У наставку преносимо целу преписку коју смо имали са Пореском управом у вези са овим случајем:
коме: сектор услуга ПУ
када: 8. мај 2020.
Поштовање,
Данас ми се обратио клијент који је од вас добио мејл, у којем између осталог пише:
„Уредба о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести COVID-19, не регулише начин обрачуна пореза и доприноса на личну зараду предузетника.
Сходно томе, на све исплате по овом основу, порези и доприноси се обрачунавају у складу са Законом о порезу на доходак грађана и Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање.
Дакле, уколико предузетник који се определио за исплату личне зараде, у пореској пријави ППП-ПД исказао зараду у износу мањем од износа наменски добијених средстава, може да искористи мањи износ, при чему се преостали део наменских средстава враћа у буџет РС. Уколико жели да искористи цео износ дужан је да на тај износ обрачуна порезе и доприносе у складу са Законом.
По истом принципу привредни субјект користи средства и за запослене раднике.“
Прве две реченице овог одговора су преузете из публикације Најчешћа питања и одговори 3 (питање број 35), коју су приредили Влада Србије, Министарство финансија и Привредна комора Србије.
Међутим, наставак одговора је врло интересантан јер до сада овакав одговор или тумачење нигде није званично објављено. У том смислу Вас молим да објасните основ таквог тумачења (од речи „Дакле,…“ па до краја одговора):
– лично тумачење особе која је одговарала на постављено питање
– тумачење у усменој форми добијено од стране лица из Пореске управе на истом нивоу хијерархије
– тумачење у усменој форми добијено од стране лица из Пореске управе на вишем нивоу хијерархије
– тумачење у писменој форми добијено од стране лица из Пореске управе
– тумачење у писменој форми добијено од стране лица из Министарства финансија.
Сматрам да тај део одговора није никако у складу са претходним делом одговора који је званично објављен у горе поменутој публикацији. С друге стране, наставак одговора јасно указује да особа која је дала такво тумачење сматра да оно произлази из прве две реченице (које су објављене званично у горе поменутој публикацији), јер наставак одговора започиње са „Дакле,…“.
У том смислу је од изузетне важности сазнање одакле потиче такво тумачење. У супротном овакво произвољно тумачење може довести до огромне правне несигурности међу привредним субјектима. Наша обавеза према клијенту налаже да питање упутимо даљим надлежним инстанцама уколико Ви нисте у могућности да нам одговорите.
коме: кабинет директорке и сектор контроле ПУ
када: 22. мај 2020.
Поштовање,
Обратио нам се клијент који је добио овакав одговор од стране Пореске управе са мејла usluge@purs.gov.rs:
„Уредба о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести COVID-19, не регулише начин обрачуна пореза и доприноса на личну зараду предузетника.
Сходно томе, на све исплате по овом основу, порези и доприноси се обрачунавају у складу са Законом о порезу на доходак грађана и Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање.
Дакле, уколико предузетник који се определио за исплату личне зараде, у пореској пријави ППП-ПД исказао зараду у износу мањем од износа наменски добијених средстава, може да искористи мањи износ, при чему се преостали део наменских средстава враћа у буџет РС. Уколико жели да искористи цео износ дужан је да на тај износ обрачуна порезе и доприносе у складу са Законом.
По истом принципу привредни субјект користи средства и за запослене раднике.“
Прве две реченице овог одговора су преузете из публикације Најчешћа питања и одговори 3 (питање број 35), коју су приредили Влада Србије, Министарство финансија и Привредна комора Србије.
Међутим, наставак одговора (од речи „Дакле,…“ па до краја одговора) је врло интересантан јер до сада овакав одговор или тумачење нигде није званично објављено. Сматрам да тај део одговора није никако у складу са претходним делом одговора који је званично објављен у горе поменутој публикацији, нити произлази из тог претходног дела одговора. С друге стране, наставак одговора јасно указује да особа која је дала такво тумачење сматра да оно произлази из прве две реченице (које су објављене званично у горе поменутој публикацији), јер наставак одговора започиње са „Дакле,…“.
У том смислу Вас молим да одговорите да ли је то званичан став Пореске управе или Министарства финансија и ако јесте, да објасните правни основ таквог тумачења.
Такође Вас молим да, ако је могуће, не наводите евентуално као правни основ члан 2. став 1. тачку 3) Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима, јер се у тој одредби каже „могу да се користе ИСКЉУЧИВО за исплате зарада и накнада зарада ЗАПОСЛЕНИМА.“
У наставку преносимо део нашег тумачења у вези са овим питањем:
„1) У члану 2. тачка 3) Уредбе је прописано да „директна давања … могу да се користе искључиво за исплате зарада и накнада зарада запосленима.“ Чланом 9. став 2. предвиђено је да се у погледу права на уплату директних давања број запослених из Обрасца ППП-ПД увећава за 1 код предузетника (осим ако имају истовремено статус запосленог или корисника пензије).
Ниједна одредба Уредбе не упућује на то да се директно давање предузетнику ЛЗ односи на његову личну зараду. Лична зарада предузетника се у Уредби спомиње само у контексту фискалних погодности у виду одлагања доспелости за порез и доприносе. У вези са тим треба имати у виду да су директно давање и фискална погодност у виду одлагања доспелости за порез и доприносе на личну зараду предузетника две различите мере које нису ни у каквој директној вези.
На крају ове тачке указујемо на чињеницу да су са аспекта пореских и радно правних прописа запослени и предузетник ЛЗ две потпуно другачије, неупоредиве категорије.
2) Сви предузетници којима имају право на директно давање су равноправни из угла одредаба Уредбе, па то давање треба да буде третирано на исти начин за сваког предузетника (као што је третман давања за запослене исти за све запослене).
У том смислу, сматрамо да износ директног давања представља приход предузетника. Порески третман тог прихода зависи од врсте предузетника:
За предузетника који се самоопорезује (без обзира да ли је предузетник ЛЗ или не), то је приход који улази у основицу за опорезивање прихода од самосталне делатности; За предузетника паушалца није од утицаја на основицу за опорезивање јер је код њега пореска основица паушално утврђен приход.
Како ће предузетник ЛЗ користити тај приход искључиво је ствар његове одлуке, као што је и само његова одлука износ личне зараде коју себи исплаћује.
3) Тврдња да се исплата директног давања на лични текући рачун предузетника ЛЗ мора третирати као исплата личне зараде је бесмислена.
Предузетник ЛЗ може извршити исплату са рачуна на свој текући рачун по разним основама, а не само по основу личне зараде.
Једини основ за обрачунавање пореза и доприноса код исплата за предузетника ЛЗ је исплата личне зараде. За остале основе не постоји обавеза обрачунавања пореза и доприноса. О томе јасно говори и мишљење Министарства финансија број 430-00-197/2019-04 од 21.10.2019. године.“
Суштина је следећа: у складу са одредбама Уредбе и других важећих прописа, директно давање за предузетника који се определио за исплату личне зараде није ни у каквој вези са личном зарадом тог предузетника. Сматрамо да је реченица из одговора преузетог из публикације Најчешћа питања и одговори 3 (питање број 35), која гласи “ Сходно томе, на све исплате по овом основу, порези и доприноси се обрачунавају у складу са Законом о порезу на доходак грађана и Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање“ апсолутно у складу са нашим мишљењем, јер се код свих предузетника ради о опорезивању прихода од самосталне делатности.
када: 3. јун 2020.
Поштовани,
Поводом Вашег обраћања Пореској управи дана 08. и 22.05.2020. године којим тражите појашњење одговора датог пореском обвезнику – предузетнику који се определио за изплату личне зараде на питање у вези са исплатом наменских средстава, обавештавамо Вас следеће:
Одредбом члана 33а став 1. Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 24/01,…, 86/19) прописано је да предузетник и предузетник пољопривредник могу да се определе за исплату личне зараде.
Личном зарадом сматра се новчани износ који предузетник исплати и евидентира у пословним књигама као своје месечно лично примање увећан за припадајуће обавезе из зараде (члан 33а став 2. поменутог Закона).
Сагласно наведеном, обвезник који се определио за исплату личне зараде, обрачун пореза и доприноса врши на износ исплаћене личне зараде.
коме: сектор услуга ПУ
када: 3. јун 2020.
Поштовање,
Сматрам да нисте одговорили на моје питање. У том смислу Вас молим да потврдите мој закључак да сте у одговору који сте послали мом клијенту (видети фајл у прилогу, део одговора који почиње од речи „Дакле,…“ па до краја одговора):
– или тумачили случај у којем предузетник ЖЕЛИ директно давање у целости да искористи за исплату личне зараде,
– ли погрешно разумели питање.
Да бисмо били прецизни и јасни, молим Вас да са ДА или НЕ одговорите на следећа питања у вези са овом темом:
1. Код предузетника који се определио за исплату личне зараде, да ли износ директног давања које добија на основу члана 9. став 2. Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима… мора да користи искључиво за исплату личне зараде?
Ако је одговор на ово питање ДА, молим Вас да наведете правни основ таквог тумачења.
2. Да ли предузетник који се определио за исплату личне зараде, ако износ директног давања које добија на основу члана 9. став 2. Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима… не користи за исплату личне зараде, може исплату тог износа на текући рачун вршити на исти начин као и предузетник који се самоопорезује а није се определио за исплату личне зараде?
Ако је одговор на ово питање НЕ, молим Вас да наведете правни основ таквог тумачења.
На основу претходног одговора који сте дали, претпостављам да је одговор на прво питање НЕ, а на друго питање ДА, али Вас молим да то буде прецизирано управо вашим одговором на постављена питања.
коме: Драган Агатуновић, начелник сектора контроле ПУ
када: 8. јун 2020.
Поштовање,
Из кабинета господина Кртолице су ме упутили на Вас, а у вези са добијањем одговора на постављено питање.
(преко кабинета директорке ПУ)
када: 11. јун 2020.
Поштовани,
Одговор на питање под бројем 1 је Да.
Одредбама члана 2. тачка 3. Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести COVID-19 (у даљем тексту: Уредба), прописано је да директна давања из буџета привредним субјектима у приватном сектору – уплата бесповратних новчаних средстава привредним субјектима у складу са овом уредбом, могу да се користе искључиво за исплате зарада и накнада зарада запосленима.
Одредбом члана 13. став 3. Закона о порезу на доходак грађана, прописано је да се зарадом, у смислу овог закона, сматра и исплаћена лична зарада предузетника утврђена у складу са овим законом.
Имајући у виду наведено, предузетници који су се у складу са законом определили за исплату личне зараде, уплаћена новчана средства могу да користе искључиво за исплату личне зараде која се као месечно лично примање предузетника опорезује порезом на доходак грађана на зараду и припадајућим доприносима за обавезно социјално осигурање.
Одговор на питање под бројем 2 је Не.
Одредбама члана 2. тачка 3., чл. 13. и 17. Уредбе прописано је да ће директна давања бити исплаћивана на наменски рачун послодавца, а послодавац је у обавези да добијена средства искористи за исплату зарада и накнада зарада запосленима.
Циљ директних давања предвиђених Уредбом је да се послодавцу олакша обезбеђивање средстава за исплату зарада запосленима, односно уколико је то могуће да се запосленима исплате зараде у вишем износу од оног који је уговорен.
Уколико послодавац не жели да користи овакве олакшице он нема обавезу да прихвати примену мера. Такође, уколико послодавац не искористи примљена директна давања за исплату зараде запосленима, након завршетка примене мера у складу са Уредбом, неискоришћени износ средстава биће враћен у буџет. Према нашем мишљењу не постоји ниједан разлог да се примљена средства не искористе за исплате зарада, односно накнада зарада запосленима.
коме: кабинет директорке ПУ
када: 12. јун 2020.
Поштовање,
На питање под бројем 1 сте одговорили са ДА.
По нашем мишљењу правни основ који сте навели за такво тумачење није исправно, и то из два разлога:
1. Члан 2. тачка 3) Уредбе се не односи на исплате предузетницима. У члану 2. тачка 3) Уредбе се каже:
„…могу да се користе ИСКЉУЧИВО за исплате зарада и накнада зарада ЗАПОСЛЕНИМА“.
Предузетници нису запослени, па се у том смислу ова одредба никако не може примењивати на предузетнике, већ искључиво на исплате запосленима.
Међутим, чак и да не пише ЗАПОСЛЕНИМА, тумачење које сте дали у вези са чланом 13. став 3. Закона о порезу на доходак грађана не би било исправно, детаљније читајте под тачком 2. овог објашњења.
У Уредби је иначе прецизирано када се нешто односи на личну зараду предузетника, а не само на зараде и накнаде зарада запослених, нпр. када се говори о фискалним погодностима (члан 2. тачка 2) алинеја 1 Уредбе):
„- пореза на доходак грађана на зараде и накнаде зарада (у даљем тексту: порез) и доприноса за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: доприноси) на зараде и накнаде зарада, као и пореза и доприноса на личну зараду предузетника и предузетника пољопривредника,…“
Посебно истичемо то што се у претходној одредби чак и не спомињу запослени, јер се подразумева да се зараде и накнаде зарада односе на запослене, па се због тога посебно наводи и лична зарада предузетника.
2. Одредба члана 13. став 3. Закона о порезу на доходак грађана, на коју се позивате за овакво тумачење, не може се примењивати на Уредбу, јер се односи искључиво на Закон о порезу на доходак грађана:
„Зарадом, У СМИСЛУ ОВОГ ЗАКОНА, сматра се и исплаћена лична зарада предузетника утврђена у складу са овим законом.“
Не постоји одредба Уредбе која позива на сходну примену Закона о порезу на доходак грађана, а у вези са појмом зараде.
Имајући то у виду, зарадом, у смислу Уредбе, сматра се зарада из Закона о раду.
Подсећамо на члан 46. Јединствених методолошких правила за израду прописа, у вези са применом других прописа:
„Члан 46.
Прописом се може предвидети примена другог прописа ако на поједине односе који се уређују прописом треба применити и други пропис.
Ако на поједине односе који се уређују прописом треба применити и други пропис употребом аналогије, прописом се може предвидети сходна примена другог прописа.“
У складу са овим објашњењем, молимо Вас да преиспитате одговоре које сте дали и поново одговорите на два питања из претходног дописа.
Уколико и поред овог објашњења сматрате ваше одговоре исправним, молим Вас да одговорите на следеће питање:
Који је правни основ да се појам зараде из члана 13. Закона о порезу на доходак грађана примени на Уредбу, имајући у виду да одредбама Уредбе то није предвиђено?
Оригиналну преписку у PDF формату можете погледати овде.