Direktna davanja i lična zarada preduzetnika – da tema ne ostane nedorečena

Bliži se 31. oktobar 2020. godine, kada će sva sredstva koja su ostala na Covid računima privrednih subjekata koji su dobili direktna davanja automatski biti vraćena. Zbog toga smo odlučili da ovim tekstom damo svoj doprinos razjašnjenju pitanja direktnog davanja za preduzetnika na ličnoj zaradi, kako ovo tema ne bi ostala nedorečena.

1. O čemu se radi?

U komentaru od 25. juna 2020. godine smo ukazali na pogrešno tumačenje Poreske uprave u vezi sa direktnim davanjem za preduzetnika na ličnoj zaradi (videti ovde).

Na ovom mestu ćemo ukratko objasniti o čemu se radi.

1. Poreskoj upravi smo postavili sledeće pitanje:

Kod preduzetnika koji se opredelio za isplatu lične zarade, da li iznos direktnog davanja koje dobija na osnovu člana 9. stav 2. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima… mora da koristi isključivo za isplatu lične zarade?

Ako je odgovor na ovo pitanje DA, molim Vas da navedete pravni osnov takvog tumačenja.

2. Od gospodina Dragana Agatunovića, načelnika sektora kontrole PU, dobili smo sledeći odgovor:

Odgovor na pitanje je Da.

Odredbama člana 2. tačka 3. Uredbe propisano je da direktna davanja mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.

Odredbom člana 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana, propisano je da se zaradom, u smislu ovog zakona, smatra i isplaćena lična zarada preduzetnika utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

3. Ukazali smo Poreskoj upravi da je takvo tumačenje pogrešno i da ne postoji pravni osnov da se član 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana primeni na Uredbu. Postavili smo dodatno pitanje: Koji je pravni osnov da se pojam zarade iz člana 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana primeni na Uredbu? Odgovoreno nam je da se obratimo Ministarstvu finansija.
Prema tome, Poreska uprava smatra da je pravni osnov za tumačenje da preduzetnik na ličnoj zaradi može da koristi direktno davanje isključivo za isplatu lične zarade to što je Uredbom definisano da direktna davanja mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima, a članom 13. stav. 3. Zakona o porezu na dohodak građana se zaradom smatra i lična zarada preduzetnika.

Naravno, prva i osnovna nelogičnost u takvom tumačenju jeste ta da se u Uredbi nigde ne spominje tretman direktnog davanja za preduzetnika. U Uredbi piše da „direktna davanja mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada ZAPOSLENIMA“. Očigledno je ili da se nije mislilo na preduzetnike ili da se smatralo da se podrazumeva da se radi o prihodu preduzetnika. Druga nelogičnost u takvom tumačenju je pogrešan pravni osnov u vezi sa pojmom zarade. Zbog toga je postavljeno to dodatno pitanje: Koji je pravni osnov da se pojam zarade iz člana 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana primeni na Uredbu?

2. Čekanje na odgovor iz Ministarstva finansija

Pre više od četiri meseca smo se obratili fiskalnom sektoru Ministarstva finansija sa molbom da odgovore na pitanje koje smo postavili Poreskoj upravi, a na koje oni nisu bili u mogućnosti da odgovore pa su nas uputili na Ministarstvo finansija. Zahtev za odgovorom na to pitanje Ministarstvu finansija prosleđen je i iz kabineta direktorke Poreske uprave.

Nažalost, iz Ministarstva finanija nismo dobili odgovor.

Razlog za to je jednostavan: verujemo da Poreska uprava nije na svoju ruku tumačila ovo pitanje na taj način, već da je takvo tumačenje usaglašeno sa Ministarstvom finansija. S druge strane, kao što niko iz Poreske uprave nije mogao da pronađe valjani pravni osnov za takvo tumačenje, tako niko ni iz Ministarstva finansija ne može da ukaže na odgovarajući pravni osnov, jer takav osnov ne postoji u važećim propisima. Da takav pravni osnov postoji ili da je tačan pravni osnov u vezi sa članom 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana, odgovorni iz Ministarstva finansija bi sigurno odgovorili na postavljena pitanja.

3. Objašnjenje zašto je tumačenje Poreske uprave pogrešno

Da bi bilo jasno zašto pojam zarade iz člana 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana ne može da se primenjuje na Uredbu, u nastavku dajemo objašnjenje.

Član 13. stav 3. glasi:

„Zaradom, u smislu ovog zakona, smatra se i isplaćena lična zarada preduzetnika utvrđena u skladu sa ovim zakonom.“

1. Deo ovog stava „u smislu ovog zakona“ znači da se taj stav odnosi isključivo na Zakon o porezu na dohodak građana i podzakonske akte koji su doneti na osnovu tog zakona.

Jedina druga mogućnost da se ovaj stav primeni i na neki drugi propis jeste da se u tom propisu predvidi shodna primena (da u tekstu tog drugog propisa piše npr. da se primenjuje član 13. Zakona o porezu na dohodak građana). Ovo je precizno definisano članom 46. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa:

„Propisom se može predvideti primena drugog propisa ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis.
Ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis upotrebom analogije, propisom se može predvideti shodna primena drugog propisa.“

2. Uredba nije doneta na osnovu Zakona o porezu na dohodak građana, što se jasno vidi iz teksta „Službenog glasnika RS“, broj 54/2020:

 

3. U tekstu Uredbe nije predviđena shodna primena člana 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana.

S obzirom na činjenicu da Uredba nije doneta na osnovu Zakona o porezu na dohodak građana i da u Uredbi nije predviđena shodna primena člana 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana, zaradom se u smislu Uredbe ne može smatrati zarada iz člana 13. Zakona o porezu na dohodak građana.

4. Tri jednostavna pitanja koja razotkrivaju pogrešno tumačenje

U vezi sa prethodnim objašnjenjem zašto pojam zarade iz člana 13. stav 3. ne može da se primenjuje na Uredbu, formulisali smo tri jednostavna pitanja na koja nedvosmisleno može tačno da se odgovori samo na jedan način.

Ovo su ta tri pitanja:

1. Da li odredba „u smislu ovog zakona“ u članu 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana znači da se taj stav odnosi samo na taj zakon i podzakonske akte donete na osnovu tog zakona i eventualno na druge propise u kojima je predviđena shodna primena tog stava?
2. Da li je Uredba doneta na osnovu Zakona o porezu na dohodak građana?
3. Da li je u Uredbi predviđena shodna primena člana 13. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana, a u skladu sa članom 46. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa?
U skladu sa objašnjenjem iz prethodne tačke ovog teksta, tačni i jedini mogući odgovori na ova pitanja su 1. DA, 2. NE i 3. NE. Odgovorima na ova pitanja razotkriva se pogrešno tumačenje Poreske uprave, pa smo odlučili da ta pitanja postavimo Ministarstvu finansija.

5. Pitali smo predstavnika Ministarstva finansija direktno

S obzirom da na prethodno postavljeno pitanje u vezi sa ovom temom nismo dobili odgovor više od četiri meseca, odlučili smo da pitanja postavimo direktno.

Postavili smo pitanja gospodinu Draganu Demiroviću, pomoćniku ministra finansija za fiskalni sektor, koji je u aprilu pomagao ministru da na Instagramu odgovara na pitanja u vezi sa Uredbom.

Pitali smo gospodina Demirovića za tumačenje u vezi sa ovom temom. Odgovor je bio identičan onom iz Poreske uprave i podsetio nas je da smo već dobili odgovor od Poreske uprave (što pokazuje da je upoznat sa celom situacijom).

Zatim su usledila tri jednostavna pitanja iz prethodne tačke:

 

Kao što ste videli, na ova pitanja se ne može odgovoriti pogrešno, jer su tačni odgovori previše očigledni. Možete ili odgovoriti tačno ili izbeći odgovor. Pomoćnik ministra je na prvo pitanje odgovorio sa DA, na drugo sa NE a na treće nije hteo da odgovori.

Zaključujemo da je i gospodinu Demiroviću jasno da se član 13. stav 3. Zakona ne može primenjivati na Uredbu.

6. Kako su reagovali preduzetnici na ličnoj zaradi i njihove računovođe

Pogrešno tumačenje Poreske uprave u vezi sa ovom temom stvorilo je proteklih mesci veliku pravnu nesigurnost kod preduzetnika na ličnoj zaradi i njihovih računovođa.

Konfuziji su dodatno doprineli i pojedini stručni časopisi, koji su ovo pitanje tumačili na isti pogrešan način kao i Poreska uprava (naravno bez navođenja pravnog osnova), čime su podršku stavovima državnih organa stavili ispred struke.

Preduzetnici na ličnoj zaradi i njihove računovođe različito su reagovali na stvorenu pravnu nesigurnost.

Pojedini su prihvatili pogrešno tumačenje pojedinih stručnih časopisa, drugi su zbog naknadnog tumačenja Poreske uprave (njihovo prvo tumačenje je bilo drugačije) prihvatili to mišljenje upravo usled stvorene pravne nesigurnosti. Time su ili isplaćivali veće iznose lične zarade nego inače i platili porez i doprinose na ukupna direktna davanja ili nisu koristili onaj iznos direktnih davanja iznad iznosa uobičajene lične zarade.

Pojedini su se dosetili kako da se „usklade“ sa naknadnim tumačenjem Poreske uprave: direktna davanja za preduzetnika iz člana 9. stav 2. Uredbe su koristili za isplatu zarada i naknada zarada zaposlenima, a u slučajevima gde nema zaposlenih su vršili isplate lične zarade u toku dužeg perioda kako bi rasporedili dobijena sredstva na niže neto iznose lične zarade (npr. po 15.420 dinara za period od aprila do oktobra + akontacija za novembar, ukupno 123.360 dinara, a ukupna direktna davanja po Uredbi i Zaključku su 127.541 dinar).

Oni koji su smatrali da je ispravno prvobitno tumačenje Poreske uprave (a ne ovo naknadno) i da samo takvo tumačenje ima utemeljenje u odredbama Uredbe i drugih važećih propisa, tretirali su direktno davanje za preduzetnika iz člana 9. stav 2. Uredbe kao i svi ostali preduzetnici: kao prihod (koji nije ni u kakvoj vezi sa ličnom zaradom).

7. Zaključak

Razumljivo je da ljudi različito razmišljaju o ovoj temi, s obzirom na način kako je Uredba napisana i na konfuziju koja je nastala u vezi sa tumačenjem njenih pojedinih odredbi. Međutim, ono što nije razumljivo je da neko tumači propis na osnovu subjektivnog stava, koristeći netačan pravni osnov prilikom tumačenja.

Smatramo da propise nikako ne bi trebalo tumačiti na osnovu onoga kako bi neko želeo da je propis napisan, već na osnovu onoga kako je stvarno napisan.

A Uredba je tako napisana da može postojati samo jedno ispravno tumačenje. Potrudili smo se koliko je u našoj moći da to i pokažemo u ovom tekstu.

Na pitanje: „Kod preduzetnika koji se opredelio za isplatu lične zarade, da li iznos direktnog davanja koje dobija na osnovu člana 9. stav 2. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima… mora da koristi isključivo za isplatu lične zarade?“ smatramo da tačan odgovor može biti samo NE.

Podelite: