Jedno od pitanja koje je ostalo nerazjašnjeno u vezi sa Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima… (u daljem tekstu: Uredba) je sledeće:

Prema našem mišljenju odgovor na ova pitanje je da ne treba.

U nastavku teksta dajemo obrazloženje za ovakvo mišljenje, koje zasnivamo na tumačenju odredbi Uredbe i drugih važećih propisa.

1) U članu 2. tačka 3) Uredbe je propisano da

„direktna davanja … mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.“

Članom 9. stav 2. predviđeno je da se u pogledu prava na uplatu direktnih davanja broj zaposlenih iz Obrasca PPP-PD uvećava za 1 kod preduzetnika (osim ako imaju istovremeno status zaposlenog ili korisnika penzije).

Nijedna odredba Uredbe ne upućuje na to da se direktno davanje preduzetniku LZ odnosi na njegovu ličnu zaradu.

Lična zarada preduzetnika se u Uredbi spominje samo u kontekstu fiskalnih pogodnosti u vidu odlaganja dospelosti za porez i doprinose. U vezi sa tim treba imati u vidu da su direktno davanje i fiskalna pogodnost u vidu odlaganja dospelosti za porez i doprinose na ličnu zaradu preduzetnika dve različite mere koje nisu ni u kakvoj direktnoj vezi.

Na kraju ove tačke ukazujemo na činjenicu da su sa aspekta poreskih i radno pravnih propisa zaposleni i preduzetnik LZ dve potpuno drugačije, neuporedive kategorije.

2) Svi preduzetnici kojima imaju pravo na direktno davanje su ravnopravni iz ugla odredaba Uredbe, pa to davanje treba da bude tretirano na isti način za svakog preduzetnika (kao što je tretman davanja za zaposlene isti za sve zaposlene).

U tom smislu, smatramo da iznos direktnog davanja predstavlja prihod preduzetnika. Poreski tretman tog prihoda zavisi od vrste preduzetnika:

• Za preduzetnika koji se samooporezuje (bez obzira da li je preduzetnik LZ ili ne), to je prihod koji ulazi u osnovicu za oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti;
• Za preduzetnika paušalca nije od uticaja na osnovicu za oporezivanje jer je kod njega poreska osnovica paušalno utvrđen prihod.

Kako će preduzetnik LZ koristiti taj prihod isključivo je stvar njegove odluke, kao što je i samo njegova odluka iznos lične zarade koju sebi isplaćuje.

U tom smislu, ako taj prihod ne želi da iskoristi za isplatu veće lične zarade a želi npr. da sredstva prebaci na „obični“ tekući račun preduzetnika, isplatiće sredstva sa namenskog računa na svoj lični tekući račun (knjiženje preko računa 723) a zatim ta sredstva uplatiti na „obični“ tekući račun preduzetnika (knjiženje preko računa 309, čime se „prebija“ efekat prethodnog knjiženja na 723).

3) Tvrdnja da se isplata direktnog davanja na lični tekući račun preduzetnika LZ mora tretirati kao isplata lične zarade je besmislena.

Preduzetnik LZ može izvršiti isplatu sa računa na svoj tekući račun po raznim osnovama, a ne samo po osnovu lične zarade.

Jedini osnov za obračunavanje poreza i doprinosa kod isplata za preduzetnika LZ je isplata lične zarade. Za ostale osnove ne postoji obaveza obračunavanja poreza i doprinosa. O tome jasno govori i mišljenje Ministarstva finansija broj 430-00-197/2019-04 od 21.10.2019. godine:

„U slučaju kada preduzetnik, koji se opredelio za isplatu lične zarade koju je u poreskom periodu isplatio i evidentirao u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje po osnovu koga je platio porez i doprinose (saglasno Zakonu i Zakonu o doprinosima) i koji saglasno Zakonu po osnovu prihoda od samostalne delatnosti plaća mesečne akontacije poreza za tekući poreski period, raspolaže novčanim sredstvima sa svog platnog računa tako što podiže gotov novac koji iznos nije opredeljen kao lična zarada, po osnovu takvog raspolaganja novčanim sredstvima ne nastaje obaveza plaćanja doprinosa. Naime, imajući u vidu da na prihod koji preduzetnik ostvari po osnovu obavljanja samostalne delatnosti u toku poreskog perioda porez na prihode od samostalne delatnosti plaća akontativno (mesečna akontacija poreza za tekući poreski period) a po isteku poreskog perioda plaća konačnu poresku obavezu, okolnost da preduzetnik u toku poreskog perioda raspolaže novčanim sredstvima sa svog platnog računa (tako što podiže gotov novac) nije od uticaja na visinu lične zarade preduzetnika opredeljene kao njegovo mesečno lično primanje saglasno Zakonu i Zakonu o doprinosima.“

U nastavku prikazujemo tabelarni pregled za obe opcije, ako se ukupan iznos davanja tretira samo kao prihod preduzetnika (kolona 1) i ako se ukupan iznos davanja tretira kao lična zarada (kolona 2).

* u primeru su zanemarene činjenice da će porezi i doprinosi na ličnu zaradu za 3 meseca biti odloženi i da će biti priznati u poreskom bilansu u periodu kada budu plaćeni.

Razlika od 30.661,43 dinara u korist opcije u koloni 1 za preduzetnika LZ se sastoji od većeg iznosa poreza i doprinosa za 3 meseca u koloni 2:
(23.397,14 – 10.380,37) * 3 = 39.050,31 
i većeg iznosa poreza na prihod od samostalne delatnosti u koloni 1, za iznos više osnovice zbog manje bruto zarade za 3 meseca:
(53764*3 – 25801*3) * 10% = 8.388,90

39.050,31 – 8.388,90 = 30.661,41