Е-фактуре, нови СЕФ, ПДВ – шта је било до сада а шта нас очекује у наредном периоду

30.10.2023.КоментариПривредни субјекти / делатностиПорез на додату вредност, ,

Овај текст треба да помогне субјектима који се баве електронским фактурисањем или ПДВ-ом да боље разумеју шта се дешавало у овим областима у претходном периоду и шта их очекује у наредном периоду.

Закон о изменама и допунама Закона о електронском фактурисању, који је објављен у „Службеном гласнику РС“, број 92 од 27.10.2023. године, и две нове јавне набавке у вредности око 17 милиона евра које су објављене почетком октобра, донеће значајне новине за привредне субјекте у току 2024. године: нови СЕФ, полуаутоматско попуњавање ПДВ пријаве и електронске отпремнице (о електронским отпремницама смо писали у посебном коментару овде).

1. Зашто државе уводе обавезне е-фактуре?

Основни разлог зашто државе уводе обавезне е-фактуре у пословању привредних субјеката је покушај смањења ПДВ јаза (VAT gap – разлика између теоријски могућих и стварних прихода од ПДВ). Наводи који упућују на закључке да се то ради због добробити самих привредних субјеката немају упориште у пракси. Овакав став ћемо објаснити на примеру две државе Европске уније: Италије и Естоније.

Италија, држава која је имала убедљиво највећи ПДВ јаз у Европској унији, прва је у Европи увела обавезне е-фактуре у пословању између привредних субјеката (B2B). Од јануара 2019. године, обавеза е-фактура постоји за привредне субјекте са прометом преко 65 хиљада евра годишње.

Обавеза издавања е-фактура према државним органима (B2G) у Италији постоји од 2014. године, а према локалним самоуправама од 2015. године.

У званичном извештају Пореске управе Италије о увођењу е-фактура наводи се да је пројекат е-фактура започет 2011. године, када је установљен форум о електронском фактурисању као начин за остваривање блиске сарадње између државне управе и заинтересованих субјеката.

Централизовани систем преко којег се шаљу е-фактуре прикупља и чува само тзв. фискалне податке (износе основице и ПДВ по пореским стопама или врстама ослобођења), али не и количине и врсте добара и услуга.

Више о систему е-фактура у Италији можете погледати овде и овде.

Естонија, земља која се сматра најнапреднијом европском земљом у погледу дигитализације, увела је 2017. године необавезно коришћење е-фактура између привредних субјеката.

Према извештају из децембра 2021. године, који је компанија Ernst & Young сачинила за потребе Министарства финансија Естоније, удео е-фактура у укупном броју издатих фактура између привредних субјеката је 23%. Код малих и микро привредних субјеката, удео е-фактура је свега 5%.

Закључак је недвосмислен: земља са највећим ПДВ јазом тај проблем покушава решити увођењем обавезности е-фактура. С друге стране, код једне од земаља са малим ПДВ јазом у којој е-фактуре постоје али нису обавезне, врло мали број мањих привредних субјеката користи е-фактуре.

2. Како је све почело у Србији?

Поред Италије, једина земља у Европи која је увела неки систем обавезних е-фактура између привредних субјеката је Мађарска, али се њихов систем разликује од централизованог система какав је италијански. Србија је трећа земља у Европи која је увела обавезни систем е-фактура. Систем у Србији је по свом концепту сличнији систему у Италији, јер се ради о централизованом систему.

Пројекат везан за систем е-фактура у Србији започет је у другој половини 2019. године, а Закон о електронском фактурисању донет је у априлу 2021. године. Обавезно издавање е-фактура субјектима јавног сектора почело је да се примењује од 1. јула 2022. године, а обавезно издавање е-фактура између привредних субјеката од 1. јануара 2023. године.

У наставку дајемо преглед јавних набавки у оквиру пројекта система е-фактура у Србији, са описом, фирмама са којима је потписан уговор, датумом уговора и ценом (са ПДВ).

Једно од врло важних питања у вези са пројектом е-фактура у Србији, које нигде у јавним документима није елаборирано, је питање да ли је систем самостално развијен или је купљено готово софтверско решење. Примера ради, Италија је самостално развила свој систем е-фактура. Према досадашњим сазнањима које смо стекли у оквиру истраживања о е-фактурама у Европи, земље које планирају увођење обавезног система е-фактура са неком централизованом компонентом (Пољска, Француска, Шпанија, Немачка и друге) такође самостално развијају своје системе.

Србија је за свој систем е-фактура купила готово софтверско решење. То произлази из услова који су тражени од понуђача код првих јавних набавки у оквиру пројекта. Наиме, један од услова је био да понуђач докаже да је понуђена платформа успешно имплементирана у најмање једној држави Европске уније.

Иако је у том тренутку једина имплементација централизоване платформе за обавезне е-фактуре у Европској унији била она у Италији, то није платформа која је коришћена за систем е-фактура у Србији.

Након истраживања које смо спровели у вези са тим питањем, претпоставили смо да је платформу која је коришћена за систем е-фактура у Србији развила фирма Fitek из Естоније, коју је у међувремену купила фирма Unifiedpost из Белгије. На такав закључак су указивале следеће чињенице:

  • једна од најважнијих фирми која се бави пројектом е-фактура у Србији, Информатика, у свом годишњем извештају о пословању за 2021. годину, наводи фирму UnifiedPost као једног од својих важних пословних партнера;
  • из информација у Напоменама уз финансијске извештаје за 2022. годину фирме Unifiedpost Solutions из Београда, јасно се види да та фирма има закључене уговоре са великим бројем фирми које су добиле уговоре за јавне набавке у оквиру пројекта е-фактура у Србији (Информатика, МДС Информатички инжењеринг, MY Case);

  • једина земља Европске уније у којој фирма Unifiedpost има имплементирану платформу за B2B е-фактуре је Естонија. Ради се о једној од пет платформи које фирме у Естонији могу да користе у оквиру децентрализованог и необавезног система е-фактура за привредне субјекте.

Контактирали смо представнике фирме Unifiedpost Solutions и они су потврдили нашу претпоставку у вези са платформом која је коришћена за систем е-фактура у Србији.

Шта то у ствари значи? То значи да је за систем обавезних е-фактура у Србији купљена платформа фирме Unifiedpost, која је једна од пет платформи које се користе у Естонији (у којој не постоји обавеза коришћења е-фактура између привредних субјеката) за директну размену е-фактура између привредних субјеката, без било какве централизоване функције (која је основа система е-фактура у Србији). Поред тога, купљена платформа није подржавала UBL 2.1 формат, који се користи за е-фактуре у Србији.

Да би се боље разумела наведена ситуација, треба имати у виду да је фирма Unifiedpost једна од великих европских софтверско консултантских фирми која се бави развојем алата у области електронског фактурисања и пореза. Међутим, њихови алати су усмерени на послове посредника, односно оних који посредују или између самих привредних субјеката у децентрализованим система е-фактура (случај Естоније), или између привредних субјеката и централизованих компоненти система е-фактура (случајеви Италије, Србије и многих земаља које тек планирају увођење обавезних е-фактура). Њихова платформа коју је Србија купила није развијена да буде централизовани систем обавезних е-фактура у једној земљи. Да је то случај, ни друге државе се не би „мучиле“ да развијају сопствене системе.

Зашто се овако нешто десило у Србији није могуће рационално објаснити. Као евентуалне могуће разлоге нам падају на памет само две опције: да је неко наредио да до одређеног рока треба да се уведу е-фактуре па није било времена за развој сопственог система, или да је нека „пријатељска“ организација или држава замолила да уведемо такав систем, како би се учили на нашим грешкама.

Као куриозитет наводимо да је Италија креирала сопствени систем за е-фактуре за 3,7 милиона евра, а да је у Србији купљена неадекватна платформа од стране фирме која је посредник у размени електронских фактура за око 8,5 милиона евра (вредност прве две јавне набавке).

3. Проблеми у систему е-фактура у Србији

Иако је јасно да је разлог увођења обавезних е-фактура између привредних субјеката смањење ПДВ јаза, утицај на пословање привредних субјеката је аспект који би требало да буде врло важан приликом планирања и реализације таквог пројекта.

Нажалост, показало се да је у случају увођења система е-фактура у Србији, лоше планирање и реализација пројекта до сада имало значајне негативне последице за привредне субјекте.

У наставку наводимо разлоге зашто сматрамо да је пројекат е-фактура у Србији до сада лоше планиран и реализован:
  • Уместо развијања сопственог решења (јер готова решења не постоје на тржишту), купљено је неадекватно софтверско решење (објашњено у тачки број 2).
То је основни разлог због којег се сада планира развијање новог СЕФ (видети тачку 4), мање од годину дана од почетка обавезног коришћења е-фактура између привредних субјеката.
  • У планирање и реализацију пројекта нису укључене релевантне заинтересоване стране: привредни субјекти, произвођачи пословног софтвера, пружаоци рачуноводствених услуга.
Необјашњиво је зашто Министарство финансија приликом реализације овако значајних пројеката сматра да је довољно укључити само велике компаније. Ево како се том питању приступа у земљи која је прва увела обавезне е-фактуре за привредне субјекте у Европи (извештај Пореске управе Италије о увођењу система е-фактура):

„Од самог почетка пројекта води се континуирани дијалог са свим заинтересованим странама. Укључивање свих релевантних заинтересованих страна је кључни фактор у стварању неопходних услова за усвајање е-фактурисања.“

У извештају који је компанија Ernst & Young сачинила за потребе Министарства финансија Естоније на више места се указује на значај произвођача пословног софтвера и пружалаца рачуноводствених услуга у процесу увођења и масовнијег прихватања коришћења е-фактура.

  • Започето је коришћење система који није био спреман.
Од почетка коришћења система у јулу 2022. године, односно у јануару 2023. године, систем је често мењан и дорађиван у ходу. Најдрастичнији пример су значајне измене система које су имплементиране почев од 1. јула 2023. године, шест месеци након почетка коришћења обавезног система е-фактура између привредних субјеката (доношењем новог Правилника о електронском фактурисању).
  • Уместо да се Централни регистар фактура (ЦРФ) евентуално прилагоди систему е-фактура или да се изради нови систем за евидентирање плаћања фактура издатих субјектима јавног сектора, систем е-фактура је прилагођен ЦРФ-у.
Ово је проблем који је можда најмање познат јавности која се бави е-фактурама, али ово неразумно прилагођавање је условило чак и неке измене у прописима о ПДВ које су многим привредним субјектима знатно отежале пословање.
  • Од увођења обавезних B2G е-фактура (према јавном сектору) до увођења обавезних B2B е-фактура (између привредних субјеката) прошло је само 6 месеци (јул 2022 – јануар 2023).
У Италији је тај период трајао 5 година (2014 – 2019), а у другим земљама ЕУ ће трајати најмање 3-4 године и више, јер је већина земаља ЕУ до 2021. године увела обавезне е-фактуре за трансакције према јавном сектору, а осим Италије и Мађарске ниједна земља још није увела обавезне е-фактуре за трансакције између привредних субјеката. Дужи период између увођења обавезних B2G е-фактура и обавезних B2B е-фактура омогућава сагледавање и решавање евентуалних проблема у систему и квалитетнију припрему привредних субјеката.
  • Није извршено усклађивање појединих одредби прописа о ПДВ са могућностима које пружа систем који се базира на софтверу.
Не постоји разуман разлог да се у оквиру оваквог система обавештење купца да није користио или да је умањио претходни порез по основу сторниране фактуре или по основу књижног одобрења и даље издаје и шаље у писаној форми (на папиру или у ПДФ формату).
Проблеми и последице за привредне субјекте у Србији, који су произашли из претходно наведеног су следећи:
  • Честа немогућност издавања е-фактура или јако успорен рад система, са кулминацијом проблема почектом октобра када систем није радио како треба 10 дана заредом.
  • Велико трошење ресурса привредних субјеката због чекања да систем проради, због усклађивања са честим изменама, због неадекватног информисања о важним аспектима функционисања система.
Систем е-фактура у Србији је до сада коштао око 40 милиона евра, а процењена вредност две нове јавне набавке је преко 17 милиона евра.

Сматрамо да је неадекватно планирање и реализација пројекта е-фактура коштало привредне субјекте у Србији најмање још толико. Ако се узме у обзир да је преко 200.000 привредних субјеката који користе СЕФ, и ако су због претходно наведених разлога непотребно просечно утрошили само 200 евра за ових десет месеци, то је трошак од 40 милиона евра.

  • Отежано пословање и додатно трошење ресурса привредних субјеката због увођења обавезног издавања авансних фактура без обзира на издавање коначне фактуре у истом пореском периоду.
  • Огроман број сторнираних фактура због разних разлога и последично додатно трошење ресурса привредних субјеката због многобројних обавештења о претходном порезу које купци достављају у таквим ситуацијама.
  • Додатно ангажовање привредних субјеката због издавања е-фактура субјектима јавног сектора којима је већ издат фискални рачун, због неповезаности СЕФ и система фискализације.
  • Значајно је увећано време потребно за извршење послова у вези са ПДВ због нове обавезе евидентирања ПДВ на СЕФ, а нарочито због предвиђеног начина на који се одређене промене евидентирају, што је у потпуној супротности са могућностима које би требало да пружа софтверски систем. 

Преносимо резултате анкете која је спроведена од стране администратора неформалне групе рачуновођа која броји преко 1400 корисника на једној друштвеној мрежи:

Неки од наведених проблема и последица су једнократни, а други могу бити трајног карактера уколико се не изврше одређене исправке и усклађивања. Надамо се да ће техничке карактеристике новог и унапређеног СЕФ (видети тачку 4) омогућити да се у разумном року изврше те исправке и усклађивања.

4. Нови СЕФ – посредно признање да је досадашњи систем био неадекватан

Према нашем схватању, нова јавна набавка предвиђа израду новог СЕФ. Министарство финансија је ту јавну набавку назвало „Надоградња система Е-фактура кроз набавку нових модула и клауд окружења“. У оквиру партије 1 те јавне набавке, прва ставка има следећи назив: „Надоградња система Е-фактура кроз израду и испоруку новог централног модула Е-фактура за “Cloud” окружење“.

Све у свему, Министарство финансија сада СЕФ сматра скупом различитих модула, међу којима је и централни модул Е-фактура. Један од разлога за такав, нови начин гледања на ствари, могао би бити то што ће убудуће постојати део СЕФ који се тиче електронских отпремница, део који је повезан са Системом фискализације, део који служи за полуаутоматско попуњавање ПДВ пријаве итд. Други разлог би могао бити то што Министарство финансија не жели директно да призна да је досадашњи СЕФ био неадекватан.

Било како било, Министарство финансија новим јавним набавкама израђује нови СЕФ и тиме посредно признаје да је досадашњи систем био неадекватан. Из Техничке спецификације за јавну набавку неспорно се може закључити да се ради о новом СЕФ. Такав закључак се изводи на основу неких од функционалности које се захтевају за нови СЕФ, а пре свега оне са називом „Модуларна архитектура“. Неке од других функционалности које се траже су: Технолошка независност од оперативног система, Посебна база за читање, Извршавање над великом количином података, Извршавање у реалном времену.

Претпоставља се да ће корисници СЕФ добрим делом бити поштеђени прилагођавања новом СЕФ, јер је један од захтева за нови СЕФ да подржи све функционалности постојећег СЕФ и да омогући наставак неометаног рада. Такође се очекује да интерфејс СЕФ неће бити промењен.

То фактички значи да корисници не би требало ни да примете разлику када нови СЕФ почне са радом, осим што ће тада ваљда корисник моћи да издаје фактуре када он планира да то учини, а не када му систем дозволи.

Новим јавним набавкама предвиђена је израда новог СЕФ у року од 90 дана. С обзиром да се закључење уговора може очекивати до краја новембра 2023. године, нови СЕФ би требало да буде готов до краја фебруара 2024. године. Имајући у виду наведени рок, са великом вероватноћом се може закључити да припреме за овај пројекат већ увелико трају и да у том пројекту учествују неки од досадашњих учесника у укупној изради СЕФ, или евентуално неко други ко има претходни детаљан приступ свему што се односи на СЕФ.

Са жаљењем констатујемо да је СЕФ од почетка требало да се развија са функционалностима које се сада захтевају од новог СЕФ, јер се ради о функционалностима које су биле стандардне и логичне за развијање таквог система и крајем 2019. године, када је започета израда садашњег СЕФ.

5. Полуаутоматско попуњавање ПДВ пријаве

Новим јавним набавкама предвиђена је дорада СЕФ за полуаутоматско попуњавање ПДВ пријаве у року од 15 месеци. С обзиром да се закључење уговора може очекивати до краја новембра 2023. године, полуаутоматско попуњавање ПДВ пријаве би требало да буде готово до краја фебруара 2025. године.

Међутим, изменама и допунама Закона о електронском фактурисању је предвиђено евидентирање претходног пореза на СЕФ почев од септембра 2024. године (за месечне обвезнике)*, па се с разлогом поставља питање усклађености рокова прописаних законом и рокова предвиђених јавним набавкама.
—————
* за тромесечне ПДВ обвезнике, обавеза евидентирања претходног пореза на СЕФ почиње од октобра 2024. године

С обзиром да је пројектом за полуаутоматско попуњавање ПДВ пријаве предвиђено повлачење података о претходном порезу у СЕФ из електронских фактура, Појединачне евиденције ПДВ на СЕФ, система Управе царина и Система за управљање фискализацијом, а имајући у виду да је рок за тај пројекат крај фебруара 2025. године (15 месеци од дана склапања уговора), како ће се на СЕФ евидентирати претходни порез од септембра 2024. године?

Наиме, у документацији за ову јавну набавку нису наведени посебни рокови за одређене фазе пројекта (како је учињено у другој јавној набавци везаној за нови СЕФ и електронске отпремнице), па се само може нагађати да ће евентуално прва фаза пројекта, која подразумева аутоматско повлачење и уписивање података о претходном порезу, бити готова до краја септембра 2024. године (када би био крајњи рок за повлачење података о претходном порезу за септембар).

Разговарали смо са надлежним особама из Министарства финансија о овим роковима и добили смо информацију да је план управо такав, да прва фаза која подразумева аутоматско повлачење података о претходном порезу буде готова на време за упис података о претходном порезу за септембар 2024. године.

6. Шта очекивати?

Од тога како ће бити испланирана и реализована ова нова фаза пројекта е-фактура умногоме зависи да ли ће привредни субјекти трпети додатне негативне последице.

С једне стране би требало очекивати да лица која доносе одлуке у процесу планирања и реализације пројекта е-фактура у Србији имају искуство из претходног периода и да су имали довољно времена да спознају досадашње грешке, како се више не би понављале.

С друге стране, није могуће занемарити начин на који је до сада руковођено овим пројектом, нарочито када се има у виду његов значај и за државу и за привредне субјекте.

На крају, указујемо на могућу опасност која вреба и због које је потребно уложити максималне напоре да нова фаза пројекта буде успешно реализована. Наиме, до сада у Европи ниједна држава није увела полуаутоматско попуњавање ПДВ пријаве у обиму који се планира у Србији. Постоје нека решења у Италији, Шпанији и Португалији, али се не могу упоредити у погледу обима и детаљности са оним што се планира у Србији.

Међутим, из образложења које је Министарство финансија приредило поводом предлога измена и допуна Закона о електронском фактурисању се јасно може закључити да су надлежни свесни те чињенице:

„Какво је искуство у остваривању оваквих промена у поређењу са искуством других држава?

СЕФ се у Републици Србији развија темпом бржим од развоја у државама Европске уније, чију добру праксу иначе Република Србија следи. Последично, омогућавање преузимања података од значаја за припрему прелиминарне пореске пријаве пореза на додату вредност из СЕФ-а у овом тренутку нема упоредиво решење које би било преузето из других закона релевантних држава.“

Имајући у виду наведене околности, сматрамо да се са правом може поставити питање: зашто се у Србији ради нешто што до сада ниједна друга држава није урадила?

Повезани текстови

Поделите: