подршка даљем опоравку економске активности, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности. Народна банка Србије ће наставити да банкама ставља на располагање јефтину динарску ликвидност путем додатних своп аукција куповине девиза и аукција репо куповине хартија од вредности. На тај начин ће се подстаћи и даљи раст кредитне, а тиме и економске активности.

На данашњој седници, Извршни одбор је усвојио Меморандум о циљаним стопама инфлације до 2023. године, којим се циљана стопа инфлације задржава на нивоу од 3,0 ± 1,5% до краја 2023. године.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 14. јануара 2021. године.“