Сходно прописима који важе у Србији, PayPal се не може користити за плаћање између резидената (нпр. за плаћање физичког лица резидента Србије привредном субјекту такође резиденту Србије), јер није лиценциран као институција електронског новца код Народне банке Србије.

Поводом честих недоумица у вези са могућностима плаћања преко PayPal-a у Србији, Народна банка је издала саопштење које би требало да помогне у разумевању питања везаних за ову проблематику, као што је нпр. зашто резидентима није дозвољено да међусобно обављају платни промет преко PayPal-a или Skrill-a.

У наставку преносимо у целости саопштење Народне банке Србије:

„Поводом интересовања појединих медија за пословање страних институција електронског новца у нашој земљи, указујемо поново на то да је Законом о платним услугама, који се примењује од 1. октобра 2015. године, домаће законодавство усаглашено са законодавством Европске уније у овој области, а створени су и услови за модернизацију и повећање конкуренције на домаћем тржишту платних услуга, пре свега увођењем могућности пословања нових финансијских институција: платних институција и институција електронског новца. У члану 10. овог закона јасно је уређено које финансијске институције могу пружати платне услуге у Србији (плаћања између резидената), а међу њима се налази само институција електронског новца која има дозволу Народне банке Србије за издавање електронског новца (домаћа институција електронског новца), а не и страна институција електронског новца (која према Закону о девизном пословању резидентима може пружати услуге само за прекогранична плаћања). Другим речима, да би резидентима било дозвољено да међусобно обављају платни промет преко нпр. PayPal-а или Skrill-а, неопходно је да се ове компаније лиценцирају код Народне банке Србије као институције електронског новца. До данашњег дана PayPal није поднео захтев да се лиценцира код Народне банке Србије као институција електронског новца. Стога PayPal у овом тренутку може послужити домаћим правним и физичким лицима за обављање платног промета са иностранством, у складу са чланом 32. Закона о девизном пословању, али не и за њихова међусобна плаћања у домаћем платном промету.

Ово су, иначе, универзална правила која важе без изузетка и у Европској унији, па тако PayPal пружа услуге грађанима и компанијама у Европској унији као лиценцирана кредитна институција са седиштем у Луксембургу. Пружање платних услуга је лиценцирана делатност свуда у свету (као што су то нпр. и делатност прикупљања депозита, послови на тржишту хартија од вредности или друге одређене финансијске активности), а омогућавање да се ове услуге пружају у Србији између резидената без дозволе Народне банке Србије довело би до парадоксалне ситуације у којој би стране институције електронског новца основане у држави у којој нема регулаторних захтева (нема надзора, посебног капитала као у Европској унији од 350.000 евра и заштите корисника) биле у далеко повољнијем положају него домаће институције електронског новца, на које се примењује (строжи) режим еквивалентан у Европској унији.

Када је реч о резидентури корисника PayPal налога или налога отворених код других страних институција електронског новца, истичемо да Пореска управа контролише примену Закона о девизном пословању код правних лица и она, у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, располаже неопходним правним и фактичким механизмима да утврди да ли је одређено плаћање преко PayPal-а извршено између резидената и да у складу с тиме подноси захтеве за покретање одговарајућих поступака. Према нашим сазнањима, у овом тренутку, осим у занемарљивом броју случајева у којима постоји сумња да су домаће компаније намерно злоупотребиле сервисе PayPal-а да би примале електронски новац од резидената – домаћи корисници PayPal-а сервиса су свесни ограничења из Закона о девизном пословању и не користе ове сервисе за пријем новца од других резидената, што је последица, између осталог, и нашег континуираног информисања јавности о овом питању. Посебно наглашавамо да су представници Народне банке Србије на многим јавним скуповима и састанцима с представницима ИТ индустрије, ПКС-а, УБС-а предлагали могућа решења како би пословни ентитети елиминисали сваки могући ризик тзв. „несвесног“ кршења Закона о девизном пословању. Међутим, не може бити „несвестан“ онај резидент који се у јавности оглашавао као једна од првих апликација која омогућава у Србији плаћање робе и услуга, а притом је јасно да је реч о роби или услугама које се пружају првенствено домаћем тржишту. Иако је за контролу девизног пословања код правних лица и предузетника надлежна Пореска управа, указивали смо на могућност да резиденти на својим интернет страницама и мобилним апликацијама код купопродаје робе и услуга јасно раздвоје могућности плаћања за резиденте и нерезиденте, искључујући могућност плаћања PayPal-ом за резиденте. С тим у вези, опет напомињемо да готово сви корисници сервиса страних институција електронског новца, према нашим сазнањима, у пракси поштују законска ограничења.

На крају још једанпут истичемо да, према важећим прописима који уређују девизно пословање, нема сметњи да домаће компаније и грађани Србије врше не само плаћање већ и наплату (пријем електронског новца) преко стране институције електронског новца по основу електронске купопродаје робе и услуга у иностранству и с тим у вези могу слободно да врше откуп тако оствареног електронског новца и да преносе средства на свој девизни рачун код банке у Србији. Наиме, на основу разговора које је Народна банка Србије водила с PayPal-ом, ова институција електронског новца је, поред опције слања средстава у иностранство, у априлу 2015. омогућила и опцију пријема средстава у Србију (што је био и основни циљ законских измена из 2012. године, како би наша ИТ индустрија, start-up компаније и остала правна лица и предузетници имали олакшани приступ глобалном тржишту), док су неке друге институције електронског новца (нпр. Skrill) ову опцију увели раније. Према подацима којима располажемо из платног промета са иностранством, јасно се може уочити не само слање новца преко поменутих сервиса већ и приметан износ примљеног новца из иностранства у последњој години дана.“