У „Службеном гласнику РС“, број 103 од 27.7.2020. године објављене су одлуке Народне банке Србије, које дужницима банака и давалаца финансијског лизинга омогућавају додатно одложе обавезе по основу кредита, кредитних производа и лизинга:

• Одлука о привременим мерама за банке ради ублажавања последица пандемије COVID-19 у циљу очувања стабилности финансијског система
• Одлука о привременим мерама за даваоце финансијског лизинга ради ублажавања последица пандемије COVID-19 у циљу очувања стабилности финансијског система.

Одлуке ступају на снагу 28. јула 2020. године.

У наставку преносимо у целости обавештење Народне банке Србије:

„Извршни одбор Народне банке Србије је на данашњој ванредној седници усвојио прописе којима дужницима банака и давалаца финансијског лизинга омогућава да додатно одложе обавезе по основу кредита, кредитних производа и лизинга.

Додатни застој у отплати обавеза прописан је:

– Одлуком о привременим мерама за банке ради ублажавања последица пандемије COVID-19 у циљу очувања стабилности финансијског система и

– Одлуком о привременим мерама за даваоце финансијског лизинга ради ублажавања последица пандемије COVID-19 у циљу очувања стабилности финансијског система.

У складу са данас усвојеним прописима, дужницима је омогућен још један застој у отплати обавеза према банкама/даваоцима финансијског лизинга које доспевају у периоду од 1. августа 2020. године закључно са 30. септембром 2020. године, као и застој у отплати обавеза које су доспеле у јулу ове године, а дужник их није измирио.

„На први удар пандемије Народна банка Србије реаговала је ефикасно и одлучно, омогућивши грађанима и привреди застој у отплати обавеза према банкама и даваоцима финансијског лизинга на период од три месеца. О значају и правовремености овакве одлуке, говори чињеница да је преко 90% дужника користило ову могућност“, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић. „С обзиром на то да ванредна здравствена ситуација и даље траје Народна банка Србије донела је одлуку о пружању могућности додатног предаха нашим грађанима и привреди у отплати обавеза испуњавајући тиме и законом дефинисани циљ очувања стабилности финансијског система“, рекла је гувернер.

Производи банке на које се примењује мораторијум

Мораторијум се примењује на обавезе по основу кредита и кредитних производа банке (попут минуса и кредитних картица), као и других производа банке (попут обавеза по основу инструмената заштите од каматног ризика који су повезани са кредитима и/или кредитним производима, банкарских гаранција).

Мораторијум се не примењује на обавезе за услуге платног промета (нпр. провизија за извршење трансакција, накнада за одржавање рачуна), инвестиционе услуге, брокерско-дилерски послови, услуге у вези са сефовима и сл.

Понуда

Банке/даваоци финансијског лизинга су дужни да физичким лицима, пољопривредницима, предузетницима и привредним друштвима до 31. јула 2020. године понуде застој у отплати обавеза (мораторијум).

Обавештење о понуди банке/даваоца финансијског лизинга ће бити објављено на њиховој интернет страници, а садржи информације о почетку примене и периоду трајања мораторијума, обрачуну камате, начину отплате обавеза по престанку мораторијума, могућим алтернативним начинима отплате обавеза, као и репрезентативни пример износа обавезе пре и након престанка мораторијума.

Уколико дужник у року од десет дана од дана објављивања обавештења о понуди, ту понуду не одбије,  сматраће се да је понуду прихватио.

Дужник може да одбије понуду о мораторијуму електронским путем, путем редовне поште, путем телефона или у пословним просторијама банке/даваоца финансијског лизинга, и то у року од десет дана од дана објављивања обавештења о понуди, али и да одустане од примене мораторијума током његовог трајања, захтевајући то од банке на претходно описан начин или уплатом у целини доспеле, а неизмирене обавезе.

Обрачун камате

За време мораторијума, банка/давалац финансијског лизинга не обрачунава редовну (уговорену) камату на обавезе које доспевају током трајања мораторијума. Банка обрачунава редовну камату на недоспео дуг а износ редовне камате одговара износу те камате у плану отплате који је важио пре ступања на снагу ове одлуке. Ако је дужник привредно друштво, банка/давалац финансијског лизинга може редовну камату да обрачунава и на износе главнице дуга који доспевају током трајања мораторијума.

Када је у питању затезна камата, банка/давалац финансијског лизинга је неће обрачунавати на неизмирено потраживање које је доспело за време трајања мораторијума. Поред наведеног, неће се покретати поступак извршења, као ни поступак принудне наплате према дужнику, односно неће се предузимати друге правне радње у циљу наплате ових потраживања.

Престанак мораторијума

По престанку мораторијума, банка/давалац финансијског лизинга ће обрачунату редовну камату равномерно распоредити на период отплате (без приписивања главници дуга), при чему се период отплате продужава за период трајања мораторијума. Затезна камата обрачуната у току периода мораторијума на потраживања доспела пре почетка примене мораторијума равномерно ће бити распоређена на период отплате (без приписивања главници дуга). 

Банка/давалац финансијског лизинга ће у складу са претходно наведеним начином обрачуна камате сачинити нови план отплате продужен за период трајања мораторијума и доставити дужнику путем електронске или редовне поште, без додатних трошкова за дужника. План отплате мора бити сачињен на начин којим се обезбеђује потпуна информисаност дужника о свим елементима обавеза и начина њиховог измиривања.

Приликом достављања плана отплате банка/давалац финансијског лизинга мора дужнику јасно да предочи и друге могуће начине отплате, као и рок у коме дужник може захтевати другачији начин отплате по престанку мораторијума.

Након достављања плана отплате, дужник може, у року од седам дана, од банке/даваоца финансијског лизинга захтевати да уместо тако дефинисаног начина отплате, по престанку мораторијума:

– измири све обавезе које су биле обухваћене мораторијумом (све ануитете из периода мораторијума – главницу и редовну камату) или да

– измири све обавезе по основу редовне камате која се обрачунавала за време трајања мораторијума, уз продужење рока отплате кредита за период трајања мораторијума.  

Дозвољено прекорачење по рачуну и кредитне картице

Током трајања мораторијума на обавезе по основу кредитних картица и дозвољеног прекорачења по текућем рачуну банка обрачунава редовну (уговорену) камату на искоришћени износ, док се важење дозвољеног прекорачења по рачуну, односно кредитне картице продужава се за период трајања мораторијума.

Трајни налози и административне забране

Ступањем на снагу Одлуке о привременим мерама за банке (28. јула 2020. године) банка ће по свим трајним налозима обуставити исплате обавеза дужника које су обухваћене мораторијумом (деактивираће трајне налоге), како би код дужника који намеравају да прихвате мораторијум, а којима јулска рата доспева почев од тог дана – и та рата могла бити обухваћена мораторијумом.

Дужници који намеравају да одбију мораторијум немају никаквог разлога за забринутост јер је банка дужна да, када је корисник у прописаном року (до 10. августа 2020. године) обавести да одбија понуду – обавезе доспеле након ступања на снагу Одлуке наплати у износу који би био наплаћен да банка није обуставила исплате по трајним налозима (без било каквог додатног обрачуна камате), као и да активира трајни налог. Такође, ако се дужници накнадно определе да одбију мораторијум и након 10. августа, моћи ће да одустану од мораторијума без било каквих последица, тј. биће у истој ситуацији као да су банку на време обавестили да не прихватају мораторијум.

Исти принцип важи и за дужнике банака/давалаца лизинга који своје обавезе измирују путем административне забране – послодавци, односно Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање такође треба да од 28. јула 2020. године обуставе пренос средстава на кредитне партије дужника све док их банка/давалац лизинга не обавести да је дужник одбио мораторијум. Наиме, ако се отплата обавеза дужника који је обавестио банку/даваоца лизинга да одбија понуду врши путем административне забране, банка/давалац лизинга је дужна да о томе одмах обавести послодавца, односно Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, како се не би обуставио пренос средстава, односно како би се извршило плаћање у износу који би био плаћен да административна забрана није обустављена.

Кад прими обавештење банке/даваоца лизинга да је дужник одбио мораторијум, послодавац, односно Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање треба да изврши пренос по основу обавеза које су доспеле након ступања на снагу Одлуке у истом износу као да административна забрана није обустављена и да поново активира административну забрану за будуће обавезе дужника. Дакле, ни у овом случају дужници који намеравају да одбију мораторијум немају никаквих разлога за забринутост јер им никаква додатна камата неће бити обрачуната ако им јулска рата буде измирена административном забраном која је реализована касније (када је њихова банка/давалац лизинга обавестила њиховог послодавца или ПИО фонд да су одбили мораторијум у складу са прописима).

Важно је истаћи да принцип који је успостављен (обустава свих административних забрана почев од 28. јула 2020. године, док се не утврди ко одбија мораторијум) не спречава послодавце да анкетирају своје запослене, и да изврше пренос средстава по основу административне забране на партије оних запослених који су их обавестили да ће мораторијум одбити.

Када је реч о оним дужницима који прихватају мораторијум, а послодавац или Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање ипак изврше пренос средстава по основу административне забране (у оквиру редовне отплате обавеза у току трајања мораторијума) – банка/давалац лизинга су у обавези да дужнику у најкраћем могућем року омогуће располагање тим средствима, исплату тих средстава или пренос средстава на рачун дужника код друге банке.“