1. Увод
Од почетка 2020. године, у Србији се убрзано развијају модели трговине храном у којима продавац и купац контактирају преко различитих електронских средстава комуникације, а при чему се намирнице испоручују на адресу купца. Електронска трговина се обавља преко интернета и продавац робу нуди преко:
- своје интернет странице (вебсајта) или
- вебсајта у поседу трећег лица које може посредовати у трговини мешовитом робом широког асортимана (на пример. „Ibej“, „Амазон“, „Купиндо“) или je специјализовано за продају одређених врста робе, као што је храна (пример „Моја пијаца“, „Гајбица“, „Пијаца на клик“, „Верде Меркато“, итд.).1
__________
1 Ради појашњења, нуђење робе путем социјалних мрежа од стране регистрованих трговаца укључује оглашавање робе, али не и њену продају преко друштвених мрежа.
Врло су популарни и други начини продаје који не захтевају одлазак купца на продајно место, већ се поруџбина врши преко каталога, мејла или телефоном. Пример такве продаје на даљину је е-Пијаца коју је покренуло Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде спајајући купце и произвођаче преко интернет странице https://pijaca.minpolj.gov.rs/ponuda/
Сваки промет хране, независно од тога да ли се одвија на уобичајени начин кроз физички контакт купца и продавца, или преко електронских средстава комуникације, каталога, мејла, телефона и слично, подлеже захтевима за безбедност хране.