(Akt Uprave carina broj: 148-1-030-01-113/2021 od 21.04.2021. god.)

Od 17. juna 2019. godine u primeni su Carinski zakon („Sl.glasnik RS“ br. 95/18…144/20, u daljem tekstu: Zakon), Uredba o carinskim postupcima i carinskim formalnostima („Sl. glasnik RS“ 39/19 i 8/20-u daljem tekstu: Uredba), kao i drugi podzakonski akti doneti na osnovu tog zakona.

S tim u vezi, ceneći značaj odredbi Carinskog zakona i pratećih propisa donetih na osnovu tog zakona, koji su u najvećoj mogućoj meri usklađeni sa propisima EU, a u odnosu na odredbe koje se odnose na carinski dug, Uprava carina je sačinila predmetni akt, u formi smernica za postupanje carinskog organa u postupku utvrđivanja carinskog duga i to na osnovu Smernica EU po predmetnom osnovu i sve to isključivo radi lakšeg praćenja i razumevanja odredaba carinskih propisa koje bliže uređuju carinski dug.

Posebno ukazujemo da ovaj akt ne predstavlja izvor prava, već je isključivo vrsta objašnjenja za sve učesnike u carinskom postupku, te odredbe Zakona i pratećih propisa imaju prednost nad sadržajem ovog dokumenta i prilikom sprovođenja odgovarajućeg carinskog postupka uvek treba na prvom mestu imati u vidu te odredbe.

I DEFINICIJE

„Carinski dug“ je obaveza lica da plati iznos uvoznih dažbina koji se primenjuje na određenu robu u skladu sa carinskim propisima.

„Dužnik“ je svako lice odgovorno za carinski dug.

„Uvozne dažbine“ su carinske dažbine koje se plaćaju pri uvozu robe.

II ZAKONSKE ODREDBE U OBLASTI CARINSKOG DUGA

Carinski dug je propisan članovima 65-111. Zakona i članovima 126-179. Uredbe.

III NASTANAK CARINSKOG DUGA

1. CARINSKI DUG PRI UVOZU

Prema članu 65. stav 1. Zakona carinski dug pri uvozu nastaje stavljanjem strane robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina, u carinski postupak:

– slobodanog prometa, uključujući i upotrebu robe u posebne svrhe;

– privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.

1.1. Stavljanje robe u slobodan promet

Carinski dug nastaje stavljanjem robe u slobodan promet u vreme prihvatanja deklaracije u skladu sa članom 65. stav 2. Zakona.

U skladu sa članom 175. stav 1. Zakona strana roba koja je namenjena za stavljanje na tržište Republike Srbije ili je namenjena za privatnu upotrebu ili potrošnju unutar carinskog područja Republike Srbije stavlja se u slobodan promet.

Stavljanje robe iz stava 1. ovog člana u slobodan promet podrazumeva sledeće:

1) naplatu obračunate uvozne dažbine;

2) naplatu, po potrebi, ostalih dažbina, u skladu sa posebnim propisima koji se odnose na naplatu tih dažbina;

3) primenu mera trgovinske politike i zabrana i ograničenja ako se ne primenjuju pre stavljanja robe u slobodan promet; i

4) izvršavanje ostalih formalnosti utvrđenih za uvoz robe.

Stavljanjem u slobodan promet strana roba stiče carinski status domaće robe.

Takođe, u skladu sa odredbama člana 187. Zakona, poseban postupak iz člana 183. Zakona može da se okonča kada se roba stavljena u taj postupak ili dobijeni proizvodi stave u slobodan promet.

Dužnik
U slučaju stavljanja robe u slobodan promet, prema članu 65. st. 3. i 4. Zakona, dužnik je:

• deklarant;
• u slučaju posrednog zastupanja, dužnik je i lice za čiji račun je deklaracija podneta;
• ako je deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet sastavljena na osnovu podataka zbog kojih uvozne dažbine nisu naplaćene u celosti ili delimično, dužnik je i lice koje je pružilo podatke potrebne za sastavljanje deklaracije i koje je znalo, ili je osnovano trebalo da zna da su ti podaci netačni.

Prema članu 72. Zakona ako je više lica u obavezi da plati iznos uvoznih dažbina za isti carinski dug, obavezna su da taj iznos plate solidarno.

1.1.1. Okončanje nacionalnog postupka tranzita stavljanjem robe u slobodan promet

U skladu sa članom 187. stav. 2. Zakona, carinski organ okončava postupak tranzita kada je u mogućnosti da utvrdi, na osnovu poređenja podataka dostupnih polaznoj carinarnici i podataka dostupnih odredišnoj carinarnici, da je postupak završen ispravno.

Članom 199. Zakona propisane su obaveze nosioca nacionalnog postupka tranzita, kao i prevoznika i primaoca robe koja se kreće u tranzitnom postupku.

S tim u vezi, u skladu sa stavom 1. ovog člana nosilac nacionalnog postupka tranzita odgovoranje za:

1) dopremanje robe u nepromenjenom stanju i zahtevanih podataka odredišnoj carinarnici u propisanom roku i u skladu sa merama koje je preduzeo carinski organ kako bi obezbedio identifikaciju robe;

2) poštovanje carinskih odredaba koje se odnose na postupak;

3) polaganje obezbeđenja kako bi se osiguralo plaćanje iznosa uvoznih dažbina koji odgovaraju carinskom dugu ili iznosa drugih dažbina koje mogu nastati za robu, osim ako nije drugačije predviđeno carinskim propisima.

Stavom 2. navedenog člana propisano je da je obaveza nosioca postupka ispunjena, a postupak tranzita se završava kada su roba stavljena u postupak i zahtevani podaci dostupni odredišnoj carinarnici u skladu sa carinskim propisima.

Prema stavu 3. citirane zakonske odredbe, prevoznik ili primalac robe koji prihvati robu, a zna da se ona kreće u nacionalnom postupku tranzita odgovoran je i za dostavljanje robe u nepromenjenom stanju odredišnoj carinarnici u propisanom roku i u skladu sa merama koje je preduzeo carinski organ kako bi obezbedio njenu identifikaciju.

Postupak provere završetka nacionalnog postupka tranzita bliže je propisan članom 333. Uredbe.

Ukoliko se tokom provere ustanovi da se nacionalni postupak tranzita ne može okončati, carinski organ otpreme utvrđuje da li je nastao carinski dug. Ukoliko je carinski dug nastao, carinski organ otpreme utvrđuje ko je dužnik i određuje koji je carinski organ nadležan za obaveštavanje o postojanju carinskog duga, u skladu sa članom 89. st. 1. i 2. Zakona.

Ukoliko se u postupku provere utvrdi da je nacionalni postupak tranzita propisno završen, carinski organ otpreme okončava tranzitni postupak i u tom slučaju carinski dug ne nastaje.

U slučaju da se tranzitni postupak ne okonča pravilno i carinski dug nastane zbog nepoštovanja obaveza koje proističu iz postupka, tada nastaje carinski dug ne po članu 65. Zakona, već po članu 67. Zakona.

Carinski organi utvrđuju da li se iznos uvoznih dažbina može precizno utvrditi, odnosno, da li, u skladu sa članom 12. Zakona, smatraju da raspolažu sa dovoljno podataka neophodnih za obračun carinskog duga, a koji podaci se moraju dostaviti prema zahtevu carinskih organa.

Ukoliko ima dovoljno podataka, iznos dažbina utvrđuje se na osnovu pravila (tarifnog svrstavanja, stope, carinske vrednosti, količine, vrste, porekla robe…) koja se primenjuju na predmetnu robu u vreme kada je carinski dug za tu robu nastao (tj. primenom člana 73. Zakona, primenom opštih pravila za obračun iznosa dažbina).

1.1.2. Okončanje postupka smeštaja u carinskom skladištu stavljanjem robe u slobodan promet

Pravila obračuna duga prilikom podnošenja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet nakon njenog smeštaja u carinskom skladištu (javno ili privatno, prema članu 205. Zakona) zavise od postupka koji je prethodio skladištenju.

Carinski dug pri uvozu nastaje po članu 65. Zakona stavljanjem strane robe u slobodan promet (kada je deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet prihvaćena).

Ukoliko je roba prethodno stavljena u postupak aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja, a potom i u postupak carinskog skladištenja, da bi zatim bila stavljena u slobodan promet, tada se, bez obzira na smeštaj u carinskom skladištu, primenjuju odgovarajuća pravila za obračun carinskog duga za robu koja se iz postupka aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja stavlja u slobodan promet.

U navedenim slučajevima iznos carinskog duga pri uvozu obračunaće se primenom opšteg pravila za obračun iznosa uvoznih dažbina po članu 73. Zakona, osim ako se nad postupcima ne primenjuju posebna pravila za obračun iznosa uvoznih dažbina u skladu sa članom 74. Zakona.

Odredbama člana 393. Uredbe propisano je ako se roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja ili proizvodi dobijeni u tom postupku stavljaju u carinski postupak koji omogućuje okončanje postupka aktivnog oplemenjivanja u skladu sa članom 187. stav 1. Zakona, deklaracija za naredni carinski postupak, osim ATA ili CPD karneta, sadrži oznaku „AO“ i odgovarajući broj odobrenja.

Primer:
Prilikom stavljanja u slobodan promet dobijenih proizvoda u postupku aktivnog oplemenjivanja, za koje je nosilac odobrenja tražio primenu člana 74. Zakona, a koji su nakon aktivnog oplemenjivanja bili u postupku carinskog skladištenja, obračun carinskog duga izvršiće se primenom pravila za obračun iznosa uvoznih dažbina u skladu sa članom 74. Zakona. Deklaracija za carinsko skladištenje robe treba da sadrži broj odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja (rubrika „44“), a u rubrici „B“, i oznaku „AO“.

1.1.3. Okončanje postupka smeštaja u slobodnoj zoni stavljanjem robe u slobodan promet

Članom 183. Zakona propisano je da roba može biti stavljena, između ostalog i u postupak smeštaja koji obuhvata carinska skladišta i slobodne zone, a članom 202. Zakona propisano je da se u postupku smeštaja strana roba može smeštati na carinskom području Republike Srbije, a da ne podleže:

• plaćanju uvoznih dažbina;
• drugim dažbinama koje se plaćaju pri uvozu;
• merama trgovinske politike, ako se njima ne zabranjuje ulazak robe na carinsko područje Republike Srbije ili izlazak iz njega.

Prema članu 210. Zakona roba uneta u slobodnu zonu doprema se carinarnici i podleže primeni carinskih formalnosti u sledećim slučajevima:

• ako je uneta u slobodnu zonu direktno sa područja van carinskog područja Republike Srbije;
• ako je bila stavljena u carinski postupak koji je završen ili razdužen kada je stavljena u postupak slobodne zone;
• ako se stavlja u postupak slobodne zone kako bi ostvarivala pravo na osnovu odluke kojom se odobrava povraćaj ili otpust uvoznih dažbina;
• ako su drugim propisima predviđene takve formalnosti.

Članom 212. stav 1. Zakona propisano je da strana roba, dok je u slobodnoj zoni, može da se stavi u slobodan promet, postupak aktivnog oplemenjivanja, privremenog uvoza ili upotrebe u posebne svrhe, pod uslovima utvrđenim za te postupke.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana za robu se ne smatra da je u postupku slobodne zone.

Kako je prethodno već navedeno, odredbom člana 65. Zakona propisano je da carinski dug pri uvozu nastaje stavljanjem strane robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina u slobodan promet, uključujući i upotrebu robe u posebne svrhe, i postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.

Carinski dug nastaje u vreme prihvatanja deklaracije.

Ukoliko se u slobodan promet stavlja roba koja je, pre smeštaja u slobodnu zonu, bila u postupku aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja (u zoni ili van nje), tada se primenjuju odgovarajuća pravila za obračun carinskog duga koja se primenjuju prilikom stavljanja u slobodan promet robe u postupku aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja.

Dakle, kao i kod postupka carinskog skladištenja, obračun carinskog duga zavisi od carinskog postupka koji je prethodio postupku smeštaja robe u slobodnu zonu – primenjuje se opšte pravilo obračuna iznosa uvoznih dažbina, u skladu sa članom 73. Zakona, osim u slučaju postupaka na koje se primenjuju posebna pravila za obračun iznosa uvoznih dažbina, u skladu sa članom 74. Zakona.

1.1.4. Okončanje postupka privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina stavljanjem robe u slobodan promet

Ukoliko carinski dug nastane za robu privremeno uvezenu sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina podnošenjem carinske deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, onda carinski dug nastaje po članu 65. Zakona, a iznos duga se obračunava na osnovu člana 73. Zakona. Carinski dug nastaje kada se prihvati deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet, a carinski dug se obračunava po pravilima koja su važila na dan kada je prihvaćena deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet.

Međutim, ako se carinski dug obračunava zbog neispunjenja uslova privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem (na osnovu upravnog rešenja), onda taj dug nastaje primenom člana 67. Zakona. Tada se, imajući u vidu član 67. Zakona, za obračunavanje carinskog duga primenjuju pravila koja su važila na dan kada je roba stavljena u postupak privremenog uvoza (ukoliko se naknadno utvrdi da nije bio ispunjen uslov koji uređuje stavljanje robe u postupak privremenog uvoza ili odobravanje izuzeća od plaćanja dažbina), ili na dan kada su uslovi prestali da budu ispunjeni, zavisno od okolnosti konkretnog slučaja.

(Napomena: detaljnije objašnjeno u odeljku – Nastanak carinskog duga zbog neispunjavanja obaveza)

1.1.5. Okončanje postupka privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina stavljanjem robe u slobodan promet

Ukoliko se za privremeno uvezenu robu sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina podnese deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet, carinski dug nastaje na osnovu člana 65. stav 1. tačka 1) Zakona. Carinski dug nastaje u trenutku prihvatanja carinske deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, obračunava se po pravilima važećim na dan kada je deklaracija prihvaćena, primenom pravila propisanih članom 73. Zakona (bez odbitka plaćenih dažbina u visini od 3% nastalih stavljanjem robe u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina).

1.1.6. Stavljanje u slobodan promet dobijenih proizvoda iz postupka aktivnog oplemenjivanja

Kod stavljanja u slobodan promet dobijenih proizvoda iz postupka aktivnog oplemenjivanja primenjuju se opšta pravila za obračun iznosa uvoznih dažbina (član 73. Zakona). Na pomenutu robu primenjuju se pravila (tarifno svrstavanje, stopa carine, carinska vrednost, količina, vrsta i poreklo dobijenog proizvoda, kurs i dr.elementi) važeća u vreme nastanka carinskog duga, odnosno u trenutku prihvatanja carinske deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet.

Međutim, ukoliko je to navedeno u odobrenju za aktivno oplemenjivanje, obračun iznosa dažbina za dobijene proizvode može se izvršiti u skladu sa članom 74. Zakona.

Prema odredbama člana 74. stav 4. Zakona, na zahtev deklaranta, tarifno svrstavanje, carinska vrednost, količina, vrsta i poreklo robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja utvrđuju se u vreme prihvatanja carinske deklaracije za aktivno oplemenjivanje.

Na zahtev deklaranta i pod uslovom da deklarant podnese neophodne dokaze, u skladu sa odredbom člana 179. Zakona, član 74. stav 4. Zakona se primenjuje i prilikom određivanja iznosa uvoznih dažbina na dobijene proizvode koji su prvobitno bili ponovo izvezeni sa carinskog područja Republike Srbije posle postupka aktivnog oplemenjivanja. Dan prihvatanja deklaracije za ponovni izvoz smatra se danom stavljanja robe u slobodan promet.

Članovima 130. i 279. Uredbe propisani su slučajevi u kojima se obračun iznosa uvoznih dažbina za dobijene proizvode nastale u postupku aktivnog oplemenjivanja vrši primenom člana 74. stav 4. Zakona, bez zahteva deklaranta. Naime, odredbama člana 74. stav 5. Zakona propisano je da Vlada, u cilju izbegavanja nepoštovanja tarifnih mera iz člana 41.stav.3 tačka 8) Zakona, propisuje slučajeve u kojima se carinski dug za dobijene proizvode iz postupka aktivnog oplemenjivanja, vrši primenom člana 74. stav 4. Zakona.

Primena mera trgovinske politike prilikom stavljanja u slobodan promet prerađenih proizvoda dobijenih u postupku aktivnog oplemenjivanja

Odredbe Zakona koje se odnose na stavljanje robe u slobodan promet objašnjavaju primenu mera trgovinske politike prilikom stavljanja u slobodan promet dobijenih proizvoda u postupku aktivnog oplemenjivanja. Prema članu 4. stav 1. tačka 36) Zakona „mere trgovinske politike“ su netarifne mere koje se odnose na izvoz i uvoz robe.

Članom 176. Zakona (mere trgovinske politike) propisano je sledeće:

Ako se proizvodi dobijeni u postupku aktivnog oplemenjivanja stavljaju u slobodan promet, a obračun iznosa uvoznih dažbina se vrši u skladu sa članom 74. stav 4. Zakona, mere trgovinske politike koje treba da se primene jesu one koje bi se primenile prilikom stavljanja u slobodan promet robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja.

Odredba stava 1. navedenog člana se ne primenjuje na otpatke i otpad.

Ako se proizvodi dobijeni u postupku aktivnog oplemenjivanja stavljaju u slobodan promet, a obračun iznosa uvoznih dažbina se vrši u skladu sa članom 73. stav 1. Zakona, mere trgovinske politike koje bi trebalo da se primene na te proizvode primenjuju se samo ako je roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja predmet takvih mera.

1.1.7. Okončanje postupka pasivnog oplemenjivanja stavljanjem u slobodan promet dobijenih proizvoda iz postupka pasivnog oplemenjivanja

Carinski dug pri uvozu nastaje, između ostalog, stavljanjem strane robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina u carinski postupak slobodnog prometa (član 65. Zakona).

Carinski dug nastaje u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet.

Dužnik je deklarant. U slučaju posrednog zastupanja, dužnik je i lice za čiji je račun deklaracija podneta.

Ako je deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet sastavljena na osnovu podataka zbog kojih uvozne dažbine nisu naplaćene u celosti ili delimično, dužnik je i lice koje je pružilo podatke potrebne za sastavljanje deklaracije i koje je znalo, ili je osnovano trebalo da zna da su ti podaci netačni.

Kada se postupak pasivnog oplemenjivanja okončava stavljanjem u slobodan promet proizvoda nastalih u postupku oplemenjivanja (podnošenjem deklaracije UV 6), ti se proizvodi, na zahtev nosioca odobrenja ili drugog lica poslovno nastanjenog na carinskom području Republike Srbije, pod uslovom da je to lice dobilo saglasnost nosioca odobrenja i da su uslovi iz odobrenja ispunjeni, mogu staviti u slobodan promet sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina (član 223. Zakona).

U skladu sa članom 74. stav 6. Zakona, ako za dobijene proizvode koji su rezultat pasivnog oplemenjivanja ili proizvoda za zamenu iz člana 225. stav 1. Zakona, nastaje carinski dug, onda se iznos uvoznih dažbina obračunava na osnovu troška proizvodne radnje koja je preduzeta van carinskog područja Republike Srbije.

Primer
Dobijeni proizvod iz postupka pasivnog oplemenjivanja isporučen je na paritetu EXW Prag. Inopošiljalac je na ime vrednosti usluge i ugrađenog materijala u gotovi proizvod fakturisao iznos od 10.000 EUR. Vrednost materijala koji je u postupku pasivnog oplemenjivanja izvezen iznosi 15.000 EUR. Troškovi dopreme robe od Praga do mesta isporuke u Republici Srbiji iznose 100.000,00 RSD. Kurs dinara prema evru na dan stavljanja robe u slobodan promet iznosi 120 RSD za 1 EUR. Stopa carine za proizvod za ponovo uvezene proizvode iznosi 5%.

Obračun:

Carinska vrednost: (10.000 EUR x 120 dinara) + 100.000 RSD = 1.300.000 dinara Obračun carine: 1.300.000 dinara h 5% = 65.000 dinara

Ako su proizvodi dobijeni u postupku pasivnog oplemenjivanja, nakon pasivnog oplemenjivanja, smešteni u slobodnu zonu ili carinsko skladište, a nakon toga se stavljaju u slobodan promet, iznos uvoznog carinskog duga obračunaće se primenom člana 74. stav 6. Zakona. Radi primene člana 74. stav 6. Zakona, ako se specifična carina primenjuje na dobijene proizvode koji su rezultat postupka pasivnog oplemenjivanja ili na proizvode za zamenu, iznos uvoznih dažbina se obračunava na osnovu carinske vrednosti dobijenih proizvoda u trenutku prihvatanja carinske deklaracije za stavljanje u slobodan promet umanjene za statističku vrednost odgovarajuće privremeno izvezene robe u trenutku kada je stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja, pomnoženo iznosom uvoznih dažbina koji se primenjuje na dobijene proizvode ili proizvode za zamenu, podeljeno carinskom vrednošću dobijenih proizvoda ili proizvoda za zamenu.

(Napomena: u ovom trenutku, članom 2. Zakona o Carinskoj tarifi, propisan je način obračuna carine za robu za koju je pored stope carine predviđena i specifična carina u minimalnom i maksimalnom iznosu, što je u konkretnom slučaju, roba obuhvaćena tarifnom oznakom 2402 20 90 00 Carinske tarife.)

Primena mera trgovinske politike prilikom stavljanja u slobodan promet proizvoda dobijenih u postupku pasivnog oplemenjivanja

Dodatne odredbe za stavljanje u slobodan promet dobijenih proizvoda u postupku pasivnog oplemenjivanja propisane su članom 176. stav 4. Zakona. Navedeni član propisuje primenu mera trgovinske politike prilikom stavljanja robe u slobodan promet gde je Zakonom propisano da se mere trgovinske politike ne primenjuju na dobijene proizvode stavljene u slobodan promet nakon pasivnog oplemenjivanja ako:

(a) dobijeni proizvodi zadrže domaće poreklo u smislu člana 45. Zakona;

(b) se pasivno oplemenjivanje odnosi na popravku, uključujući sistem standardne zamene naveden u članu 225. Zakona; ili

(v) pasivno oplemenjivanje sledi nakon dodatnih radnji prerade u skladu sa članom 222. Zakona (roba je iz postupka aktivnog oplemenjivanja privremeno ponovo izvezena radi pasivnog oplemenjivanja, a potom vraćena).

1.2. Privremeni uvoz sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina

U skladu sa članom 217. st. 1. Zakona, iznos uvoznih dažbina za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina je 3% od iznosa uvoznih dažbina koji bi trebalo da se plati na tu robu da je stavljena u slobodan promet na dan kada je stavljena u postupak privremenog uvoza.

Iznos iz stava 1. ovog člana određuje se za svaki mesec ili za deo meseca u kojem se roba nalazila u postupku privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od uvoznih dažbina.

Iznos uvoznih dažbina koje se naplaćuju ne može biti veći od iznosa koji bi trebalo platiti da je roba bila stavljena u slobodan promet na dan kad je bila stavljena u postupak privremenog uvoza.

Članom 355. Uredbe propisano je da se za robu koja ne ispunjava sve potrebne uslove za potpuno oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, koji su propisani članovima 358-365. i članovima 369-386. Uredbe, odobrava privremeni uvoz sa delimičnim oslobađanjem od plaćanja uvoznih dažbina.

Članom 187. Zakona propisano je da se poseban postupak okončava kada se roba stavljena u taj postupak ili se dobijeni proizvodi stave u novi carinski postupak, kada su izneti sa carinskog područja Republike Srbije, uništeni bez ostataka, ili ustupljeni državi u skladu sa članom 173. Zakona, osim za postupak tranzita i ne isključujući primenu odredbe člana 219. Zakona. Okončanje postupka se vrši u određenom roku, ako Zakonom i propisima donetim na osnovu Zakona nije drugačije predviđeno.

Dužnik
U slučaju stavljanja robe u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja od uvoznih dažbina, prema članu 65. stav 3. Zakona, dužnik je:

• deklarant;
• u slučaju posrednog zastupanja, dužnik je i lice za čiji račun je deklaracija podneta;
• ako je deklaracija za privremeni uvoz sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina sastavljena na osnovu podataka zbog kojih uvozne dažbine nisu naplaćene u celosti ili delimično, dužnik je i lice koje je pružilo podatke potrebne za sastavljanje deklaracije i koje je znalo, ili je osnovano trebalo da zna da su ti podaci netačni.

Prema članu 72. Zakona ako je više lica u obavezi da plati iznos uvoznih dažbina za isti carinski dug, obavezna su da taj iznos plate solidarno.

(Napomena: Za stavljanje u slobodan promet robe koja je privremeno uvezena sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina vidi odeljak – Okončanje postupka privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina stavljanjem robe u slobodan promet)

Primer:
Roba je stavljena u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina 2. januara 2020. godine, a potom je ponovno izvezena 4. marta 2020. godine. Pre ponovnog izvoza, izvršen je obračun dažbina u skladu sa članom 217. Zakona.

Obračun dažbina na dan stavljanja robe u postupak privremenog uvoza 2. januara 2020. godine: Vrednost robe 12.000,00 RSD h stopa carine 6% = 720,00 RSD; 720,00 RSD h 3% = 21,60 RSD za svaki mesec.

Broj meseci tokom kojih je roba bila u postupku, od 2. januara do 4. marta 2020. godine, utvrđuje se shodnom primenom člana 80. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/16, 95/18-autentično tumačenje), koji propisuje da se rok određen na mesece, odnosno na godine završava istekom onog dana, meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno danu u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka. Ako tog dana nema u poslednjem mesecu, rok ističe poslednjeg dana u tom mesecu.

Dakle, pošto je u članu 217. Zakona propisano „za svaki mesec ili deo meseca“, reč je o tri meseca, tako da dva dana više znači da je naplata izvršena za sledeći mesec.

U skladu sa članom 216. stav 2. Zakona, osim ako nije drugačije predviđeno, maksimalan rok tokom kojeg roba može ostati u postupku privremenog uvoza za iste svrhe i pod odgovornošću istog nosioca odobrenja je 24 meseca, čak i ukoliko je postupak okončan stavljanjem robe u drugi poseban postupak i njenim naknadnim stavljanjem, ponovo, u postupak privremenog uvoza.

Ukoliko postupak za istog nosioca odobrenja nije okončan u roku od 24 meseca, ili u roku koji je određen u odobrenju, carinski dug nastaje po članu 67. Zakona.

1.3. Carinski dug za robu bez porekla

Odredbama člana 66. stav 1. Zakona propisano je da ako se zabrana povraćaja ili izuzeća od plaćanja uvoznih dažbina primenjuje na robu bez porekla upotrebljenu u proizvodnji proizvoda za koje je dokaz o poreklu izdat ili sačinjen u okviru preferencijalnog postupanja između Republike Srbije i određenih zemalja ili teritorija ili grupe zemalja ili teritorija, carinski dug pri uvozu za tu robu bez porekla nastaje prilikom prihvatanja deklaracije za ponovni izvoz konkretnih proizvoda.

Ako carinski dug nastaje u skladu sa stavom 1. ovog člana, visina uvoznih dažbina koja odgovara tom dugu utvrđuje se pod istim uslovima kao u slučaju carinskog duga koji bi nastao da je tog dana prihvaćena deklaracija za stavljanje u slobodan promet robe bez porekla upotrebljene u proizvodnji konkretnih proizvoda za svrhe okončanja postupka aktivnog oplemenjivanja.

Dužnik
Prema odredbama Zakona koje se odnose na carinski dug za robu bez porekla, tačnije u skladu sa članom 66. st.3 Zakona, dužnik je:

• deklarant;
• u slučaju posrednog zastupanja, dužnik je i lice za čiji račun je deklaracija podneta;
• u slučaju strane robe iz člana 233. Zakona, lice koje podnosi deklaraciju za ponovniizvoz, a u slučaju posrednog zastupanja, dužnik je i lice za čiji račun se podnosi deklaracija.

Prema članu 72. Zakona ako je više lica u obavezi da plati iznos uvoznih ili izvoznih dažbina za isti carinski dug, obavezna su da taj iznos plate solidarno.

1.4. Nastanak carinskog duga zbog neispunjavanja obaveza

Carinski dug pri uvozu koji je nastao zbog neispunjavanja obaveza definisan je članom 67. Zakona. Prema ovom članu Zakona, za robu koja podleže plaćanju uvoznih dažbina carinski dug može nastati, između ostalog, i zbog neispunjavanja:

(a) jedne od obaveza utvrđenih carinskim propisima koje se odnose na unos strane robe u carinsko područje Republike Srbije, njeno izuzimanje ispod carinskog nadzora, ili kretanje, preradu, smeštaj, privremeni smeštaj, privremeni uvoz ili raspolaganje tom robom unutar tog područja;

– U ovim slučajevima, carinski dug nastaje u trenutku nezakonitog unosa robe ili u trenutku njenog izuzeća ispod carinskog nadzora, ili u trenutku kada se roba prvi put koristila uz nepoštovanje napred navedenih obaveza. U tim situacijama primenjuju se pravila za obračun carinskog duga koja se primenjuju na robu u vreme nastanka carinskog duga.

(b)  jedne od obaveza utvrđenih carinskim propisima koje se odnose na upotrebu robe u posebne svrhe unutar carinskog područja Republike Srbije i

(v)  uslova koji uređuju stavljanje strane robe u carinski postupak ili koji uređuju odobravanje izuzeća od plaćanja dažbina ili smanjenu stopu uvozne dažbine na osnovu upotrebe robe u posebne svrhe.

U prethodno navedenim situacijama vreme nastanka carinskog duga je:

1) trenutak u kojem obaveza zbog čijeg neispunjenja nastaje carinski dug, nije ispunjena ili prestaje da bude ispunjena;

2) trenutak u kojem je deklaracija za stavljanje robe u carinski postupak prihvaćena, ako se naknadno utvrdi da nije bio ispunjen uslov koji uređuje stavljanje robe u taj postupak ili odobravanje izuzeća od plaćanja dažbine ili smanjenu stopu uvozne dažbine na osnovu upotrebe robe u posebne svrhe.

Primer
Roba u tranzitnom postupku izuzeta ispod carinskog nadzora

Ukoliko je roba u tranzitnom postupku izuzeta ispod carinskog nadzora (primera radi, sva roba ili njen deo je ukraden), carinski dug nastaje u skladu sa članom 67. Zakona u trenutku kada je roba izuzeta ispod carinskog nadzora, a obračun će se izvršiti prema opštim pravilima za obračun iznosa uvoznih dažbina u skladu sa članom 73. Zakona, koja su se primenjivala na robu u trenutku kada je carinski dug za nju nastao.

Primer
Obaveza da se poseban postupak okonča u određenom roku – član 187. Zakona

Član 2. stav 1. tačka 26) Uredbe definiše rok za okončanje, između ostalog, kao vremenski period u kom roba stavljena u poseban postupak, osim tranzita, ili dobijeni proizvodi moraju biti stavljeni u sledeći carinski postupak, moraju se uništiti, moraju se izneti van carinskog područja Republike Srbije ili se mora odobriti propisana upotreba u posebne svrhe.

S tim u vezi, primera radi, ukoliko postupak aktivnog oplemenjivanja nije okončan u okviru određenog vremenskog roka, carinski dug nastaje prvog dana nakon isteka odobrenog roka (izuzev ako je rok produžen). Pravila koja se primenjuju za obračun duga su sledeća:

1. u slučaju ako je došlo do nastanka duga, a predviđene proizvodne radnje su završene i rezultat tih radnji je dobijeni proizvod, iznos uvoznih dažbina utvrđuje se za dobijene proizvode, primenom opšteg pravila propisanog članom 73. Zakona. Posebno pravilo iz člana 74. stav 4. Zakona primeniće se ukoliko je primena ovog člana navedena u odobrenju;

2. u slučaju ako je došlo do nastanka carinskog duga, a predviđene proizvodne radnje nisu završene, te kao rezultat tih radnji nije dobijeni proizvod, carinski dug se utvrđuje na osnovu opšteg pravila iz člana 73. Zakona.

Primer
Obaveza podnošenja obrasca za okončanje postupka

Ukoliko nosilac odobrenja ne ispuni obavezu da podnese obrazac za okončanje postupka, kako je određeno u odobrenju za aktivno oplemenjivanje u skladu sa članom 184. Zakona i članom 289. Uredbe, u roku od 30 dana nakon isteka roka za okončanje postupka, carinski dug nastaje prvog dana nakon dana koji je određen kao rok za podnošenje obrasca za okončanje postupka.
Pravila za obračun duga su:

1. u slučaju ako je došlo do nastanka duga, a predviđene proizvodne radnje su završene i rezultat tih radnji je dobijeni proizvod, iznos uvoznih dažbina utvrđuje se za dobijene proizvode, primenom opšteg pravila propisanog članom 73. Zakona. Posebno pravilo iz člana 74. stav 4. Zakona primeniće se ukoliko je primena ovog člana navedena u odobrenju;

2. u slučaju ako je došlo do nastanka carinskog duga, a predviđene proizvodne radnje nisu završene, te kao rezultat tih radnji nije dobijeni proizvod, carinski dug se utvrđuje na osnovu opšteg pravila iz člana 73. Zakona.

Primer
Pogrešno tarifno svrstavanjerobe stavljene u poseban postupak

Odobrenje za poseban postupak, npr. postupak aktivnog oplemenjivanja, sadrži tarifnu oznaku kojom se određuje vrsta robe koja se može staviti u postupak. U slučaju da roba- repromaterijal nije navedena po stavkama u odobrenju, ona je nepropisno stavljena u postupak, pri čemu carinski dug nastaje za tu vrstu robe zbog nepoštovanja uslova utvrđenih odobrenjem.

Vreme nastanka carinskog duga podudara se sa vremenom prihvatanja carinske deklaracije za stavljanje robe u poseban postupak, ukoliko se naknadno ustanovi da uslov ili obaveza, kojom se reguliše stavljanje robe u poseban postupak, nije ispunjen.

Primer
Uslov koji se odnosi na svrhu robe stavljene u postupak privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina

Roba koja je stavljena u postupak privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina namenjena je npr. izložbi ili nekoj drugoj nekomercijalnoj svrsi. Ustanovljeno je da se roba koristi u druge svrhe, suprotno od uslova navedenog u odobrenju.

Vreme nastanka carinskog duga je vreme prihvatanja carinske deklaracije za privremeni uvoz robe sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.

Pravila za obračun carinskog duga su opšta i data su u članu 73. Zakona odnosno, iznos carinskog duga utvrđuje se na osnovu pravila za obračun duga koja su se primenjivala na konkretnu robu onog dana kada je stavljena u postupak privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina

Odbitak već plaćenog iznosa uvoznih dažbina

Prema članu 68. Zakona, ako je carinski dug nastao u skladu sa odredbom člana 67. stav 1. Zakona, iznos već plaćenih uvoznih dažbina odbija se od iznosa uvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu:

• ako je carinski dug nastao za robu koja je zbog upotrebe u posebne svrhe stavljena u slobodan promet uz nižu stopu uvozne dažbine;
• ako je carinski dug nastao u vezi sa ostacima i otpacima koji su rezultat uništavanja robe iz stava 1. člana 67. Zakona i
• ako je u skladu sa odredbom člana 67. stav 1. Zakona carinski dug nastao za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.

Primena povoljnijeg tarifnog tretmana, oslobođenja ili potpunog ili delimičnog izuzimanja od plaćanja uvoznih dažbina

Ukoliko carinski dug, u smislu člana 67. Zakona, nije nastao zbog propusta koji predstavlja pokušaj prevare, prilikom obračuna carinskog duga primenjuje se član 74. stav 7. Zakona.

Primer

Roba je privremeno uvezena sa delimičnim oslobođenjem od uvoznih dažbina. Nakon 6 meseci postupak je okončan deklaracijom za ponovni izvoz, a uvozne dažbine sa delimičnim oslobođenjem su plaćene.

Naknadno je utvrđeno da roba nije napustila carinsko područje Republike Srbije. S tim u vezi, carinski dug nastaje u skladu sa odredbama člana 67. Zakona.

Vreme nastanka carinskog duga je vreme kada je ustanovljeno da obaveza nije ispunjena. Prema članu 68. Zakona, iznos uvoznih dažbina koje su već plaćene u skladu sa delimičnim oslobođenjem mora se odbiti od iznosa uvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu.

Dužnik

Prema odredbama člana 67. stav 3. Zakona, za carinski dug koji je nastao usled neispunjavanja obaveza propisanih članom 67. stav 1. tačke 1) i 2) Zakona, dužnik je:

• svako lice od kojeg se zahtevalo da ispuni propisane obaveze;
• svako lice koje je znalo ili je osnovano trebalo da zna da obaveza u skladu sa carinskim propisima nije ispunjena i koje postupa za račun lica koje je bilo dužno da ispuni obavezu, ili koje je učestvovalo u radnji koja je dovela do neispunjenja obaveze;
• svako lice koje je steklo državinu ili je u posedu određene robe i koje je znalo ili je osnovano trebalo da zna u vreme sticanja ili prijema robe, da obaveza u skladu sa carinskim propisima nije ispunjena.

U slučajevima iz člana 67. stav 1. tačka 3) Zakona, dužnik je:

– lice od kojeg se zahteva da postupa u skladu sa uslovima koji uređuju stavljanje robe u carinski postupak ili carinsko deklarisanje robe koja je stavljena u taj postupak ili odobravanje izuzeća od plaćanja dažbina ili smanjene stope uvozne dažbine na osnovu upotrebe robe u posebne svrhe.

Ako je u deklaraciju za jedan od carinskih postupaka iz člana 67. stav 1. tačka 3) Zakona, unet podatak koji se zahteva u skladu sa carinskim propisima i odnosi se na uslove koji uređuju stavljanje robe u taj carinski postupak, a zbog kojeg uvozne dažbine nisu u celosti ili delimično naplaćene, dužnik je i lice koje je dalo podatak i koje je znalo, ili je osnovano trebalo da zna da je taj podatak netačan.

Prema članu 72. Zakona, ukoliko je više lica u obavezi da plati carinski dug, ona su obavezna da taj dug plate solidarno.

IV ZAJEDNIČKE ODREDBE O NAČINU NASTANKA CARINSKOG DUGA

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, carinski dug pri uvozu, a u skladu sa članom 65. Zakona, nastaje stavljanjem strane robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina, u carinski postupak:

1) slobodnog prometa, uključujući i upotrebu robe u posebne svrhe;

2) privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.

Carinski dug nastaje u vreme prihvatanja deklaracije.

S druge strane, carinski dug pri uvozu nastaje i zbog neispunjavanja obaveza propisanih u članu 67. Zakona, kao i nepoštovanja pravila postupka u koji je roba stavljena.

Odluka carinskog organa samo formalno potvrđuje da je carinski dug nastao usled nepoštovanja propisa, a sam carinski dug je nastao pre donošenja te odluke. Dakle, sama odluka ne prouzrokuje nastanak carinskog duga.

Primer

Naplata zatezne kamate

Ako carinski dug nastaje na osnovu čl. 67. Zakona, ili ako obaveštenje o carinskom dugu proizlazi iz naknadne kontrole, zatezna kamata se naplaćuje na iznos uvoznih dažbina, od dana kada je carinski dug nastao do dana obaveštavanja o dugu. Dakle, osim uvoznih dažbina, u smislu citirane zakonske odredbe, naplaćuje se i zatezna kamata.

Ukoliko nosilac odobrenja za privremeni uvoz sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina podnosi deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet, prema članu 65. Zakona, obračun iznosa uvoznih dažbina vrši se primenom opštih pravila propisanih članom 73. Zakona, koja važe u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet (pošto se obračun uvoznih dažbina i obaveštavanje o dugu vrši u vreme kada je i nastao carinski dug – obračun je bez naplate zatezne kamate).

Međutim, ukoliko je carinski dug utvrđen naknadnom kontrolom sprovedenog postupka, kojom je otkriveno da nisu poštovani uslovi kojima je uređeno stavljanje robe u postupak privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina u smislu člana 67. stav 1. tačka 3) Zakona (na primer, roba je korišćena sve vreme za druge svrhe od onih koje su navedene u odobrenju), carinski dug, prema članu 67. stav 2. tačka 2) Zakona nastaje u vreme kada je carinska deklaracija za postupak privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem od uvoznih dažbina prihvaćena, te se na pomenutu robu primenjuju pravila važeća u vreme kada je carinski dug nastao tj. kada je roba stavljena u postupak privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina. Činjenica da se obaveštavanje o dugu tj. obračun i naplata uvoznih dažbina vrše nakon sprovedenog postupka naknadne kontrole, znači da se u ovom slučaju može naplatiti zatezna kamata.

1. Mesto nastanka carinskog duga

Članom 75. Zakona propisano je sledeće:

Carinski dug nastaje u mestu u kojem je podneta deklaracija ili deklaracija za ponovni izvoz iz člana 65, 66. i 69. Zakona.

U svim ostalim slučajevima, mesto nastanka carinskog duga je mesto u kome su nastupile okolnosti koje uslovljavaju njegov nastanak.

Ako nije moguće odrediti to mesto, smatra se da je carinski dug nastao na mestu gde carinski organ zaključi da se roba nalazi u okolnostima u kojima nastaje carinski dug.

Ako je roba stavljena u carinski postupak koji nije okončan ili kada privremeni smeštaj nije pravilno okončan, a mesto nastanka carinskog duga ne može da se odredi u određenom roku u skladu sa odredbama st. 2. ili 3. ovog člana, carinski dug nastaje u mestu u kojem je roba stavljena u određeni postupak ili u mestu u koje je u okviru tog postupka uneta u carinsko područje Republike Srbije ili je bila u privremenom smeštaju.

Ako na osnovu raspoloživih informacija carinski organ može da utvrdi da je carinski dug mogao da nastane na nekoliko mesta, smatra se da je carinski dug nastao na onom mestu na kojem je nastao najranije.

1.2. Rok za utvrđivanje mesta nastanka carinskog duga

U skladu sa članom 131. Uredbe, za robu stavljenu u nacionalni postupak tranzita, rok iz člana 75. stav 4. Zakona je:

1) sedam meseci od poslednjeg dana kada je robu trebalo dopremiti odredišnoj carinarnici, izuzev ako je pre isteka tog roka carinskom organu nadležnom za mesto gde je, prema dokazima koje je dobio carinski organ otpreme, nastupio događaj na osnovu kojeg je nastao carinski dug, poslat zahtev za prenos naplate carinskog duga, u kom slučaju se rok produžava najduže za mesec dana; ili

2) jedan mesec od isteka roka za odgovor nosioca postupka na zahtev za dostavljanje informacija potrebnih za okončanje postupka, ako polazna carinarnica nije obaveštena o prispeću robe, a nosilac postupka je pružio nedovoljno informacija ili nije pružio nikakve informacije.

Prema odredbama člana 132. Uredbe, za robu stavljenu u postupak tranzita u skladu sa Carinskom konvencijom o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za MDP (karneta TIR), uključujući njene naknadne izmene (Konvencija TIR), rok iz člana 75. stav 4. Zakona je sedam meseci od najkasnijeg datuma kada je robu trebalo dopremiti odredišnoj ili izlaznoj carinarnici.

U članu 133. Uredbe propisano je da za robu stavljenu u postupak tranzita u skladu sa Carinskom konvencijom o karnetu ATA za privremeni uvoz robe (Konvencija ATA), uključujući njene naknadne izmene ili sa Konvencijom o privremenom uvozu, uključujući njene naknadne izmene (Istanbulska konvencija), rok iz člana 75. stav 4. Zakona je sedam meseci od datuma kada je robu trebalo dopremiti odredišnoj carinarnici.

Prema članu 134. Uredbe, za robu stavljenu u poseban postupak, osim tranzita ili za robu u privremenom smeštaju, rok iz člana 75. stav 4. Zakona je sedam meseci od isteka jednog od sledećih rokova:

1) roka propisanog za okončanje posebnog postupka;

2) roka propisanog za završetak carinskog nadzora nad robom za upotrebu u posebne svrhe;

3) roka propisanog za završetak privremenog smeštaja;

4) roka propisanog za završetak kretanja robe stavljene u postupak skladištenja između različitih mesta na carinskom području Republike Srbije ako postupak nije okončan.

V UTVRĐIVANJE IZNOSA UVOZNIH DAŽBINA

1. Opšta pravila za obračun iznosa uvoznih dažbina

U skladu sa članom 73. stav 1. Zakona, iznos uvoznih dažbina (tarifno svrstavanje robe, carinska vrednost, količina, vrsta, poreklo robe i stopa carine itd.) obračunava se na osnovu pravila za obračunavanje dažbina koja su važila za određenu robu u vreme kada je carinski dug za tu robu nastao.

Prema stavu 2. navedenog člana Zakona, ako nije moguće tačno utvrditi vreme kada je carinski dug nastao, smatra se da je carinski dug nastao u vreme kada carinski organ zaključi da se roba nalazi u okolnostima koje uslovljavaju nastanak carinskog duga.

Članom 73. stav 3. Zakona propisano je ako carinski organ na osnovu informacija koje su mu dostupne može da utvrdi da je carinski dug nastao pre vremena u kome je sam došao do tog zaključka, smatra se da je carinski dug nastao u najranijem trenutku u kojem se takve okolnosti mogu ustanoviti.

Osim opšteg pravila iz člana 73. Zakona, obračun iznosa uvoznih dažbina se može utvrditi na osnovu posebnih pravila navedenih u članu 74. Zakona, odnosno, kada se primenjuju posebna pravila za utvrđivanje iznosa uvoznih dažbina.

2. Posebna pravila za obračun iznosa uvoznih dažbina

Posebna pravila za obračun iznosa uvoznih dažbina propisana su članom 74. Zakona:

Ako su za robu stavljenu u carinski postupak ili u privremeni smeštaj troškovi smeštaja ili uobičajenih oblika postupanja nastali na carinskom području Republike Srbije, takvi troškovi ili povećanje vrednosti se ne uzimaju u obzir prilikom obračuna iznosa uvoznih dažbina ako deklarant pruži zadovoljavajući dokaz o tim troškovima.

Carinska vrednost, količina, priroda i poreklo strane robe, upotrebljene u smislu stava 1. ovog člana, uzimaju se u obzir za obračun iznosa uvoznih dažbina.

Ako se promeni tarifno svrstavanje robe stavljene u carinski postupak zbog uobičajenih oblika postupanja unutar carinskog područja Republike Srbije, na zahtev deklaranta, primenjuje se prvobitno tarifno svrstavanje robe stavljene u postupak.

Ako je carinski dug nastao za dobijene proizvode koji su rezultat postupka aktivnog oplemenjivanja, iznos uvoznih dažbina koji odgovara takvom dugu se, na zahtev deklaranta, određuje na osnovu tarifnog svrstavanja, carinske vrednosti, količine, prirode i porekla robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja u vreme prihvatanja deklaracije za tu robu.

U slučajevima koje propiše Vlada, iznos uvoznih dažbina se određuje u skladu sa odredbama st. 3. i 4. ovog člana bez zahteva deklaranta kako bi se izbeglo nepoštovanje tarifnih mera iz člana 41. stav 3. tačka 8) Zakona.

Ako carinski dug nastaje za dobijene proizvode koji su rezultat postupka pasivnog oplemenjivanja ili proizvoda za zamenu iz člana 225. stav 1. Zakona, iznos uvoznih dažbina se obračunava na osnovu troška proizvodne radnje koja je preduzeta van carinskog područja Republike Srbije.

Ako carinski propisi predviđaju povoljniji tarifni tretman robe, oslobođenje ili potpuno ili delimično izuzimanje od plaćanja uvoznih ili izvoznih dažbina u skladu sa odredbama člana 41. stav 3. tač. 4)-7), čl. 177, 178, 179. i 181. ili čl. 223-226. Zakona ili u skladu sa propisom koji uređuje oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, takav povoljniji tarifni tretman, oslobođenje ili izuzimanje se takođe primenjuju u slučajevima kada carinski dug nastaje u skladu sa odredbama čl. 67. ili 70. Zakona, pod uslovom da propust koji je doveo do nastanka carinskog duga ne predstavlja pokušaj prevare.

2.1. Troškovi smeštaja ili uobičajenog rukovanja

U skladu sa članom 74. st. 1. Zakona, ako su za robu stavljenu u carinski postupak ili u privremeni smeštaj troškovi smeštaja ili uobičajenih oblika postupanja nastali na carinskom području Republike Srbije, takvi troškovi ili povećanje vrednosti se ne uzimaju u obzir prilikom obračuna iznosa uvoznih dažbina ako deklarant pruži zadovoljavajući dokaz o tim troškovima.

Međutim, carinska vrednost, količina, vrsta, priroda i poreklo strane robe, koja je upotrebljena u smislu navedenog člana Zakona, uzimaju se u obzir za obračun iznosa uvoznih dažbina.

Primer

Roba – mineralna voda (količina: 1.000 l; vrednost: 750,00 DIN (CPT Niš); cena po jedinici: 0,75 DIN po 1 l) uvezena iz SAD – privremeno je smeštena 4. maja 2020. godine.

Carinski organ je otkrio da je deo robe – 200 l – nestalo 22. maja 2020. godine. Dakle, tog dana je nastao carinski dug.

Deklarant je dokazao da su troškovi skladištenja robe od 4.-22.5.2020. godine iznosili 300,00  DIN.

Obračun carinskog duga za nestalu robu:

a) količina: 200 l

b) carinska vrednost: 200 h 0,75 = 150,00 DIN (troškovi skladištenja nisu uzeti u obzir)

v) zemlja porekla: SAD

g) tarifna oznaka: 22021000,

d) stopa carine: 30%

150,00 h30% = 45,00 DIN

2.2. Promene u tarifnom svrstavanju robe

U skladu sa članom 74. stav 3. Zakona, ako se promeni tarifno svrstavanje robe stavljene u carinski postupak zbog uobičajenih oblika postupanja unutar carinskog područja Republike Srbije, na zahtev deklaranta, primenjuje se prvobitno tarifno svrstavanje robe stavljene u postupak.

Prema članu 74. stav 5. Zakona, u slučajevima koje propiše Vlada, iznos uvoznih dažbina se određuje u skladu sa odredbama st. 3. i 4. ovog člana bez zahteva deklaranta kako bi se izbeglo nepoštovanje tarifnih mera iz člana 41. stav 3. tačka 8). ovog Zakona (mere predviđene poljoprivrednim, trgovinskim ili drugim propisima Republike Srbije).

Primer (odnosi se na član 74. stav 3. Zakona)

Roba – „mleko u cisterni“- tarifna oznaka: 0401109000; količina: 20.000 kg; vrednost: 10.500,00 DIN (CPT Niš), uvezena iz Rusije – stavljena u carinsko skladište 10.10.2019. godine.

Roba je zbog uobičajenog rukovanja u skladištu (presuta je u maloprodajno pakovanje) promenjena u robu – „mleko u maloprodajnom pakovanju 1.5 l“ – tarifna oznaka 0401101000.

Deklarant je podneo zahtev za primenu prvobitnog tarifnog svrstavanja za robu smeštenu u carinskom skladištu.

Promene nastale usled uobičajenih oblika rukovanja nisu uzete u obzir prilikom izračunavanja iznosa uvoznih dažbina:

(a) količina: 20.000 kg neto

(b) carinska vrednost: 10.500,00 DIN (troškovi skladištenja i uobičajenog rukovanja nisu uzeti u obzir)

(v) zemlja porekla: Rusija

(g) tarifna oznaka: 0401109000 (ne 0401101000).

2.3. Obračunavanje iznosa uvoznih dažbina na proizvode dobijene u postupku aktivnog oplemenjivanja primenom posebnog pravila

U skladu sa članom 74. stav 4. Zakona, ako je carinski dug nastao za dobijene proizvode koji su rezultat postupka aktivnog oplemenjivanja, iznos uvoznih dažbina koji odgovara takvom dugu se, na zahtev deklaranta, određuje na osnovu tarifnog svrstavanja, carinske vrednosti, količine, prirode i porekla robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja u vreme prihvatanja deklaracije za tu robu.

Takođe, u skladu sa članom 179. Zakona, ako se dobijeni proizvodi iz postupka aktivnog oplemenjivanja stavljaju u slobodan promet nakon što su prvobitno bili ponovo izvezeni iz Republike Srbije na zahtev deklaranta i pod uslovom da deklarant pruži dokaze da su ispunjeni uslovi iz člana 177. Zakona, iznos uvoznih dažbina se, utvrđuje u skladu sa članom 74. stav 4. Zakona. Dan prihvatanja deklaracije za ponovni izvoz smatra se danom stavljanja robe u slobodan promet.

U slučajevima koje propiše Vlada, a u skladu sa odredbama člana 74. stav 5. Zakona, iznos uvoznih dažbina određuje se u skladu sa članom 74. stav 4. Zakona, bez zahteva deklaranta, kako bi se sprečilo nepoštovanje tarifnih mera predviđenih poljoprivrednim, trgovinskim ili drugim propisima Republike Srbije (član 41. stav 3. tačka 8) Zakona).

U skladu sa članom 130. Uredbe, ako je carinski dug nastao za dobijene proizvode koji su rezultat postupka aktivnog oplemenjivanja, odredbe člana 74. stav 4. Carinskog zakona se primenjuje bez zahteva deklaranta ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) dobijene proizvode koji su rezultat postupka aktivnog oplemenjivanja uvozi neposredno ili posredno odgovarajući nosilac odobrenja u roku od godinu dana od njihovog ponovnog izvoza;

2) roba bi, u trenutku prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja, podlegala merama poljoprivredne ili trgovinske politike, privremenoj ili konačnoj antidampinškoj dažbini, kompenzatornoj dažbini, zaštitnoj meri ili dodatnoj dažbini zbog suspenzije koncesija da je u tom trenutku deklarisana za stavljanje u slobodan promet;

3) nije se zahtevalo ispitivanje ekonomskih uslova u skladu sa članom 276. ove uredbe.

Prema članu 279. Uredbe, ako nije neophodna provera ekonomskih uslova, a roba koja se stavlja u postupak aktivnog oplemenjivanja bi u trenutku prihvatanja deklaracije za postupak aktivnog oplemenjivanja podlegala merama poljoprivredne ili trgovinske politike, privremenoj ili konačnoj antidampinškoj dažbini, kompenzatornoj dažbini, zaštitnoj meri ili dodatnim dažbinama kao posledica suspenzije koncesija da je u tom trenutku deklarisana za stavljanje u slobodan promet, prilikom stavljanja u slobodan promet dobijenih proizvoda, proizvedenih od takve robe (repromaterijala), iznos uvoznih dažbina obračunava se u skladu sa članom 74. stav 4. Zakona.

2.3.1. Primena povlašćenog tarifnog tretmana

Obračun iznosa uvoznih dažbina iz člana 74. stav 4. Zakona se primenjuje ako u trenutku prihvatanja carinske deklaracije za stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja uvezena roba ispunjava uslove za sticanje prava na preferencijalni tarifni tretman u okviru tarifnih kvota ili tarifnih maksimuma, ta roba ima pravo na preferencijalni tarifni tretman koji se primenjuje na istovetnu robu u trenutku prihvatanja deklaracije za stavljanje u slobodan promet, u skladu sa članom 128. Uredbe.

2.3.2. Utvrđivanje količine robe ugrađene u dobijeni proizvod

U skladu sa članom 126. Uredbe, u cilju utvrđivanja iznosa uvoznih dažbina za dobijene proizvode, količina robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja za koju se smatra da se nalazi u dobijenim proizvodima za koje nastaje carinski dug utvrđuje se količinskim metodom. U slučajevima gde taj metod nije primenljiv, koristi se vrednosni metod.

Primeri
Član 126. stav 2. tačka 1. Uredbe

Deklarant je podneo zahtev za primenu člana 74. stav 4. Zakona za robu.
• Utvrđivanje količine robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja pomoću količinskog metoda:

Jedan dobijeni proizvod – u slobodan promet stavlja seukupna količina dobijenog proizvoda
• Strana roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja:
bentonit 10.000 kg

• Ukupna količina dobijenog proizvoda:
10.100 kg bentonit sa natrijum-karbonatom

• Carinski dug za:
10.100 kg bentonita sa natrijum-karbonatom

• Količina za obračun carinskog duga:
10.000 kg bentonita

Jedan dobijeni proizvod- u slobodan promet stavlja se deo od ukupne odobrene količine dobijenog proizvoda

• Strana roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja:
100 kg plastike

• Ukupna količina dobijenog proizvoda:
90 kg plastičnih čaša

• Carinski dug za:
20 kg plastičnih čaša

• Količina za obračun carinskog duga:
20/90 h 100 kg = 22.22 kg plastike.

Više dobijenih proizvoda

• Strana roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja:
100 kg plastike
• Prerađeni proizvod:
80 kg plastičnih čaša koje prema normativu sadrže 80 kg plastike
10 kg držača za ključeve koji sadrže 10 kg plastike
5 kg plastičnih lutki koje sadrže 5 kg plastike
• Izračunavanje količine:
Čaše: 80/95 h 100 kg = 84.21 kg plastike
Držači ključeva: 10/95 h 100 kg = 10.53 kg plastike
Lutke: 5/95 h 100 kg = 5.26 kg plastike
Ukupno: 100.00 kg plastike
• Carinski dug za:
10 kg čaša
5 kg lutki
• Količina za obračun carinskog duga:
Čaše: 10/80 h 84.21 kg = 10.53 kg
Lutke: 5/5 h 5.26 kg = 5.26 kg
• Ukupno: 15.79 kg

 

2.4. Primena snižene carinske stope i oslobađanja od carine

U skladu sa članom 74. stav 7. Zakona, ako carinski propisi predviđaju povoljniji tarifni tretman robe, oslobođenje ili potpuno ili delimično izuzimanje od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa odredbama člana 41. stav 3. tač. 4)-7), čl. 177, 178, 179. i 181. ili čl. 223-226. Zakona ili u skladu sa propisom koji uređuje oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, takav povoljniji tarifni tretman, oslobođenje ili izuzimanje se takođe primenjuju u slučajevima kada carinski dug nastaje u skladu sa odredbama čl. 67. ili 70. Zakona, pod uslovom da propust koji je doveo do nastanka carinskog duga ne predstavlja pokušaj prevare.

Primer

Roba – polimerni materijal za pakovanje (tarifna oznaka 39232100; količina: 600 kg; vrednost: 3.400,00 DIN (CPT Niš ) iz Nemačke stavljena je u slobodnu zonu – izuzeta ispod carinskog nadzora 7.1.2019.

Roba je imala uverenje o preferencijalnom poreklu EU (EUR.1).

Dokazano je da propust koji je doveo do nastanka carinskog duga nije predstavljao pokušaj prevare.

Izračunavanje carinskog duga za robu izuzetu ispod carinskog nadzora:

(a) količina: 600 kg

(b) carinska vrednost: 3.400,00 DIN

(v) zemlja porekla: Nemačka

(g) tarifna oznaka: 39232100

(d) carinska stopa u skladu sa Sporazumom o slobodnoj trgovini je 0%

Za predmetnu robu carina se neće naplatiti.

U odnosu na odredbu člana 74. stav 7. Zakona, u svakom pojedinačnom slučaju, dužnost nadležnog carinskog organa je da proceni da li propust koji je uzrokovao nastanak carinskog duga predstavlja pokušaj prevare, uzimajući u obzir iskustvo privrednog subjekta, kompleksnost regulative koja se odnosi na određeni postupak i određenu vrstu robe, učestalost sličnih propusta i sve ostale okolnosti, kao i sve kriterijume koji mogu uticati na procenu toga da li načinjeni propust predstavlja pokušaj prevare ili ne. Dakle, carinski organ, radi precizne procene u smislu da li je reč o prevari ili ne, u smislu prethodno iznetog, moraju zadržati dokumentaciju koja je potrebna u tu svrhu.

„Pokušaj prevare“

Pokušaj prevare predstavlja radnju sa umišljajem, odnosno namernu radnju koju subjekat vrši sa znanjem i spretno, sa namernim protivzakonitim ponašanjem.

Umanjivanje obaveza ili troškova koji su nastali, ili mogu nastati, ne mora se nužno smatrati namernim. Međutim, ponašanje koje se ponavlja, a kojim se krše poznata ili pravila koja moraju biti poznata (na osnovu iskustva subjekta, jasnoće zakona itd.) može se smatrati namernim ponašanjem. Pored toga, ako je regulativa objavljena, niko ne može tvrditi da mu nije poznata.

Pokušaj prevare može uključivati, ali nije ograničen na dela koja mogu dovesti do krivičnih postupaka.

To se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, ceneći sve raspoložive činjenice.

Ako uvidom u evidenciju još uvek nije utvrđeno da nije bilo pokušaja prevare, od strane privrednog subjekta ili drugog lica, može se tražiti da se dostavi potrebna dokumentacija, kako bi se carinski organ, uvidom u istu, nesporno uverio da nije bilo takvog pokušaja.

U smislu navedenog, carinski organ može zahtevati bilo koju vrstu dokumentacije koja im je potrebna (član 12. Zakona).

Ako carinski organ na osnovu raspoloživih dokaza, uključujući i dokumentaciju koju je dužnik priložio, zaključi da ima dovoljno dokaza za pokušaj prevare, carinski organ je dužan da ne primeni sniženu carinsku stopu ili oslobađanje od plaćanja carine, kako je propisano članom 74. stav 7. Zakona.

Međutim, pre donošenja takve odluke, dužniku se mora dati pravo da bude saslušan i da izrazi svoj stav u skladu sa članom 17. Zakona. Ukoliko dužnik tada iznese dokaz da više nema osnova za pokušaj prevare, onda se mora primeniti snižena carinska stopa ili oslobađanje od plaćanja dažbina primenom člana 74. stav 7. Zakona, osim ukoliko carinski organ ne odluči da je potrebno ispitati i druge okolnosti konkretnog slučaja.

Dakle, ako se dokaže da nema pokušaja prevare, primeniće se član 74. stav 7. Zakona.

2.5 Određivanje iznosa uvoznih dažbina

Prema članu 88. stav 1. Zakona, iznos uvoznih dažbina koji treba platiti određuje carinski organ nadležan prema mestu na kojem je nastao carinski dug, ili se smatra da je nastao u skladu sa članom 75. Zakona, čim dobije potrebne podatke.

Takođe, prema članu 88. stav 2. Zakona, carinski organ može da prihvati iznos uvoznih dažbina koji treba platiti, a koji je utvrdio deklarant, ne isključujući primenu odredbe člana 35. Zakona.

Ako iznos uvoznih dažbina koji se plaća nije ceo broj, može se zaokružiti na prvi veći ili manji ceo broj (član 88. stav 3. Zakona).

VI OBAVEŠTAVANJE O CARINSKOM DUGU

U skladu sa članom 89. Zakona, dužnik se na propisani način obaveštava o carinskom dugu na mestu gde je carinski dug nastao ili se smatra da je nastao u skladu sa članom 75. Zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, obaveštavanje dužnika se ne vrši u sledećim slučajevima:

1) ako je uvedena privremena mera trgovinske politike u obliku dažbine, dok se ne utvrdi konačni iznos te dažbine;

2) ako je iznos uvoznih dažbina koji treba platiti veći od onog koji je utvrđen na osnovu odluke donete u skladu sa članom 23. Zakona;

3) ako je prvobitna odluka da dužnik ne bude obavešten o carinskom dugu ili da bude obavešten o iznosu koji je manji od iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koji treba platiti, doneta na osnovu odredaba koje su naknadno poništene sudskom odlukom;

4) ako je carinski organ oslobođen od obaveze obaveštavanja o carinskom dugu u skladu sa carinskim propisima.

Ako je iznos uvoznih dažbina koji treba platiti jednak iznosu koji je unet u deklaraciju, smatra se da je dužnik bio obavešten u trenutku puštanja robe od strane carinskog organa.

Ako se stav 3. ovog člana ne primenjuje, carinski organ obaveštava dužnika o carinskom dugu kada je u mogućnosti da utvrdi iznos uvoznih dažbina koji treba platiti, i donese odluku o tome.

Ako bi obaveštenje o carinskom dugu dovelo u pitanje sprovođenje krivične istrage, odnosno pokretanje ili vođenje krivičnog postupka, carinski organ može odložiti obaveštavanje do trenutka kada to više ne dovodi u pitanje sprovođenje krivične istrage, odnosno pokretanje ili vođenje krivičnog postupka.

Pod uslovom da je plaćanje obezbeđeno, lice može da bude obavešteno o carinskom dugu koji odgovara ukupnom iznosu uvoznih dažbina koji se odnosi na svu robu koja je puštena jednom licu u roku koji je utvrdio carinski organ, na kraju tog roka. Rok koji je utvrdio carinski organ ne može biti duži od 31 dana.

Članom 163. Uredbe propisano je da carinski organ može odustati od obaveštavanja o carinskom dugu nastalom zbog neispunjavanja obaveza iz člana 67. ili 70. Zakona, ako je iznos uvoznih dažbina manji od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Ako je prvobitno obaveštenje o carinskom dugu dato na iznos uvoznih dažbina koji je manji od iznosa uvoznih dažbina koje treba platiti, carinski organ može odustati od obaveštavanja o carinskom dugu ako je razlika između navedenih iznosa manja od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Ograničenje od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti iz stava 1. i 2. ovog člana primenjuje se na svaku pojedinačnu naplatu.

U skladu sa članom 90. Zakona, dužnik se ne obaveštava o carinskom dugu nakon isteka roka od tri godine od dana kada je carinski dug nastao.

Ako carinski dug nastaje kao posledica radnje koja je, u vreme kada je izvršena, podlegala pokretanju prekršajnog ili krivičnog sudskog postupka, rok od tri godine utvrđen u stavu 1. ovog člana produžava se na 10 godina.

Rokovi iz st. 1. i 2. ovog člana se prekidaju ako:

1) je uložena žalba u skladu sa članom 30. Zakona, i to od dana kada je žalba uložena do okončanja postupka po žalbi; ili

2) carinski organ saopšti dužniku, u skladu sa članom 17. stav 11. Zakona, razloge na osnovu kojih namerava da ga obavesti o carinskom dugu. Rok se prekida od dana tog saopštenja do kraja roka u kojem je dužniku data mogućnost da se izjasni.

Ako carinski dug ponovo nastane u skladu sa članom 102. stav 9. Zakona, rokovi iz st. 1. i 2. ovog člana se smatraju prekinutim od dana kada je zahtev za povraćaj ili otpust duga podnet u skladu sa odredbom člana 107. Zakona, do dana kada je doneta odluka o povraćaju ili otpustu.

1. Pravo na izjašnjenje (član 17. stav 11. Zakona)

Prema članu 17. stav 11. Zakona, pre donošenja odluke koja nije u interesu stranke, carinski organ saopštava osnove na kojima namerava da zasniva svoju odluku podnosiocu zahteva, kojem je data mogućnost da izrazi svoj stav u okviru određenog roka, koji teče od dana kada je primio to saopštenje ili se smatra da ga je primio. Nakon isteka tog roka, podnosilac zahteva se obaveštava, u odgovarajućem obliku, o odluci.

U skladu sa članom 8. Uredbe, obaveštenje iz člana 17. stav 11. Zakona:

1) sadrži upućivanje na isprave i informacije na kojima carinski organ namerava da zasnuje svoju odluku;

2) ima naveden rok u kome podnosilac zahteva, odnosno stranka mora da izrazi svoj stav od dana kada primi to obaveštenje odnosno kada se smatra da ga je primilo;

3) sadrži upućivanje na pravo lica iz tačke 2) ovog stava na pristup ispravama i informacijama iz tačke 1) ovog stava u skladu sa važećim odredbama.

Ako lice iz člana 8. stava 1. tačka 2) Uredbe izrazi svoj stav pre isteka roka iz stava 1. tačka 2) ovog člana, carinski organ može pristupiti donošenju odluke, osim ako to lice istovremeno izrazi nameru da iznese dodatni stav u propisanom roku.

Članom 10. stav 1. Uredbe propisano je da rok u kom podnosilac zahteva može izraziti svoj stav pre donošenja odluke koja ne bi bila u njegovom interesu iznosi 30 dana.

Izuzetno od stava 1. navedenog člana, ako se odluka odnosi na rezultate kontrole robe za koju nije podneta sažeta deklaracija, deklaracija za privremeni smeštaj, deklaracija za ponovni izvoz ili deklaracija, carinski organ može zahtevati od lica iz stava 1. ovog člana da svoj stav izrazi u roku od 24 sata.

Članom 12. Uredbe propisani su izuzeci od prava na izjašnjenje.

S tim u vezi, podnosilac zahteva nema pravo da izrazi svoj stav:

1) ako zahtev za odluku ne ispunjava uslove utvrđene u članu 4. ove uredbe;

2) ako carinski organ obavesti lice koje je podnelo ulaznu sažetu deklaraciju da se roba ne sme utovariti u slučaju pomorskog kontejnerskog prometa ili vazdušnog prometa.

2. Pravo na žalbu

U skladu sa članom 30. Zakona, protiv prvostepene odluke koju u upravnom postupku donese carinski organ može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija.

Lice koje je carinskom organu podnelo zahtev za odluku i nije dobilo odluku po tom zahtevu u rokovima iz člana 17. st. 6., 7. i 8. Zakona, ima pravo na žalbu.

Prema članu 31. stav 1. Zakona, žalba ne odlaže izvršenje odluke.

Carinski organ koji je doneo prvostepenu odluku u upravnom postupku može odložiti izvršenje odluke u celini ili delimično, ako priloženi dokazi i činjenice ukazuju na to da je odluka u suprotnosti sa carinskim propisima i da postoji opasnost od nanošenja velike štete licu koje izvršava odluku, zbog čega je odlaganje izvršenja opravdano.

Ako se, u slučaju iz stava 2. ovog člana, osporena odluka odnosi na obračun uvoznih ili izvoznih dažbina, odlaganje izvršenja može biti odobreno samo ako se položi odgovarajuće obezbeđenje. Polaganje obezbeđenja neće se zahtevati ako bi to za dužnika predstavljalo neprimereno veliko opterećenje, odnosno nanelo veliku ekonomsku štetu.

U skladu sa članom 32. Zakona, protiv drugostepene odluke koja je doneta u upravnom postupku može se, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju upravni sporovi, pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.

VII KNJIŽENJE CARINSKOG DUGA

1. Knjiženje

Prema članu 91. Zakona, carinski organ iz člana 88. Zakona knjiži iznos uvoznih dažbina koji treba platiti utvrđen u skladu sa tim članom.

Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se u slučajevima iz člana 89. stav 2. Zakona. Carinski organ ne mora da proknjiži iznos uvoznih dažbina koji, u skladu sa odredbom člana 90. Zakona, odgovara carinskom dugu o kome više ne može da obavesti dužnika.

Vlada propisuje način knjiženja iznosa uvoznih dažbina. Način knjiženja može da se razlikuje u zavisnosti od toga da li je, imajući u vidu okolnosti u kojima je carinski dug nastao, carinski organ uveren da će iznos biti plaćen.

2. Vreme knjiženja

Prema članu 92. Zakona, ako je carinski dug nastao prihvatanjem deklaracije za stavljanje robe u carinski postupak, osim za postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina, ili neke druge radnje koja ima isto pravno dejstvo kao prihvatanje deklaracije, carinski organ knjiži iznos uvoznih dažbina koji treba platiti u roku od dva dana od dana puštanja robe.

Ako je plaćanje obezbeđeno, ukupan iznos uvoznih dažbina koji se odnosi na svu robu puštenu jednom istom licu tokom perioda koji je utvrdio carinski organ, a koji ne može biti duži od 31 dana, može biti obuhvaćen jednim knjiženjem na kraju tog perioda. Knjiženje se vrši u roku od dva dana od isteka odobrenog roka.

Ako roba može biti puštena kada ispunjava određene uslove kojima se uređuje određivanje iznosa uvoznih dažbina koji treba platiti ili naplatu tog iznosa, knjiženje se vrši u roku od dva dana od dana kada je iznos uvoznih dažbina koji treba platiti utvrđen ili je utvrđena obaveza za plaćanje tih dažbina.

Ako se carinski dug odnosi na privremenu meru trgovinske politike koja ima oblik dažbine, iznos uvoznih dažbina koji treba platiti se knjiži u roku od dva meseca od dana objavljivanja propisa kojim se utvrđuje konačna mera trgovinske politike.

Ako carinski dug nastaje u okolnostima drukčijim od onih iz člana 92. st. 1. i 2. Zakona, iznos uvoznih dažbina koji treba platiti se knjiži u roku od dva dana od dana kada je carinski organ u mogućnosti da utvrdi konkretni iznos i donese odluku.

Odredba člana 92. stav 5. Zakona primenjuje se na iznos uvoznih dažbina koji će se naplatiti ili koji preostaje za naplatu, ako iznos uvoznih dažbina koji treba platiti nije proknjižen u skladu sa odredbama st. 1-5. ovog člana, ili je utvrđen i proknjižen u nižem iznosu od onog koji treba platiti.

Rokovi za knjiženje utvrđeni u st. 1-5. navedenog člana se ne primenjuju u slučaju nepredviđenih okolnosti ili više sile.

Knjiženje može da se odloži u slučaju iz člana 89. stav 5. ovog zakona, do trenutka kada obaveštenje o carinskom dugu više ne dovodi u pitanje sprovođenje krivične istrage, odnosno pokretanje ili vođenje krivičnog postupka.

VIII PLAĆANJE CARINSKOG DUGA

1. Opšti rokovi plaćanja

Prema čl. 94. Zakona dužnik plaća iznos uvoznih dažbina, koji odgovara carinskom dugu o kojem je obavešten u skladu sa odredbom člana 89. Zakona, u roku od osam dana.

U slučaju objedinjavanja knjiženja u skladu sa uslovima iz člana 92. stav 2. Zakona, ne isključujući primenu člana 31. stav 2. Zakona, rok se utvrđuje tako da se dužniku ne omogući duži rok za plaćanje od onog koji bi bio utvrđen da mu je odobreno odlaganje plaćanja u skladu sa članom 96. Zakona.

Carinski organ može, na zahtev dužnika, produžiti rok iz stava 2. ovog člana ako je iznos uvoznih dažbina koji treba platiti utvrđen u naknadnoj kontroli iz člana 35. Zakona. Ne isključujući primenu člana 98. stav 1. Zakona, takvo produženje ne može biti duže od vremena koje je potrebno dužniku da preduzme odgovarajuće radnje radi izmirenja svoje obaveze.

Ako dužnik ima pravo na neku od olakšica u vezi sa plaćanjem iz čl. 96-98. Zakona, plaćanje se vrši u roku ili rokovima utvrđenim u vezi sa tim olakšicama.

2. Prekidanje roka za plaćanje

U skladu sa članom 94. stav 5. Zakona, rok za plaćanje iznosa uvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu se prekida ako:

1) se zahtev za otpust dažbina podnosi u skladu sa odredbom člana 107. Zakona;

2) roba treba da se zapleni, uništi ili ustupi u korist države;

3) je carinski dug nastao u skladu sa odredbom člana 67. Zakona i ima više dužnika.

Pravila o prekidanju roka za plaćanje bliže su uređena članovima 165-167. Uredbe, a detaljno opisani u nastavku.

2.1 Prekidanje roka za plaćanje u slučaju zahteva za otpust

U skladu sa članom 165. Uredbe, carinski organ prekida rok za plaćanje iznosa uvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu dok ne donese odluku o zahtevu za otpust, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) ako je podnet zahtev za otpust u skladu sa članovima 104, 105. ili 106. Zakona, a verovatno je da će uslovi utvrđeni u odgovarajućem članu biti ispunjeni;

2) ako je podnet zahtev za otpust u skladu sa članom 103. Zakona, a verovatno je da će uslovi utvrđeni u članu 103. i članu 31. stav 2. Zakona biti ispunjeni.

Ako roba koja je predmet zahteva za otpust nije više pod carinskim nadzorom u trenutku podnošenja zahteva, polaže se obezbeđenje.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, carinski organ ne zahteva obezbeđenje ako se utvrdi da bi polaganje obezbeđenja moglo izazvati dužniku ozbiljne ekonomske i socijalne teškoće.

2.2. Prekidanje roka za plaćanje u slučaju robe koju treba oduzeti, uništiti ili ustupiti u korist države

U skladu sa članom 166. Uredbe, carinski organ prekida rok za plaćanje iznosa uvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu ako je roba još uvek pod carinskim nadzorom i treba je oduzeti, uništiti ili ustupiti u korist države, a carinski organ smatra da će uslovi za oduzimanje, uništenje ili ustupanje u korist države biti ispunjeni do donošenja konačne odluke o njenom oduzimanju, uništenju ili ustupanju.

2.3. Prekidanje roka za plaćanje u slučaju neispunjavanja obaveza

Prema članu 167. stav 1. Uredbe, licu iz člana 67. stav 3. tačka 1) Zakona, carinski organ prekida rok za plaćanje iznosa uvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu kada je carinski dug nastao zbog neispunjavanja obaveza iz člana 67. Zakona, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) identifikovan je najmanje još jedan dužnik u skladu sa članom 67. stav 3. tač. 2) i 3) Zakona;

2) dužnik iz tačke 1) ovog stava je obavešten o iznosu uvoznih dažbina u skladu sa članom 89. Zakona;

3) lice iz člana 67. stav 3. tačka 1) Zakona ne smatra se dužnikom u skladu sa članom 67. stav 3. tač. 2) ili 3) Zakona i tom licu se ne može pripisati nikakva prevara ili gruba nepažnja.

Uslov za prekidanje roka je da lice, u čiju korist se odobrava prekidanje, položi obezbeđenje na iznos uvoznih dažbina, osim ako:

1) obezbeđenje koje pokriva ceo iznos uvoznih dažbina već postoji i garant nije oslobođen svojih obaveza;

2) utvrđeno je, na osnovu dokumentovane procene, da bi zahtev za obezbeđenjem verovatno izazvao dužniku ozbiljne ekonomske ili socijalne teškoće.

Trajanje prekida ograničava se na godinu dana. Carinski organ može ovaj period produžiti iz opravdanih razloga.

3. Načini plaćanja

U skladu sa članom 95. Zakona, plaćanje se vrši u gotovini ili drugim sredstvima sa sličnim dejstvom, uključujući poravnanje potraživanja, u skladu sa propisima kojima se uređuje način plaćanja.

Plaćanje može umesto dužnika da vrši treće lice.

Dužnik može da plati ceo iznos ili deo iznosa uvoznih dažbina pre isteka roka koji mu je odobren za plaćanje.

4. Odloženo plaćanje

Carinski organ, na zahtev zainteresovanog lica, nakon polaganja obezbeđenja, odobrava odloženo plaćanje dažbina koje treba platiti na neki od sledećih načina (član 96. Zakona):

1) pojedinačno za svaki iznos uvoznih dažbina proknjižen u skladu sa odredbom člana 92. st. 1. ili 6. Zakona;

2) zbirno za sve iznose uvoznih dažbina proknjižene u skladu sa odredbom člana 92. stav 1. Zakona, u roku koji je utvrdio carinski organ, a koji ne prelazi 31 dan;

3) zbirno za sve iznose uvoznih dažbina koji čine jedno knjiženje u skladu sa odredbom člana 92. stav 2. Zakona.

5. Rok za odloženo plaćanje

U skladu sa članom 97. Zakona, rok na koji se plaćanje odlaže u skladu sa članom 96. Zakona je 30 dana.

Ako se plaćanje odlaže u skladu sa odredbom člana 96. tačka 1) Zakona, rok se računa od narednog dana od dana kada je dužnik obavešten o carinskom dugu.

Ako je plaćanje odloženo u skladu sa odredbom člana 96. tačka 2) Zakona, rok se računa od narednog dana od dana kada se završava period agregacije. Taj rok se skraćuje za broj dana koji odgovara polovini broja dana koji obuhvata period agregacije.

Ako je plaćanje odloženo u skladu sa odredbom člana 96. tačka 3) Zakona, rok se računa od narednog dana od dana isteka roka koji je utvrđen za puštanje predmetne robe. Taj rok se skraćuje za broj dana koji odgovara polovini broja dana odobrenog roka.

Ako je broj dana u rokovima iz člana 97. st. 3. i 4. Zakona neparan, broj dana koji treba da se oduzme od 30 dana u skladu sa tim stavovima jednak je polovini sledećeg najnižeg parnog broja.

Ako se rokovi za odloženo plaćanje iz člana 97. st. 3. i 4. Zakona odnose na nedelje, carinski organ može da odobri da se iznos uvoznih dažbina za koji je plaćanje odloženo, plaća najkasnije u petak četvrte nedelje nakon date nedelje.

Ako se rokovi za odloženo plaćanje odnose na mesece, carinski organ može da odobri da se iznos uvoznih dažbina za koji je plaćanje odloženo, plati do 16-og dana u mesecu nakon konkretnog meseca.

6. Olakšice u vezi sa plaćanjem

U skladu sa članom 98. Zakona, carinski organ, ako je položeno obezbeđenje, može dužniku, osim odloženog plaćanja, odobriti i druge olakšice u vezi sa plaćanjem.

Ako se odobre olakšice u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, na iznos uvoznih dažbina naplaćuje se kamata po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za pet procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.

Carinski organ može odustati od zahteva za polaganje obezbeđenja ili naplate kamate ako je utvrđeno, na osnovu dokumentovane procene situacije dužnika, da bi mu to stvorilo ozbiljne privredne ili socijalne teškoće.

Carinski organ ne naplaćuje kamatu ako je iznos za naplatu manji od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti.

7. Prinudna naplata

U članu 99. Zakona propisano je da ako iznos uvoznih dažbina koji treba platiti nije plaćen u propisanom roku, carinski organ preduzima, radi naplate tog iznosa, sva sredstva koja su mu dostupna u skladu sa zakonom.

U stavu 2. navedene zakonske odredbe propisano je da se carinski dug ne može naplatiti po isteku roka od pet godina od dana njegovog nastanka.

Zastarevanje se prekida svakom radnjom carinskog organa koja se preduzima radi naplate dažbina, u kom slučaju rok počinje da teče od početka.

Izuzetno od člana 99. stav 2. Zakona, pravo naplate zastareva po isteku deset godina od dana nastanka carinskog duga.

8. Kamata na dospele obaveze

Prema čl. 100. Zakona zatezna kamata se zaračunava na iznos uvoznih dažbina od dana isteka propisanog roka do dana plaćanja, po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.

Ako carinski dug nastaje na osnovu čl. 67. ili 70. Zakona, ili ako obaveštenje o carinskom dugu proizlazi iz naknadne kontrole, zatezna kamata se naplaćuje na iznos uvoznih dažbina, od dana kada je carinski dug nastao do dana obaveštavanja o dugu.

Carinski organ može da odustane od naplate zatezne kamate ako se utvrdi, na osnovu dokumentovane procene situacije dužnika, da bi ta naplata izazvala ozbiljne privredne ili socijalne teškoće.

Carinski organ ne naplaćuje zateznu kamatu ako je iznos za naplatu manji od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti.

IX GAŠENJE CARINSKOG DUGA

1. Pravni osnov za gašenje carinskog duga

Prema članu 109. Zakona, ne isključujući primenu odredbe koje se odnose na nenaplaćivanje iznosa uvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu u slučaju sudski utvrđene nesolventnosti dužnika, carinski dug pri uvozu gasi se:

1) ako dužnik više ne može da se obavesti o carinskom dugu, u skladu sa odredbom člana 90. Zakona;

2) plaćanjem iznosa uvoznih dažbina;

3) otpustom iznosa uvoznih dažbina u skladu sa stavom 5. ovog člana;

4) ako je poništena deklaracija za robu deklarisanu za carinski postupak za koji nastaje obaveza plaćanja uvoznih dažbina;

5) ako je roba koja podleže plaćanju uvoznih dažbina oduzeta, ili zadržana i istovremeno ili naknadno oduzeta;

6) ako je roba koja podleže plaćanju uvoznih dažbina uništena pod carinskim nadzorom ili ustupljena državi;

7) ako je nestanak robe ili neispunjenje obaveza koje proističu iz carinskih propisa posledica potpunog uništenja ili nepovratnog gubitka robe zbog stvarne prirode robe ili nepredvidivih okolnosti ili više sile, ili kao posledica naloga carinskog organa. Roba se smatra nepovratno izgubljenom kada je neupotrebljiva za bilo koje lice;

8) ako je carinski dug nastao u skladu sa odredbama čl. 67. ili 70. Zakona i ako su sledeći uslovi ispunjeni:

• da propust koji je doveo do nastanka carinskog duga nije imao značaJan uticaJ na pravilno sprovođenje konkretnog carinskog postupka i nije predstavljao pokušaj prevare,
• da su sve formalnosti neophodne za regulisanje statusa robe naknadno sprovedene;

9) ako je roba stavljena u slobodan promet bez plaćanja dažbina, ili sa smanjenom stopom uvozne dažbine na osnovu njene upotrebe u posebne svrhe, izvezena sa dozvolom carinskog organa;

10) ako je nastao u skladu sa članom 66. Zakona i ako su poništene formalnosti koje su sprovedene kako bi omogućile odobrenje preferencijalnog tarifnog tretmana iz tog člana;

11) ako je carinski dug nastao u skladu sa članom 67. Zakona a carinskom organu je pružen zadovoljavajući dokaz da roba nije upotrebljavana ili korišćena i da je izneta iz carinskog područja Republike Srbije.

U slučajevima iz člana 109. stava 1. tačka 5) Zakona, carinski dug se, za svrhu kazni primenljivih na carinske prekršaje, ne smatra ugašenim ako uvozne dažbine ili postojanje carinskog duga predstavljaju osnov za određivanje kazne.

Ako je, u skladu sa odredbom člana 109. stav 1. tačka 7) Zakona, carinski dug ugašen za robu stavljenu u slobodan promet bez plaćanja dažbina ili sa smanjenom stopom uvozne dažbine zbog njene upotrebe u posebne svrhe, ostaci ili otpaci koji su rezultat uništavanja robe i koji nemaju vrednost ili imaju malu ekonomsku vrednost i ne mogu se upotrebljavati bez dalje prerade, smatraju se stranom robom.

Ako lice ne uspe da dokaže da je stvarni gubitak veći od onog koji je obračunat primenom uobičajenih standarda za tu robu, primenjuju se pravila koja se odnose na uobičajene standarde za nepovratni gubitak robe zbog njene prirode.

Ako je nekoliko lica odgovorno za plaćanje iznosa uvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu i ako je odobren otpust, carinski dug se gasi samo za lice ili lica kojima je otpust odobren.

U slučaju iz člana 109. stava 1. tačka 11) Zakona, carinski dug se ne gasi za lice ili lica koja su pokušala prevaru.

Ako je carinski dug nastao u skladu sa odredbom člana 67. Zakona, on se gasi za lice čije ponašanje nije uključivalo bilo kakav pokušaj prevare i koje je doprinelo borbi protiv prevare.

2. Propusti koji nemaju značajan uticaj na pravilno sprovođenje carinskog postupka (član 179. Uredbe)

U skladu sa članom 179. Uredbe, propusti koji nemaju značajan uticaj na pravilno sprovođenje carinskog postupka su:

1) prekoračenje roka za period koji nije duži od produžetka roka koji bi bio odobren da je za njega bio podnet zahtev;

2) ako je carinski dug nastao za robu koja je stavljena u poseban postupak ili u privremeni smeštaj u skladu sa članom 67. stav 1.tač. 1) ili 3) Zakona, a ta roba je naknadno stavljena u slobodan promet;

3) ako je carinski nadzor naknadno ponovo uspostavljen nad robom koja nije zvanično bila deo tranzitnog postupka, ali se prethodno nalazila u privremenom smeštaju ili je bila stavljena u poseban postupak zajedno sa robom koja je zvanično stavljena u taj tranzitni postupak;

4) u slučaju robe stavljene u poseban postupak, osim tranzita i slobodnih zona ili u slučaju robe koja se nalazi u privremenom smeštaju, ako je u deklaraciju kojom se okončava postupak ili završava privremeni smeštaj uneta pogrešna informacija, pod uslovom da greška nema nikakvog uticaja na okončanje postupka ili završetak privremenog smeštaja;

5) ako je carinski dug nastao u skladu sa članom 67. stav 1. tač.1) ili 2) Zakona, pod uslovom da lice u pitanju obavesti nadležne carinske organe o neispunjenju obaveza pre obaveštenja o carinskom dugu ili pre nego što carinski organ obavesti to lice da namerava da izvrši kontrolu.

Prema članu 110. Zakona, gašenjem carinskog duga na osnovu člana 109. stav 1. tačka 8) Zakona, ne isključuje se primena kazne za nepostupanje u skladu sa carinskim propisima.

Smernicama je dato objašnjenje za nastanak carinskog duga pri uvozu robe, osim carinskog duga koji nastaje u postupku upotrebe robe u posebne svrhe, koji će biti predmet posebnog objašnjenja kada se steknu uslovi za isti.

Ovim aktom nisu obuhvaćeni slučajevi nastanka carinskog duga pri izvozu robe.

Smernice se ne odnose na obračun i naplatu PDV i akcize.