U nastavku prenosimo celu prepisku koju smo imali sa Poreskom upravom u vezi sa ovim slučajem:
kome: sektor usluga PU
kada: 8. maj 2020.
Poštovanje,
Danas mi se obratio klijent koji je od vas dobio mejl, u kojem između ostalog piše:
„Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, ne reguliše način obračuna poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika.
Shodno tome, na sve isplate po ovom osnovu, porezi i doprinosi se obračunavaju u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Dakle, ukoliko preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade, u poreskoj prijavi PPP-PD iskazao zaradu u iznosu manjem od iznosa namenski dobijenih sredstava, može da iskoristi manji iznos, pri čemu se preostali deo namenskih sredstava vraća u budžet RS. Ukoliko želi da iskoristi ceo iznos dužan je da na taj iznos obračuna poreze i doprinose u skladu sa Zakonom.
Po istom principu privredni subjekt koristi sredstva i za zaposlene radnike.“
Prve dve rečenice ovog odgovora su preuzete iz publikacije Najčešća pitanja i odgovori 3 (pitanje broj 35), koju su priredili Vlada Srbije, Ministarstvo finansija i Privredna komora Srbije.
Međutim, nastavak odgovora je vrlo interesantan jer do sada ovakav odgovor ili tumačenje nigde nije zvanično objavljeno. U tom smislu Vas molim da objasnite osnov takvog tumačenja (od reči „Dakle,…“ pa do kraja odgovora):
– lično tumačenje osobe koja je odgovarala na postavljeno pitanje
– tumačenje u usmenoj formi dobijeno od strane lica iz Poreske uprave na istom nivou hijerarhije
– tumačenje u usmenoj formi dobijeno od strane lica iz Poreske uprave na višem nivou hijerarhije
– tumačenje u pismenoj formi dobijeno od strane lica iz Poreske uprave
– tumačenje u pismenoj formi dobijeno od strane lica iz Ministarstva finansija.
Smatram da taj deo odgovora nije nikako u skladu sa prethodnim delom odgovora koji je zvanično objavljen u gore pomenutoj publikaciji. S druge strane, nastavak odgovora jasno ukazuje da osoba koja je dala takvo tumačenje smatra da ono proizlazi iz prve dve rečenice (koje su objavljene zvanično u gore pomenutoj publikaciji), jer nastavak odgovora započinje sa „Dakle,…“.
U tom smislu je od izuzetne važnosti saznanje odakle potiče takvo tumačenje. U suprotnom ovakvo proizvoljno tumačenje može dovesti do ogromne pravne nesigurnosti među privrednim subjektima. Naša obaveza prema klijentu nalaže da pitanje uputimo daljim nadležnim instancama ukoliko Vi niste u mogućnosti da nam odgovorite.
kome: kabinet direktorke i sektor kontrole PU
kada: 22. maj 2020.
Poštovanje,
Obratio nam se klijent koji je dobio ovakav odgovor od strane Poreske uprave sa mejla usluge@purs.gov.rs:
„Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, ne reguliše način obračuna poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika.
Shodno tome, na sve isplate po ovom osnovu, porezi i doprinosi se obračunavaju u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Dakle, ukoliko preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade, u poreskoj prijavi PPP-PD iskazao zaradu u iznosu manjem od iznosa namenski dobijenih sredstava, može da iskoristi manji iznos, pri čemu se preostali deo namenskih sredstava vraća u budžet RS. Ukoliko želi da iskoristi ceo iznos dužan je da na taj iznos obračuna poreze i doprinose u skladu sa Zakonom.
Po istom principu privredni subjekt koristi sredstva i za zaposlene radnike.“
Prve dve rečenice ovog odgovora su preuzete iz publikacije Najčešća pitanja i odgovori 3 (pitanje broj 35), koju su priredili Vlada Srbije, Ministarstvo finansija i Privredna komora Srbije.
Međutim, nastavak odgovora (od reči „Dakle,…“ pa do kraja odgovora) je vrlo interesantan jer do sada ovakav odgovor ili tumačenje nigde nije zvanično objavljeno. Smatram da taj deo odgovora nije nikako u skladu sa prethodnim delom odgovora koji je zvanično objavljen u gore pomenutoj publikaciji, niti proizlazi iz tog prethodnog dela odgovora. S druge strane, nastavak odgovora jasno ukazuje da osoba koja je dala takvo tumačenje smatra da ono proizlazi iz prve dve rečenice (koje su objavljene zvanično u gore pomenutoj publikaciji), jer nastavak odgovora započinje sa „Dakle,…“.
U tom smislu Vas molim da odgovorite da li je to zvaničan stav Poreske uprave ili Ministarstva finansija i ako jeste, da objasnite pravni osnov takvog tumačenja.
Takođe Vas molim da, ako je moguće, ne navodite eventualno kao pravni osnov član 2. stav 1. tačku 3) Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima, jer se u toj odredbi kaže „mogu da se koriste ISKLJUČIVO za isplate zarada i naknada zarada ZAPOSLENIMA.“
U nastavku prenosimo deo našeg tumačenja u vezi sa ovim pitanjem:
„1) U članu 2. tačka 3) Uredbe je propisano da „direktna davanja … mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.“ Članom 9. stav 2. predviđeno je da se u pogledu prava na uplatu direktnih davanja broj zaposlenih iz Obrasca PPP-PD uvećava za 1 kod preduzetnika (osim ako imaju istovremeno status zaposlenog ili korisnika penzije).
Nijedna odredba Uredbe ne upućuje na to da se direktno davanje preduzetniku LZ odnosi na njegovu ličnu zaradu. Lična zarada preduzetnika se u Uredbi spominje samo u kontekstu fiskalnih pogodnosti u vidu odlaganja dospelosti za porez i doprinose. U vezi sa tim treba imati u vidu da su direktno davanje i fiskalna pogodnost u vidu odlaganja dospelosti za porez i doprinose na ličnu zaradu preduzetnika dve različite mere koje nisu ni u kakvoj direktnoj vezi.
Na kraju ove tačke ukazujemo na činjenicu da su sa aspekta poreskih i radno pravnih propisa zaposleni i preduzetnik LZ dve potpuno drugačije, neuporedive kategorije.
2) Svi preduzetnici kojima imaju pravo na direktno davanje su ravnopravni iz ugla odredaba Uredbe, pa to davanje treba da bude tretirano na isti način za svakog preduzetnika (kao što je tretman davanja za zaposlene isti za sve zaposlene).
U tom smislu, smatramo da iznos direktnog davanja predstavlja prihod preduzetnika. Poreski tretman tog prihoda zavisi od vrste preduzetnika:
Za preduzetnika koji se samooporezuje (bez obzira da li je preduzetnik LZ ili ne), to je prihod koji ulazi u osnovicu za oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti; Za preduzetnika paušalca nije od uticaja na osnovicu za oporezivanje jer je kod njega poreska osnovica paušalno utvrđen prihod.
Kako će preduzetnik LZ koristiti taj prihod isključivo je stvar njegove odluke, kao što je i samo njegova odluka iznos lične zarade koju sebi isplaćuje.
3) Tvrdnja da se isplata direktnog davanja na lični tekući račun preduzetnika LZ mora tretirati kao isplata lične zarade je besmislena.
Preduzetnik LZ može izvršiti isplatu sa računa na svoj tekući račun po raznim osnovama, a ne samo po osnovu lične zarade.
Jedini osnov za obračunavanje poreza i doprinosa kod isplata za preduzetnika LZ je isplata lične zarade. Za ostale osnove ne postoji obaveza obračunavanja poreza i doprinosa. O tome jasno govori i mišljenje Ministarstva finansija broj 430-00-197/2019-04 od 21.10.2019. godine.“
Suština je sledeća: u skladu sa odredbama Uredbe i drugih važećih propisa, direktno davanje za preduzetnika koji se opredelio za isplatu lične zarade nije ni u kakvoj vezi sa ličnom zaradom tog preduzetnika. Smatramo da je rečenica iz odgovora preuzetog iz publikacije Najčešća pitanja i odgovori 3 (pitanje broj 35), koja glasi “ Shodno tome, na sve isplate po ovom osnovu, porezi i doprinosi se obračunavaju u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje“ apsolutno u skladu sa našim mišljenjem, jer se kod svih preduzetnika radi o oporezivanju prihoda od samostalne delatnosti.
kada: 3. jun 2020.
Poštovani,
Povodom Vašeg obraćanja Poreskoj upravi dana 08. i 22.05.2020. godine kojim tražite pojašnjenje odgovora datog poreskom obvezniku – preduzetniku koji se opredelio za izplatu lične zarade na pitanje u vezi sa isplatom namenskih sredstava, obaveštavamo Vas sledeće:
Odredbom člana 33a stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01,…, 86/19) propisano je da preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik mogu da se opredele za isplatu lične zarade.
Ličnom zaradom smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade (član 33a stav 2. pomenutog Zakona).
Saglasno navedenom, obveznik koji se opredelio za isplatu lične zarade, obračun poreza i doprinosa vrši na iznos isplaćene lične zarade.
kome: sektor usluga PU
kada: 3. jun 2020.
Poštovanje,
Smatram da niste odgovorili na moje pitanje. U tom smislu Vas molim da potvrdite moj zaključak da ste u odgovoru koji ste poslali mom klijentu (videti fajl u prilogu, deo odgovora koji počinje od reči „Dakle,…“ pa do kraja odgovora):
– ili tumačili slučaj u kojem preduzetnik ŽELI direktno davanje u celosti da iskoristi za isplatu lične zarade,
– li pogrešno razumeli pitanje.
Da bismo bili precizni i jasni, molim Vas da sa DA ili NE odgovorite na sledeća pitanja u vezi sa ovom temom:
1. Kod preduzetnika koji se opredelio za isplatu lične zarade, da li iznos direktnog davanja koje dobija na osnovu člana 9. stav 2. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima… mora da koristi isključivo za isplatu lične zarade?
Ako je odgovor na ovo pitanje DA, molim Vas da navedete pravni osnov takvog tumačenja.
2. Da li preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade, ako iznos direktnog davanja koje dobija na osnovu člana 9. stav 2. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima… ne koristi za isplatu lične zarade, može isplatu tog iznosa na tekući račun vršiti na isti način kao i preduzetnik koji se samooporezuje a nije se opredelio za isplatu lične zarade?
Ako je odgovor na ovo pitanje NE, molim Vas da navedete pravni osnov takvog tumačenja.
Na osnovu prethodnog odgovora koji ste dali, pretpostavljam da je odgovor na prvo pitanje NE, a na drugo pitanje DA, ali Vas molim da to bude precizirano upravo vašim odgovorom na postavljena pitanja.
kome: Dragan Agatunović, načelnik sektora kontrole PU
kada: 8. jun 2020.
Poštovanje,
Iz kabineta gospodina Krtolice su me uputili na Vas, a u vezi sa dobijanjem odgovora na postavljeno pitanje.
(preko kabineta direktorke PU)
kada: 11. jun 2020.
Poštovani,
Odgovor na pitanje pod brojem 1 je Da.
Odredbama člana 2. tačka 3. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (u daljem tekstu: Uredba), propisano je da direktna davanja iz budžeta privrednim subjektima u privatnom sektoru – uplata bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom, mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.
Odredbom člana 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana, propisano je da se zaradom, u smislu ovog zakona, smatra i isplaćena lična zarada preduzetnika utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
Imajući u vidu navedeno, preduzetnici koji su se u skladu sa zakonom opredelili za isplatu lične zarade, uplaćena novčana sredstva mogu da koriste isključivo za isplatu lične zarade koja se kao mesečno lično primanje preduzetnika oporezuje porezom na dohodak građana na zaradu i pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Odgovor na pitanje pod brojem 2 je Ne.
Odredbama člana 2. tačka 3., čl. 13. i 17. Uredbe propisano je da će direktna davanja biti isplaćivana na namenski račun poslodavca, a poslodavac je u obavezi da dobijena sredstva iskoristi za isplatu zarada i naknada zarada zaposlenima.
Cilj direktnih davanja predviđenih Uredbom je da se poslodavcu olakša obezbeđivanje sredstava za isplatu zarada zaposlenima, odnosno ukoliko je to moguće da se zaposlenima isplate zarade u višem iznosu od onog koji je ugovoren.
Ukoliko poslodavac ne želi da koristi ovakve olakšice on nema obavezu da prihvati primenu mera. Takođe, ukoliko poslodavac ne iskoristi primljena direktna davanja za isplatu zarade zaposlenima, nakon završetka primene mera u skladu sa Uredbom, neiskorišćeni iznos sredstava biće vraćen u budžet. Prema našem mišljenju ne postoji nijedan razlog da se primljena sredstva ne iskoriste za isplate zarada, odnosno naknada zarada zaposlenima.
kome: kabinet direktorke PU
kada: 12. jun 2020.
Poštovanje,
Na pitanje pod brojem 1 ste odgovorili sa DA.
Po našem mišljenju pravni osnov koji ste naveli za takvo tumačenje nije ispravno, i to iz dva razloga:
1. Član 2. tačka 3) Uredbe se ne odnosi na isplate preduzetnicima. U članu 2. tačka 3) Uredbe se kaže:
„…mogu da se koriste ISKLJUČIVO za isplate zarada i naknada zarada ZAPOSLENIMA“.
Preduzetnici nisu zaposleni, pa se u tom smislu ova odredba nikako ne može primenjivati na preduzetnike, već isključivo na isplate zaposlenima.
Međutim, čak i da ne piše ZAPOSLENIMA, tumačenje koje ste dali u vezi sa članom 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana ne bi bilo ispravno, detaljnije čitajte pod tačkom 2. ovog objašnjenja.
U Uredbi je inače precizirano kada se nešto odnosi na ličnu zaradu preduzetnika, a ne samo na zarade i naknade zarada zaposlenih, npr. kada se govori o fiskalnim pogodnostima (član 2. tačka 2) alineja 1 Uredbe):
„- poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada (u daljem tekstu: porez) i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi) na zarade i naknade zarada, kao i poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika,…“
Posebno ističemo to što se u prethodnoj odredbi čak i ne spominju zaposleni, jer se podrazumeva da se zarade i naknade zarada odnose na zaposlene, pa se zbog toga posebno navodi i lična zarada preduzetnika.
2. Odredba člana 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana, na koju se pozivate za ovakvo tumačenje, ne može se primenjivati na Uredbu, jer se odnosi isključivo na Zakon o porezu na dohodak građana:
„Zaradom, U SMISLU OVOG ZAKONA, smatra se i isplaćena lična zarada preduzetnika utvrđena u skladu sa ovim zakonom.“
Ne postoji odredba Uredbe koja poziva na shodnu primenu Zakona o porezu na dohodak građana, a u vezi sa pojmom zarade.
Imajući to u vidu, zaradom, u smislu Uredbe, smatra se zarada iz Zakona o radu.
Podsećamo na član 46. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, u vezi sa primenom drugih propisa:
„Član 46.
Propisom se može predvideti primena drugog propisa ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis.
Ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis upotrebom analogije, propisom se može predvideti shodna primena drugog propisa.“
U skladu sa ovim objašnjenjem, molimo Vas da preispitate odgovore koje ste dali i ponovo odgovorite na dva pitanja iz prethodnog dopisa.
Ukoliko i pored ovog objašnjenja smatrate vaše odgovore ispravnim, molim Vas da odgovorite na sledeće pitanje:
Koji je pravni osnov da se pojam zarade iz člana 13. Zakona o porezu na dohodak građana primeni na Uredbu, imajući u vidu da odredbama Uredbe to nije predviđeno?
Originalnu prepisku u PDF formatu možete pogledati ovde.