Napomena: pod tekućim računom preduzetnika podrazumevamo tekući račun preduzetnika kao privrednog subjekta, odnosno tekući račun koji koristi za obavljanje samostalne delatnosti (a ne njegov lični tekući račun kao fizičkog lica).

Da li ste povodom Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima… (u daljem tekstu: Uredba) negde pročitali da direktno davanje koje je dobijeno za preduzetnika (poznato +1 iz člana 9. stav 2) ne može biti prebačeno na tekući račun preduzetnika?

Pretpostavljam da niste. Jer po svemu sudeći to pitanje do sada niko nije ni postavio.

Opšteprihvaćeno tumačenje da se sredstva sa posebnog računa mogu prenositi isključivo na tekuće račune zaposlenih i preduzetnika je izvedeno iz člana 13. stav 15. Uredbe:

„U slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa iz stava 2. ovog člana na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun iz stava 1. ovog člana.“

Prema tome, u Uredbi se govori o tekućim računima lica za koja su dobijena sredstva. Ne koristi se termin „tekući računi fizičkih lica“, mada bi i u tom slučaju pitanje koje smo postavili na početku teksta imalo smisla, što će postati jasnije u nastavku teksta.

U konkretnom slučaju dobijena sredstva su dobijena za preduzetnika. Tekući račun tog lica (preduzetnika) može biti i tekući račun koji koristi za obavljanje delatnosti i njegov „lični“ tekući račun.

Na ovom mestu ćemo podsetiti na definiciju tekućeg računa iz člana 70. stav 1. Zakona o platnim transakcijama (u daljem tekstu: Zakon):

„Tekući račun je platni račun koji se vodi kod banke, a koristi se za izvršavanje platnih transakcija i za druge namene u vezi sa uslugama koje banke pružaju korisnicima platnih usluga.“

Inače, Zakon kao korisnike platnih usluga kojima se otvara tekući račun poznaje sledeće kategorije: pravna lica, preduzetnike i potrošače. Pojam „potrošač“ služi upravo da bi se ukazalo na razliku u odnosu na pojam „fizičko lice“, jer je i preduzetnik fizičko lice. U tom smislu prenosimo i definicije pojmova „potrošač“ i „preduzetnik“ iz Zakona (član 2):

„potrošač označava fizičko lice koje zaključuje ugovor o platnim uslugama ili ugovor koji se odnosi na elektronski novac u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti;“

„preduzetnik označava fizičko lice koje nije potrošač, odnosno poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost radi ostvarivanja prihoda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i drugim zakonom;“

Na osnovu svega prethodno iznetog možemo izvesti sledeći zaključak:

Postavlja se pitanje kako ovaj zaključak utiče na nedoumicu u vezi sa direktnim davanjem za preduzetnika koji se opredelio za ličnu zaradu?

Smatramo da ovakav zaključak ide u prilog stavu da se direktno davanje za preduzetnika na LZ ne odnosi na njegovu ličnu zaradu, o čemu smo pisali u ranijem komentaru ovde.

Na kraju, želimo da ukažemo na sledeće:

Zbog načina na koji je pisana Uredba ali i nedovoljnog angažovanja Ministarstva finansija i Poreske uprave da razjasne brojne nedoumice putem zvaničnog uputstva, mišljenja ili slično, stvorena je velika pravna nesigurnost jer je nemoguće znati kako će predstavnici Poreske uprave tumačiti pojedina nerazjašnjena pitanja.
Neobilten se trudi da tumačenja daje isključivo na osnovu odredaba Uredbe i drugih važećih  propisa, kao i na osnovu propagiranih ciljeva u vezi sa Uredbom.