Једно од честих питања у вези са применом Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима… (у даљем тексту: Уредба) је како са наменског рачуна извршити исплату запосленом који нема текући рачун.

С обзиром да се у члану 13. став 15. Уредбе говори о преносу новчаних средстава на текуће рачуне, логично је закључивати да банке вероватно неће дозволити подизање готовог новца са наменског рачуна. Због тога је један број привредних субјеката једино решење видело у томе да запослени ипак отворе текући рачун.

Наше мишљење се подудара са овим решењем у случајевима када привредни субјект свим запосленима исплаћује зараду у висини минималне зараде или када постоји више запослених који немају текући рачун од оних који га имају и слично.

Међутим, постоје и ситуације у којима може да се избегне отварање текућег рачуна за запосленог који то не жели. Ради се о ситуацијама када постоје запослени који имају веће зараде од износа минималне зараде, нарочито када број запослених који нема текући рачун није велики у односу на укупан број запослених.

Суштина како је то могуће објашњена је у следећем коментару:

Како је исправно користити директна давања уплаћена на наменски рачун?

На овом месту ћемо то објаснити на једноставном примеру:

Према томе, закључујемо да је у одређеним случајевима могуће избећи отварање текућег рачуна за запосленог који то не жели. Ипак, у неким случајевима то није могуће јер не постоји могућност „прерасподеле“ новчаних средстава добијених на наменски рачун, односно комбиновања тих средстава и сопствених средстава са редовног рачуна (нпр. када сви запослени имају нето зараду у висини минималне зараде).