Ближи се 31. октобар 2020. године, када ће сва средства која су остала на Covid рачунима привредних субјеката који су добили директна давања аутоматски бити враћена. Због тога смо одлучили да овим текстом дамо свој допринос разјашњењу питања директног давања за предузетника на личној заради, како ово тема не би остала недоречена.

1. О чему се ради?

У коментару од 25. јуна 2020. године смо указали на погрешно тумачење Пореске управе у вези са директним давањем за предузетника на личној заради (видети овде).

На овом месту ћемо укратко објаснити о чему се ради.

Наравно, прва и основна нелогичност у таквом тумачењу јесте та да се у Уредби нигде не спомиње третман директног давања за предузетника. У Уредби пише да „директна давања могу да се користе искључиво за исплате зарада и накнада зарада ЗАПОСЛЕНИМА“. Очигледно је или да се није мислило на предузетнике или да се сматрало да се подразумева да се ради о приходу предузетника. Друга нелогичност у таквом тумачењу је погрешан правни основ у вези са појмом зараде. Због тога је постављено то додатно питање: Који је правни основ да се појам зараде из члана 13. став 3. Закона о порезу на доходак грађана примени на Уредбу?

2. Чекање на одговор из Министарства финансија

Пре више од четири месеца смо се обратили фискалном сектору Министарства финансија са молбом да одговоре на питање које смо поставили Пореској управи, а на које они нису били у могућности да одговоре па су нас упутили на Министарство финансија. Захтев за одговором на то питање Министарству финансија прослеђен је и из кабинета директорке Пореске управе.

Нажалост, из Министарства финанија нисмо добили одговор.

3. Објашњење зашто је тумачење Пореске управе погрешно

Да би било јасно зашто појам зараде из члана 13. став 3. Закона о порезу на доходак грађана не може да се примењује на Уредбу, у наставку дајемо објашњење.

Члан 13. став 3. гласи:

„Зарадом, у смислу овог закона, сматра се и исплаћена лична зарада предузетника утврђена у складу са овим законом.“

1. Део овог става „у смислу овог закона“ значи да се тај став односи искључиво на Закон о порезу на доходак грађана и подзаконске акте који су донети на основу тог закона.

Једина друга могућност да се овај став примени и на неки други пропис јесте да се у том пропису предвиди сходна примена (да у тексту тог другог прописа пише нпр. да се примењује члан 13. Закона о порезу на доходак грађана). Ово је прецизно дефинисано чланом 46. Јединствених методолошких правила за израду прописа:

„Прописом се може предвидети примена другог прописа ако на поједине односе који се уређују прописом треба применити и други пропис.
Ако на поједине односе који се уређују прописом треба применити и други пропис употребом аналогије, прописом се може предвидети сходна примена другог прописа.“

2. Уредба није донета на основу Закона о порезу на доходак грађана, што се јасно види из текста „Службеног гласника РС“, број 54/2020:

3. У тексту Уредбе није предвиђена сходна примена члана 13. став 3. Закона о порезу на доходак грађана.

4. Три једноставна питања која разоткривају погрешно тумачење

У вези са претходним објашњењем зашто појам зараде из члана 13. став 3. не може да се примењује на Уредбу, формулисали смо три једноставна питања на која недвосмислено може тачно да се одговори само на један начин.

Ово су та три питања:

5. Питали смо представника Министарства финансија директно

С обзиром да на претходно постављено питање у вези са овом темом нисмо добили одговор више од четири месеца, одлучили смо да питања поставимо директно.

Поставили смо питања господину Драгану Демировићу, помоћнику министра финансија за фискални сектор, који је у априлу помагао министру да на Инстаграму одговара на питања у вези са Уредбом.

Затим су уследила три једноставна питања из претходне тачке:

Закључујемо да је и господину Демировићу јасно да се члан 13. став 3. Закона не може примењивати на Уредбу.

6. Како су реаговали предузетници на личној заради и њихове рачуновође

Погрешно тумачење Пореске управе у вези са овом темом створило је протеклих месци велику правну несигурност код предузетника на личној заради и њихових рачуновођа.

Конфузији су додатно допринели и поједини стручни часописи, који су ово питање тумачили на исти погрешан начин као и Пореска управа (наравно без навођења правног основа), чиме су подршку ставовима државних органа ставили испред струке.

Предузетници на личној заради и њихове рачуновође различито су реаговали на створену правну несигурност.

Поједини су прихватили погрешно тумачење појединих стручних часописа, други су због накнадног тумачења Пореске управе (њихово прво тумачење је било другачије) прихватили то мишљење управо услед створене правне несигурности. Тиме су или исплаћивали веће износе личне зараде него иначе и платили порез и доприносе на укупна директна давања или нису користили онај износ директних давања изнад износа уобичајене личне зараде.

Поједини су се досетили како да се „ускладе“ са накнадним тумачењем Пореске управе: директна давања за предузетника из члана 9. став 2. Уредбе су користили за исплату зарада и накнада зарада запосленима, а у случајевима где нема запослених су вршили исплате личне зараде у току дужег периода како би распоредили добијена средства на ниже нето износе личне зараде (нпр. по 15.420 динара за период од априла до октобра + аконтација за новембар, укупно 123.360 динара, а укупна директна давања по Уредби и Закључку су 127.541 динар).

Они који су сматрали да је исправно првобитно тумачење Пореске управе (а не ово накнадно) и да само такво тумачење има утемељење у одредбама Уредбе и других важећих прописа, третирали су директно давање за предузетника из члана 9. став 2. Уредбе као и сви остали предузетници: као приход (који није ни у каквој вези са личном зарадом).

7. Закључак

Разумљиво је да људи различито размишљају о овој теми, с обзиром на начин како је Уредба написана и на конфузију која је настала у вези са тумачењем њених појединих одредби. Међутим, оно што није разумљиво је да неко тумачи пропис на основу субјективног става, користећи нетачан правни основ приликом тумачења.

Сматрамо да прописе никако не би требало тумачити на основу онога како би неко желео да је пропис написан, већ на основу онога како је стварно написан.

А Уредба је тако написана да може постојати само једно исправно тумачење. Потрудили смо се колико је у нашој моћи да то и покажемо у овом тексту.