(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-00592/2016-16 од 15.7.2016. год.)

У вези с питањем из дописа које се односи на примену одредаба члана 5. Закона о обављању плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност („Сл. гласник РС“, бр. 68/15, у даљем тексту: Закон), односно да ли се установљавање залоге на потраживању заложног дужника, у ситуацији када су рачуни заложног дужника блокирани ради извршења принудне наплате, сматра или не сматра другим видом или начином измирења обавеза који није дозвољен ставом 2. овог члана Закона, а с обзиром на то да долази до промене дужника у облигационом односу, Министарство финансија указује да је одредбом члана 5. став 1. Закона прописано да правна лица и предузетници могу међусобне новчане обавезе измиривати и уговарањем промене поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија, приступање дугу, преузимање дуга, уступање дуга и др.), пребијањем (компензација) и на други начин, у складу са законом.

Осим наведеног, ставом 2. истог члана овог закона прописано је да правна лица и предузетници не могу измиривати новчане обавезе на начин из става 1. овог члана, уколико су њихови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, осим ако друкчије није утврђено законом којим се уређује порески поступак.

Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89-одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ“, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/03-Уставна повеља) прописано је да уговор о залози представља облигациони однос између дужника (залогодавца) и повериоца (залогопримца), којим се залогодавац обавезује према залогопримцу да му преда неку покретну ствар на којој постоји право својине да би се пре осталих поверилаца могао наплатити из њене вредности, ако му потраживање не буде исплаћено о доспелости, а поверилац се обавезује да примљену ствар чува и по престанку свог потраживања врати неоштећену залогодавцу. Поред наведеног, Министарство финансија указује да је Законом о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар („Сл. гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06-испр. и 99/11-др. закони) прописано да поверилац стиче заложно право уписом у Регистар залоге, осим ако није друкчије одређено законом. Увидом у достављену документацију може се закључити да су рачуни заложног дужника, како у моменту закључења уговора о залози, тако и у моменту уписа заложног права у надлежни регистар, односно у моменту стицања заложног права, били блокирани ради извршења принудне наплате укупно 910 дана са прекидима, почев од 18. јула 2013. године, односно 567 дана без прекида, почев од 25. децембра 2014. године.

Имајући у виду да је чланом 5. став 2. Закона, како ј е претходно наведено, прописана забрана правним лицима и предузетницима да међусобне новчане обавезе измирују на начин из става 1. овог члана, уколико су њихови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, мишљење Министарства финансија је да плаћање, које би се извршило у корист заложног повериоца, фактички представља измирење новчане обавезе коју заложни дужник има према заложном повериоцу, и то у ситуацији када су рачуни заложног дужника блокирани ради извршења принудне наплате, чиме би заложни дужник нанео штету својим повериоцима у принудној наплати, а погодовао заложном повериоцу. Исто тако, треба имати у виду да је немогућност исплате обезбеђеног потраживања заложном повериоцу била сасвим извесна још у моменту закључења уговора о залози, што је супротно природи залоге као средства обезбеђења у смислу Закона о облигационим односима, као и да је заложни поверилац знао или морао знати да су рачуни заложног дужника у вишегодишњој блокади, односно да је трајно неспособан за плаћање.

Најзад, Министарство финансија подсећа да су одредбом члана 7. став 1. тачка 3) Закона прописани прекршаји и прекршајне казне за правно лице – дужника чији су рачуни блокирани ради спровођења поступка принудне наплате, а које своје обавезе измирује супротно одредби члана 5. став 2. овог закона.

Одговор у вези примене прописа дат је према подацима који су изнети у захтеву и са становишта примене Закона, без улажења у прописе којима се уређује систем извршења буџета. Министарство финансија напомиње да, сходно члану 8. став 1. Закона о Народној скупштини („Сл. гласник РС“, бр. 9/10), Народна скупштина доноси аутентично тумачење закона, као и да, у складу са чланом 80. став 2. Закона о државној управи („Сл. гласник РС“, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), мишљења органа државне управе нису обавезујућа.

Извор: Билтен – Службена објашњења и стручна мишљења за примену финансијских прописа (Министарство финансија)