Питање

У вези дана које запослени може да добије за негу детета – да ли се у том случају примењује део Закона о раду који омогућава запосленом до 5 дана годишње у ову сврху?

Да ли родитељ мора да достави неку посебну изјаву, дознаку од лекара или нешто слично како би фирма одобрила те дане?

 

Одговор

Чланом 77. Закона о раду предвиђени су случајеви када запослени има право на плаћено одсуство. Ово питање се ближе уређује општим актом и уговором о раду. Закон предвиђа да запослени има право на плаћено одсуство у случају теже болести члана уже породице у трајању до пет радних дана у току календарске године. Међутим, послодавац може општим актом и уговором о раду утврдити и дуже трајање права на плаћено одсуство. Такође се и документација коју је потребно поднети ради одоборавања плаћеног одсуства регулише општима актом послодавца.

Поред права на плаћено одсуство, запослени може користити право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад због неге болесног, односно повређеног члана уже породице (члан 73. став 1. тачка 5) Закона о здравственом осигурању). Услови за коришћење овог права и трајање предвиђени су чл. 78. и 79. Закона о здравственом осигурању:

„Члан 78.
Осигуранику из члана 72. овог закона припада накнада зараде због неге оболелог, односно повређеног члана уже породице млађег од седам година живота или члана уже породице старијег од седам година живота који је тешко телесно или душевно ометен у развоју, у сваком појединачном случају болести, односно повреде, најдуже до 15 дана, а ако је оболели, односно повређени члан уже породице старији од седам година живота, а није тешко телесно или душевно ометен у развоју, најдуже до седам дана.

Изузетно од става 1. овог члана, када постоје оправдани разлози који се односе на здравствено стање члана уже породице, првостепена лекарска комисија може продужити трајање привремене спречености за рад због неге члана уже породице, најдуже до 30 дана за негу детета млађег од седам година живота или члана уже породице старијег од седам година живота који је тешко телесно или душевно ометен у развоју, односно до 14 дана за негу члана уже породице који је старији од седам година живота, а није тешко телесно или душевно ометен у развоју.

У случају тешког оштећења здравственог стања детета до навршених 18 година живота због тешког оштећења можданих структура, малигне болести, или другог тешког погоршања здравственог стања детета, другостепена лекарска комисија Републичког фонда може, на предлог здравствене установе која обавља здравствену делатност на терцијарном нивоу здравствене заштите у којој се дете лечи, а по упуту изабраног лекара, продужити право на накнаду зараде због неге члана уже породице.

Продужење права на накнаду зараде из става 3. овог члана, оцењује другостепена лекарска комисија Републичког фонда на сваких шест месеци, за сваки појединачни случај, у зависности од здравственог стања детета, као и неопходног даљег лечења детета, односно рехабилитације ако је потребна.

Члан 79.
Накнада зараде због неге детета припада осигуранику ако оба родитеља имају утврђен основ осигурања из члана 11. став 1. тач. 1)–7), 18), 20) и 23) овог закона или ако дете има само једног родитеља или ако само један родитељ врши родитељско право у смислу прописа о породици или ако један од родитеља нема утврђен основ осигурања из члана 11. став 1. тач. 1)–7), 18), 20) и 23) овог закона, али је из здравствених разлога неспособан да негује оболело дете.

Накнада зараде због неге детета под условима из става 1. овог члана припада и осигуранику који је усвојитељ, хранитељ, очух или маћеха детету.“

Као и код привремене спречености за рад због сопствене болести или повреде, запослени је дужан да достави послодавцу обавештење о привременој спречености за рад (у складу са чланом 103. Закона о раду).

Ако су услови испуњени, не постоји ограничење колико пута може да се користи овај основ привремене спречености за рад у току једне године. То потврђује и следећи одломак из Интрукције о примени Закона о здравственом осигурању (Инструкција Министарства здравља, број 011-00-55/2006-03 од 21.2.2006. године):

„Из напред изнетог, може се закључити да се ст. 1. и 2. у члану 79. Закона, односе на право осигураника на накнаду зараде због неге оболелог члана уже породице – у сваком појединачном случају болести. Под сваким појединачним случајем болести, сматра се сваки случај акутног обољења члана уже породице. С тим у вези, може се закључити да не постоји законско ограничење осигураника у дужини коришћења права на накнаду зараде због неге члана уже породице у току једне календарске године (могуће је остварити право на накнаду зараде због неге оболелог члана уже породице и дуже од 30 дана у току једне календарске године, а по основу сваког посебног случаја акутног обољења, под условима прописаним чланом 79. Закона).“

Код боловања због неге болесног детета се добија накнада зараде у висини од 65% од основа за накнаду зараде, сходно члану 95. став 1. Закона о здравственом осигурању (као и код „обичног“ боловања).