(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00592/2016-16 od 15.7.2016. god.)

U vezi s pitanjem iz dopisa koje se odnosi na primenu odredaba člana 5. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS“, br. 68/15, u daljem tekstu: Zakon), odnosno da li se ustanovljavanje zaloge na potraživanju založnog dužnika, u situaciji kada su računi založnog dužnika blokirani radi izvršenja prinudne naplate, smatra ili ne smatra drugim vidom ili načinom izmirenja obaveza koji nije dozvoljen stavom 2. ovog člana Zakona, a s obzirom na to da dolazi do promene dužnika u obligacionom odnosu, Ministarstvo finansija ukazuje da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona propisano da pravna lica i preduzetnici mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, u skladu sa zakonom.

Osim navedenog, stavom 2. istog člana ovog zakona propisano je da pravna lica i preduzetnici ne mogu izmirivati novčane obaveze na način iz stava 1. ovog člana, ukoliko su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.

Zakonom o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89-odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/03-Ustavna povelja) propisano je da ugovor o zalozi predstavlja obligacioni odnos između dužnika (zalogodavca) i poverioca (zalogoprimca), kojim se zalogodavac obavezuje prema zalogoprimcu da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po prestanku svog potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu. Pored navedenog, Ministarstvo finansija ukazuje da je Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Sl. glasnik RS“, br. 57/03, 61/05, 64/06-ispr. i 99/11-dr. zakoni) propisano da poverilac stiče založno pravo upisom u Registar zaloge, osim ako nije drukčije određeno zakonom. Uvidom u dostavljenu dokumentaciju može se zaključiti da su računi založnog dužnika, kako u momentu zaključenja ugovora o zalozi, tako i u momentu upisa založnog prava u nadležni registar, odnosno u momentu sticanja založnog prava, bili blokirani radi izvršenja prinudne naplate ukupno 910 dana sa prekidima, počev od 18. jula 2013. godine, odnosno 567 dana bez prekida, počev od 25. decembra 2014. godine.

Imajući u vidu da je članom 5. stav 2. Zakona, kako j e prethodno navedeno, propisana zabrana pravnim licima i preduzetnicima da međusobne novčane obaveze izmiruju na način iz stava 1. ovog člana, ukoliko su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, mišljenje Ministarstva finansija je da plaćanje, koje bi se izvršilo u korist založnog poverioca, faktički predstavlja izmirenje novčane obaveze koju založni dužnik ima prema založnom poveriocu, i to u situaciji kada su računi založnog dužnika blokirani radi izvršenja prinudne naplate, čime bi založni dužnik naneo štetu svojim poveriocima u prinudnoj naplati, a pogodovao založnom poveriocu. Isto tako, treba imati u vidu da je nemogućnost isplate obezbeđenog potraživanja založnom poveriocu bila sasvim izvesna još u momentu zaključenja ugovora o zalozi, što je suprotno prirodi zaloge kao sredstva obezbeđenja u smislu Zakona o obligacionim odnosima, kao i da je založni poverilac znao ili morao znati da su računi založnog dužnika u višegodišnjoj blokadi, odnosno da je trajno nesposoban za plaćanje.

Najzad, Ministarstvo finansija podseća da su odredbom člana 7. stav 1. tačka 3) Zakona propisani prekršaji i prekršajne kazne za pravno lice – dužnika čiji su računi blokirani radi sprovođenja postupka prinudne naplate, a koje svoje obaveze izmiruje suprotno odredbi člana 5. stav 2. ovog zakona.

Odgovor u vezi primene propisa dat je prema podacima koji su izneti u zahtevu i sa stanovišta primene Zakona, bez ulaženja u propise kojima se uređuje sistem izvršenja budžeta. Ministarstvo finansija napominje da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.

Izvor: Bilten – Službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa (Ministarstvo finansija)