Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу са 6,50% на 6,25%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се смањују за 0,25%:

• Затезна камата од 14.6.2024. године износи 14,25%
• Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе од 13.6.2024. године износи 16,25%.

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„На данашњој седници Извршни одбор је одлучио да смањи референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 6,25%. Смањена је и стопа на депозитне олакшице – на 5,00%, као и стопа на кредитне олакшице – на 7,50%.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је, пре свега, имао у виду вишемесечну опадајућу путању домаће инфлације и њен повратак у границе циља у мају, у складу с пројекцијама Народне банке Србије, као и очекивано кретање инфлације и других макроекономских показатеља из домаћег и међународног окружења у наредном периоду. Узимајући у обзир даље смањење глобалних инфлаторних притисака, као и досадашњи дезинфлаторни утицај рестриктивних монетарних мера, Извршни одбор је проценио да су се створили услови за почетак ублажавања монетарне политике путем смањења референтне каматне стопе.

Глобална инфлација наставља да опада и приближава се претпандемијским нивоима, пре свега услед ефеката претходног заоштравања монетарних услова централних банака, слабљења трошковних притисака и попуштања застоја у глобалним ланцима снабдевања. Извршни одбор Народне банке Србије не очекује знатнији раст цена производа и услуга које увозимо, али пажљиво прати све факторе који и на страни понуде и на страни тражње могу деловати на кретање инфлације у наредном периоду, од чега ће зависити будуће одлуке монетарне политике.

Већина централних банака предвиђа да ће се инфлација у њиховим земљама вратити у границе циља у другој половини ове или првој половини наредне године, а тржишни учесници очекују да је циклус заоштравања монетарних политика завршен. Европска централна банка је на састанку 6. јуна започела са ублажавањем монетарне политике смањењем основних каматних стопа за по 25 базних поена, указујући на то да ће наредне мере зависти од опрезног сагледавања динамике инфлације и пројекција њеног кретања у наредном периоду. Систем федералних резерви у јуну није мењао монетарне услове, при чему су и даље присутна очекивања да би до краја године могао да започне с њиховим ублажавањем. Очекивано постепено смањење цене евроиндексираног задуживања на домаћем тржишту, заједно с почетком снижавања референтне каматне стопе Народне банке Србије, требало би да допринесе постепеном расту кредитне активности и домаће тражње, који неће угрозити опадајућу путању инфлације. Извршни одбор је имао у виду да релевантне институције предвиђају благо опадајући тренд кретања светске цене нафте у наредном периоду и да је раст цена нафте, до којег је повремено долазило претходних месеци услед изражених геополитичких тензија и низа других фактора, био привремен.

Међугодишња инфлација у Србији се, у складу са очекивањима Извршног одбора, у мају вратила у границе циља 3 ± 1,5% и износила је 4,5%. Успоравању инфлације допринеле су цене хране, које су у мају забележиле месечни пад од 0,2%, а затим цене енергије услед изласка из обрачуна прошлогодишњег поскупљења струје и гаса, док је базна инфлација остварила благо виши раст него у априлу и износила је 5% међугодишње. У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њено задржавање у границама циља у средњем року, при чему ће се од почетка 2025. инфлација кретати око централне вредности циља од 3%. Таквом кретању инфлације допринеће и даље рестриктивни монетарни услови, смањени глобални инфлаторни притисци, као и нижа инфлациона очекивања тржишних субјеката.

Према подацима Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа у првом тромесечју ове године убрзао је на 4,7% међугодишње, што је повољније у односу на прву процену. Раст је био вођен већом активношћу у услужним секторима, индустрији и грађевинарству, а према подацима за април, повољна кретања су настављена и на почетку другог тромесечја. Расту домаће потрошње доприносе раст реалних доходака по основу виших зарада и пензија и смањење инфлације. Расту инвестиција у основна средства доприносе повећана профитабилност привреде из претходних година, висок прилив страних директних инвестиција и капитална издвајања државе, пре свега за потребе улагања у саобраћајну инфраструктуру. Према оцени Извршног одбора, иако ће домаћа тражња водити раст и у наредном периоду, не очекује се да ће она знатније утицати на инфлацију.

Извршни одбор Народне банке Србије наглашава да ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси у зависности од брзине успоравања инфлације. Истовремено, приликом доношења одлука водиће рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 11. јула.“