Агенција за привредне регистре је објавила саопштење о резултатима пословања привреде у 2017. години.

Скоро три петине привредних друштава (59.131) је пословало профитабилно, с тим да је укупан нето добитак који су она остварила, у износу од 666.561 милион динара, већи за 32,0% у поређењу са добитком у претходној години. С друге стране, 26.592 привредна друштва су 2017. годину завршила са губитком, а укупан нето губитак износи 229.381 милион динара и смањен је за 27,8% у односу на претходну годину.

Укупан губитак привреде исказан је у износу од 3.688.036 милиона динара. Укупне губитке је исказало 42.956 привредних друштава, а од тога 25.513 друштава бележи губитак изнад висине капитала.

Удео сопственог капитала у укупним изворима финансирања је повећан (са 36,2% на 37,9%), али је износ сопствених извора и даље недовољан јер је степен задужености 1,64 (иако је мањи него у претходној години када је био 1,76). И даље постоји мањак дугорочног капитала, тако да су привредна друштва за финансирање сталне имовине користила позајмљене изворе у износу од 464.064 милиона динара, с тим да је вредност тог негативног нето обртног капитала смањена за 32,6% у односу на претходну годину.

У наставку преносимо у целости саопштење АПР:

„У Агенцији за привредне регистре израђено је и објављено Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2017. години, а данас је представљено и на конференцији за новинаре.

Основ за израду Саопштења су збирно обрађени подаци за статистичке и друге потребе за 2017. годину, као и збирно обрађени редовни годишњи финансијски извештаји за 2016. годину које су привредна друштва, установе и предузетници доставили Агенцији, а који су објављени у Годишњем билтену финансијских извештаја за 2017. годину.

Привреда Републике Србије, током 2017. године, наставила је тенденцију благог оживљавања, мада је остварени раст био нешто слабији од пројектованог. Бруто домаћи производ је на годишњем нивоу порастао за 1,9%, док је индустријска производња повећана за 3,5%. Позитивним кретањима допринела су увећана инвестициона улагања и пораст спољнотрговинске размене, у којој увоз бележи нешто бржи раст од извоза (13,8% наспрам 12,0%). Подстицај побољшаном пословном амбијенту дала је и релативно ниска стопа инфлације (3,05), као и јачање домаће валуте (вредност динара према евру увећана за 4,0%, а према долару 15,4%).

Тренд раста српске економије дао је снажан импулс јачању укупних финансија привредних друштава, чија се увећана пословна активност обављала уз раст запослености. Укупни приходи остварени на нивоу привреде порасли су за 8,3% у односу на претходну годину и износе 10.561.086 милиона динара, док су укупни расходи у висини од 10.040.612 милиона динара повећани за 5,8%. Пословање 101.012 привредних друштава одвијало се са укупно 1.073.557 радника, што представља годишњи раст броја запослених за 34.456 радника.

На благи опоравак привреде током 2017. године указују и исказани резултати. Дугогодишња серија позитивних резултата из пословних активности је очувана, премда је тај добитак у износу од 530.811 милиона растао споријим темпом (4,8%) у односу на претходну годину (26,1%). С друге стране, услед велике изложености спољним факторима и кретањима на девизном тржишту, привредна друштва после низа година у којима су исказивала негативне резултате из финансирања, по том основу бележе добитак у висини од 37.357 милиона динара (губитак у 2016. години 126.853 милиона динара). Такође, бољи резултат је исказан и по основу усклађивања вредности имовине и потраживања, отписаних потраживања и осталих активности, будући да је губитак у износу од 41.110 милиона динара, смањен за 62,5% у поређењу са претходном годином.

Повољна макроекономска кретања одразила су се на значајан раст укупне профитабилности привредних друштава, тако да је привреда трећу годину заредом исказала позитиван нето резултат, а он износи 437.180 милиона динара и 2,3 пута је већи од добитка из претходне године. Прилично увећање позитивног резултата последица је раста нето добитка на годишњем нивоу за 32,0%, као и смањења нето губитка за 27,8%.

Скоро три петине привредних друштава (59.131) пословало је позитивно, што је 1.324 друштва више у поређењу са претходном годином, а укупан нето добитак који су остварила износи 666.561 милион динара. На страни негативних резултата било је 1.048 привредних друштава мање у односу на претходну годину, односно укупно 26.592 друштва, а она су исказала нето губитак у висини од 229.381 милион динара. Нето резултат није исказало 15.289 друштава (у 2016. години 14.444 друштва).

Раст профитабилности обележио је и пословање јавних предузећа у 2017. години, која су збирно гледано последње три године завршила са добитком. Позитиван нето резултат исказан на нивоу 576 јавних предузећа износи 29.029 милиона динара и два пута је већи од прошлогодишњег. Са нето добитком је пословало 421 предузеће, а са нето губитком 135 предузећа, док 20 јавних предузећа није исказало нето резултат.
 
Сегмент привредних друштава у стечају и ликвидацији, која су махом генератори губитака, нешто је побољшао резултате, будући да је њихов негативан нето резултат за 11,7% мањи од прошлогодишњег. На крају 2017. године 6.562 друштва која су била у поступку стечаја и ликвидације исказала су укупан губитак у износу од 49.825 милиона динара.

Позитивне тенденције присутне су на нивоу свих сектора, а као главни носиоци профитабилности издвајају се сектор С-Прерађивачка индустрија, у коме је позитиван нето резултат два пута повећан у односу на претходну годину и износи 156.974 милиона динара и сектор G-Трговина на велико и мало…, који бележи 2,3 пута већи добитак у висини од 82.184 милиона динара. Према исказаним позитивним резултатима истичу се и сектори Ј- Информисање и комуникације (45.536 милиона динара), D-Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (34.365 милиона динара) и В-Рударство (31.080 милиона динара). Истовремено, после вишегодишњег непрофитабилног пословања у зону позитивних резултата прешли су сектори L-Пословање некретнинама (10.676 милиона динара), F-Грађевинарство (8.851 милион динара) и I-Услуге смештаја и исхране (2.502 милиона динара).

Успешније пословање бележе и привредна друштва посматрано према величини, с тим да је сегмент микро привредних друштава још увек остао у сфери губитка. Највећи раст профитабилности евидентан је код великих привредних друштава, чији је позитиван нето резултат у износу од 253.243 милиона динара, већи 2,7 пута од прошлогодишњег. Мала привредна друштва су исказала добитак од 119.814 милиона динара, повећан за 54,4% на годишњем нивоу, док је позитиван нето резултат средњих друштава порастао за трећину и износи 84.078 милиона динара. На нивоу микро привредних друштава, која су и најбројнија (89.881 друштво), исказан је негативан нето резултат од 19.954 милиона динара, с тим да је он знатно мањи од прошлогодишњег (47.485 милиона динара).

Постепено оживљавање српске економије у 2017. години одразило се на благо јачање финансијских ресурса и поправљање финансијског положаја привреде, али су проблеми услед неадекватног начина финансирања, иако нешто ублажени, и даље били претња њеној виталности.

Привредна друштва су располагала пословном имовином у укупној вредности од 14.200.229 милиона динара, што је за 4,2% више у односу на претходну годину. Пословање су финансирала капиталом у висини од 6.932.548 милиона динара, а као и годинама уназад већим делом су се ослањала на позајмљене изворе финансирања, тако да су њихове укупне обавезе износиле 8.811.946 милиона динара. Међутим, структура извора финансирања је благо поправљена с обзиром да је на годишњем нивоу капитал увећан за 5,2%, док је укупан дуг растао по стопи од 1,6%.

На крају 2017. године привреда је кумулирала губитак у износу од 3.688.036 милиона динара, од чега се на губитак изнад висине капитала односи 1.544.265 милиона динара. Споријем годишњем расту укупног губитка (1,9%) у односу на протекли период допринело је опадање губитка изнад висине капитала (5,9%). Губитак је исказало 42.956 привредних друштава, од којих је код 25.513 друштава губитак био већи од вредности капитала.   
 
Током 2017. године дошло је до извесног јачања финансијских капацитета и побољшања финансијске структуре, међутим задуженост и неликвидност су и даље били проблеми са којима се домаћа привреда суочавала. Иако су сопствени извори финансирања увећани за 9,0% у поређењу са претходном годином, они су са износом од 5.368.037 милиона динара чинили 37,9% укупних извора финансирања (у претходној години 36,2%), при чему је степен укупне задужености благо смањен (са 1,76 на 1,64). У прилог томе да привреда није успела да успостави оптималан начин финансирања говори и мањак дугорочног капитала, будући да је део сталне имовине у износу од 464.064 милиона динара финансирала из краткорочних извора. Негативан нето обртни капитал је смањен за 32,6% у односу на претходну годину, а да је проблем неликвидности још увек остао показују и прилично ниске вредности општег и текућег рациа ликвидности (0,92 односно 0,63).

Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2017. години и презентација Пословање привреде у Републици Србији у 2017. години објављени су у одељку Финансијски извештаји – Макроекономске информације / Макроекономска саопштења.“