Једно од питања које је остало неразјашњено у вези са Уредбом о фискалним погодностима и директним давањима… (у даљем тексту: Уредба) је следеће:

Према нашем мишљењу одговор на ова питање је да не треба.

У наставку текста дајемо образложење за овакво мишљење, које заснивамо на тумачењу одредби Уредбе и других важећих прописа.

1) У члану 2. тачка 3) Уредбе је прописано да

„директна давања … могу да се користе искључиво за исплате зарада и накнада зарада запосленима.“

Чланом 9. став 2. предвиђено је да се у погледу права на уплату директних давања број запослених из Обрасца ППП-ПД увећава за 1 код предузетника (осим ако имају истовремено статус запосленог или корисника пензије).

Ниједна одредба Уредбе не упућује на то да се директно давање предузетнику ЛЗ односи на његову личну зараду.

Лична зарада предузетника се у Уредби спомиње само у контексту фискалних погодности у виду одлагања доспелости за порез и доприносе. У вези са тим треба имати у виду да су директно давање и фискална погодност у виду одлагања доспелости за порез и доприносе на личну зараду предузетника две различите мере које нису ни у каквој директној вези.

На крају ове тачке указујемо на чињеницу да су са аспекта пореских и радно правних прописа запослени и предузетник ЛЗ две потпуно другачије, неупоредиве категорије.

2) Сви предузетници којима имају право на директно давање су равноправни из угла одредаба Уредбе, па то давање треба да буде третирано на исти начин за сваког предузетника (као што је третман давања за запослене исти за све запослене).

У том смислу, сматрамо да износ директног давања представља приход предузетника. Порески третман тог прихода зависи од врсте предузетника:

• За предузетника који се самоопорезује (без обзира да ли је предузетник ЛЗ или не), то је приход који улази у основицу за опорезивање прихода од самосталне делатности;
• За предузетника паушалца није од утицаја на основицу за опорезивање јер је код њега пореска основица паушално утврђен приход.

Како ће предузетник ЛЗ користити тај приход искључиво је ствар његове одлуке, као што је и само његова одлука износ личне зараде коју себи исплаћује.

У том смислу, ако тај приход не жели да искористи за исплату веће личне зараде а жели нпр. да средства пребаци на „обични“ текући рачун предузетника, исплатиће средства са наменског рачуна на свој лични текући рачун (књижење преко рачуна 723) а затим та средства уплатити на „обични“ текући рачун предузетника (књижење преко рачуна 309, чиме се „пребија“ ефекат претходног књижења на 723).

3) Тврдња да се исплата директног давања на лични текући рачун предузетника ЛЗ мора третирати као исплата личне зараде је бесмислена.

Предузетник ЛЗ може извршити исплату са рачуна на свој текући рачун по разним основама, а нe само по основу личне зараде.

Једини основ за обрачунавање пореза и доприноса код исплата за предузетника ЛЗ је исплата личне зараде. За остале основе не постоји обавеза обрачунавања пореза и доприноса. О томе јасно говори и мишљење Министарства финансија број 430-00-197/2019-04 од 21.10.2019. године:

„У случају када предузетник, који се определио за исплату личне зараде коју је у пореском периоду исплатио и евидентирао у пословним књигама као своје месечно лично примање по основу кога је платио порез и доприносе (сагласно Закону и Закону о доприносима) и који сагласно Закону по основу прихода од самосталне делатности плаћа месечне аконтације пореза за текући порески период, располаже новчаним средствима са свог платног рачуна тако што подиже готов новац који износ није опредељен као лична зарада, по основу таквог располагања новчаним средствима не настаје обавеза плаћања доприноса. Наиме, имајући у виду да на приход који предузетник оствари по основу обављања самосталне делатности у току пореског периода порез на приходе од самосталне делатности плаћа аконтативно (месечна аконтација пореза за текући порески период) а по истеку пореског периода плаћа коначну пореску обавезу, околност да предузетник у току пореског периода располаже новчаним средствима са свог платног рачуна (тако што подиже готов новац) није од утицаја на висину личне зараде предузетника опредељене као његово месечно лично примање сагласно Закону и Закону о доприносима.“

У наставку приказујемо табеларни преглед за обе опције, ако се укупан износ давања третира само као приход предузетника (колона 1) и ако се укупан износ давања третира као лична зарада (колона 2).

* у примеру су занемарене чињенице да ће порези и доприноси на личну зараду за 3 месеца бити одложени и да ће бити признати у пореском билансу у периоду када буду плаћени.

Разлика од 30.661,43 динара у корист опције у колони 1 за предузетника ЛЗ се састоји од већег износа пореза и доприноса за 3 месеца у колони 2:
(23.397,14 – 10.380,37) * 3 = 39.050,31 
и већег износа пореза на приход од самосталне делатности у колони 1, за износ више основице због мање бруто зараде за 3 месеца:
(53764*3 – 25801*3) * 10% = 8.388,90

39.050,31 – 8.388,90 = 30.661,41