E-fakture, novi SEF, PDV – šta je bilo do sada a šta nas očekuje u narednom periodu

30.10.2023.KomentariPrivredni subjekti / delatnostiPorez na dodatu vrednost, ,

Ovaj tekst treba da pomogne subjektima koji se bave elektronskim fakturisanjem ili PDV-om da bolje razumeju šta se dešavalo u ovim oblastima u prethodnom periodu i šta ih očekuje u narednom periodu.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 92 od 27.10.2023. godine, i dve nove javne nabavke u vrednosti oko 17 miliona evra koje su objavljene početkom oktobra, doneće značajne novine za privredne subjekte u toku 2024. godine: novi SEF, poluautomatsko popunjavanje PDV prijave i elektronske otpremnice (o elektronskim otpremnicama smo pisali u posebnom komentaru ovde).

1. Zašto države uvode obavezne e-fakture?

Osnovni razlog zašto države uvode obavezne e-fakture u poslovanju privrednih subjekata je pokušaj smanjenja PDV jaza (VAT gap – razlika između teorijski mogućih i stvarnih prihoda od PDV). Navodi koji upućuju na zaključke da se to radi zbog dobrobiti samih privrednih subjekata nemaju uporište u praksi. Ovakav stav ćemo objasniti na primeru dve države Evropske unije: Italije i Estonije.

Italija, država koja je imala ubedljivo najveći PDV jaz u Evropskoj uniji, prva je u Evropi uvela obavezne e-fakture u poslovanju između privrednih subjekata (B2B). Od januara 2019. godine, obaveza e-faktura postoji za privredne subjekte sa prometom preko 65 hiljada evra godišnje.

Obaveza izdavanja e-faktura prema državnim organima (B2G) u Italiji postoji od 2014. godine, a prema lokalnim samoupravama od 2015. godine.

U zvaničnom izveštaju Poreske uprave Italije o uvođenju e-faktura navodi se da je projekat e-faktura započet 2011. godine, kada je ustanovljen forum o elektronskom fakturisanju kao način za ostvarivanje bliske saradnje između državne uprave i zainteresovanih subjekata.

Centralizovani sistem preko kojeg se šalju e-fakture prikuplja i čuva samo tzv. fiskalne podatke (iznose osnovice i PDV po poreskim stopama ili vrstama oslobođenja), ali ne i količine i vrste dobara i usluga.

Više o sistemu e-faktura u Italiji možete pogledati ovde i ovde.

Estonija, zemlja koja se smatra najnaprednijom evropskom zemljom u pogledu digitalizacije, uvela je 2017. godine neobavezno korišćenje e-faktura između privrednih subjekata.

Prema izveštaju iz decembra 2021. godine, koji je kompanija Ernst & Young sačinila za potrebe Ministarstva finansija Estonije, udeo e-faktura u ukupnom broju izdatih faktura između privrednih subjekata je 23%. Kod malih i mikro privrednih subjekata, udeo e-faktura je svega 5%.

Zaključak je nedvosmislen: zemlja sa najvećim PDV jazom taj problem pokušava rešiti uvođenjem obaveznosti e-faktura. S druge strane, kod jedne od zemalja sa malim PDV jazom u kojoj e-fakture postoje ali nisu obavezne, vrlo mali broj manjih privrednih subjekata koristi e-fakture.

2. Kako je sve počelo u Srbiji?

Pored Italije, jedina zemlja u Evropi koja je uvela neki sistem obaveznih e-faktura između privrednih subjekata je Mađarska, ali se njihov sistem razlikuje od centralizovanog sistema kakav je italijanski. Srbija je treća zemlja u Evropi koja je uvela obavezni sistem e-faktura. Sistem u Srbiji je po svom konceptu sličniji sistemu u Italiji, jer se radi o centralizovanom sistemu.

Projekat vezan za sistem e-faktura u Srbiji započet je u drugoj polovini 2019. godine, a Zakon o elektronskom fakturisanju donet je u aprilu 2021. godine. Obavezno izdavanje e-faktura subjektima javnog sektora počelo je da se primenjuje od 1. jula 2022. godine, a obavezno izdavanje e-faktura između privrednih subjekata od 1. januara 2023. godine.

U nastavku dajemo pregled javnih nabavki u okviru projekta sistema e-faktura u Srbiji, sa opisom, firmama sa kojima je potpisan ugovor, datumom ugovora i cenom (sa PDV).

Jedno od vrlo važnih pitanja u vezi sa projektom e-faktura u Srbiji, koje nigde u javnim dokumentima nije elaborirano, je pitanje da li je sistem samostalno razvijen ili je kupljeno gotovo softversko rešenje. Primera radi, Italija je samostalno razvila svoj sistem e-faktura. Prema dosadašnjim saznanjima koje smo stekli u okviru istraživanja o e-fakturama u Evropi, zemlje koje planiraju uvođenje obaveznog sistema e-faktura sa nekom centralizovanom komponentom (Poljska, Francuska, Španija, Nemačka i druge) takođe samostalno razvijaju svoje sisteme.

Srbija je za svoj sistem e-faktura kupila gotovo softversko rešenje. To proizlazi iz uslova koji su traženi od ponuđača kod prvih javnih nabavki u okviru projekta. Naime, jedan od uslova je bio da ponuđač dokaže da je ponuđena platforma uspešno implementirana u najmanje jednoj državi Evropske unije.

Iako je u tom trenutku jedina implementacija centralizovane platforme za obavezne e-fakture u Evropskoj uniji bila ona u Italiji, to nije platforma koja je korišćena za sistem e-faktura u Srbiji.

Nakon istraživanja koje smo sproveli u vezi sa tim pitanjem, pretpostavili smo da je platformu koja je korišćena za sistem e-faktura u Srbiji razvila firma Fitek iz Estonije, koju je u međuvremenu kupila firma Unifiedpost iz Belgije. Na takav zaključak su ukazivale sledeće činjenice:

  • jedna od najvažnijih firmi koja se bavi projektom e-faktura u Srbiji, Informatika, u svom godišnjem izveštaju o poslovanju za 2021. godinu, navodi firmu UnifiedPost kao jednog od svojih važnih poslovnih partnera;
  • iz informacija u Napomenama uz finansijske izveštaje za 2022. godinu firme Unifiedpost Solutions iz Beograda, jasno se vidi da ta firma ima zaključene ugovore sa velikim brojem firmi koje su dobile ugovore za javne nabavke u okviru projekta e-faktura u Srbiji (Informatika, MDS Informatički inženjering, MY Case);

  • jedina zemlja Evropske unije u kojoj firma Unifiedpost ima implementiranu platformu za B2B e-fakture je Estonija. Radi se o jednoj od pet platformi koje firme u Estoniji mogu da koriste u okviru decentralizovanog i neobaveznog sistema e-faktura za privredne subjekte.

Kontaktirali smo predstavnike firme Unifiedpost Solutions i oni su potvrdili našu pretpostavku u vezi sa platformom koja je korišćena za sistem e-faktura u Srbiji.

Šta to u stvari znači? To znači da je za sistem obaveznih e-faktura u Srbiji kupljena platforma firme Unifiedpost, koja je jedna od pet platformi koje se koriste u Estoniji (u kojoj ne postoji obaveza korišćenja e-faktura između privrednih subjekata) za direktnu razmenu e-faktura između privrednih subjekata, bez bilo kakve centralizovane funkcije (koja je osnova sistema e-faktura u Srbiji). Pored toga, kupljena platforma nije podržavala UBL 2.1 format, koji se koristi za e-fakture u Srbiji.

Da bi se bolje razumela navedena situacija, treba imati u vidu da je firma Unifiedpost jedna od velikih evropskih softversko konsultantskih firmi koja se bavi razvojem alata u oblasti elektronskog fakturisanja i poreza. Međutim, njihovi alati su usmereni na poslove posrednika, odnosno onih koji posreduju ili između samih privrednih subjekata u decentralizovanim sistema e-faktura (slučaj Estonije), ili između privrednih subjekata i centralizovanih komponenti sistema e-faktura (slučajevi Italije, Srbije i mnogih zemalja koje tek planiraju uvođenje obaveznih e-faktura). Njihova platforma koju je Srbija kupila nije razvijena da bude centralizovani sistem obaveznih e-faktura u jednoj zemlji. Da je to slučaj, ni druge države se ne bi „mučile“ da razvijaju sopstvene sisteme.

Zašto se ovako nešto desilo u Srbiji nije moguće racionalno objasniti. Kao eventualne moguće razloge nam padaju na pamet samo dve opcije: da je neko naredio da do određenog roka treba da se uvedu e-fakture pa nije bilo vremena za razvoj sopstvenog sistema, ili da je neka „prijateljska“ organizacija ili država zamolila da uvedemo takav sistem, kako bi se učili na našim greškama.

Kao kuriozitet navodimo da je Italija kreirala sopstveni sistem za e-fakture za 3,7 miliona evra, a da je u Srbiji kupljena neadekvatna platforma od strane firme koja je posrednik u razmeni elektronskih faktura za oko 8,5 miliona evra (vrednost prve dve javne nabavke).

3. Problemi u sistemu e-faktura u Srbiji

Iako je jasno da je razlog uvođenja obaveznih e-faktura između privrednih subjekata smanjenje PDV jaza, uticaj na poslovanje privrednih subjekata je aspekt koji bi trebalo da bude vrlo važan prilikom planiranja i realizacije takvog projekta.

Nažalost, pokazalo se da je u slučaju uvođenja sistema e-faktura u Srbiji, loše planiranje i realizacija projekta do sada imalo značajne negativne posledice za privredne subjekte.

U nastavku navodimo razloge zašto smatramo da je projekat e-faktura u Srbiji do sada loše planiran i realizovan:
  • Umesto razvijanja sopstvenog rešenja (jer gotova rešenja ne postoje na tržištu), kupljeno je neadekvatno softversko rešenje (objašnjeno u tački broj 2).
To je osnovni razlog zbog kojeg se sada planira razvijanje novog SEF (videti tačku 4), manje od godinu dana od početka obaveznog korišćenja e-faktura između privrednih subjekata.
  • U planiranje i realizaciju projekta nisu uključene relevantne zainteresovane strane: privredni subjekti, proizvođači poslovnog softvera, pružaoci računovodstvenih usluga.
Neobjašnjivo je zašto Ministarstvo finansija prilikom realizacije ovako značajnih projekata smatra da je dovoljno uključiti samo velike kompanije. Evo kako se tom pitanju pristupa u zemlji koja je prva uvela obavezne e-fakture za privredne subjekte u Evropi (izveštaj Poreske uprave Italije o uvođenju sistema e-faktura):

„Od samog početka projekta vodi se kontinuirani dijalog sa svim zainteresovanim stranama. Uključivanje svih relevantnih zainteresovanih strana je ključni faktor u stvaranju neophodnih uslova za usvajanje e-fakturisanja.“

U izveštaju koji je kompanija Ernst & Young sačinila za potrebe Ministarstva finansija Estonije na više mesta se ukazuje na značaj proizvođača poslovnog softvera i pružalaca računovodstvenih usluga u procesu uvođenja i masovnijeg prihvatanja korišćenja e-faktura.

  • Započeto je korišćenje sistema koji nije bio spreman.
Od početka korišćenja sistema u julu 2022. godine, odnosno u januaru 2023. godine, sistem je često menjan i dorađivan u hodu. Najdrastičniji primer su značajne izmene sistema koje su implementirane počev od 1. jula 2023. godine, šest meseci nakon početka korišćenja obaveznog sistema e-faktura između privrednih subjekata (donošenjem novog Pravilnika o elektronskom fakturisanju).
  • Umesto da se Centralni registar faktura (CRF) eventualno prilagodi sistemu e-faktura ili da se izradi novi sistem za evidentiranje plaćanja faktura izdatih subjektima javnog sektora, sistem e-faktura je prilagođen CRF-u.
Ovo je problem koji je možda najmanje poznat javnosti koja se bavi e-fakturama, ali ovo nerazumno prilagođavanje je uslovilo čak i neke izmene u propisima o PDV koje su mnogim privrednim subjektima znatno otežale poslovanje.
  • Od uvođenja obaveznih B2G e-faktura (prema javnom sektoru) do uvođenja obaveznih B2B e-faktura (između privrednih subjekata) prošlo je samo 6 meseci (jul 2022 – januar 2023).
U Italiji je taj period trajao 5 godina (2014 – 2019), a u drugim zemljama EU će trajati najmanje 3-4 godine i više, jer je većina zemalja EU do 2021. godine uvela obavezne e-fakture za transakcije prema javnom sektoru, a osim Italije i Mađarske nijedna zemlja još nije uvela obavezne e-fakture za transakcije između privrednih subjekata. Duži period između uvođenja obaveznih B2G e-faktura i obaveznih B2B e-faktura omogućava sagledavanje i rešavanje eventualnih problema u sistemu i kvalitetniju pripremu privrednih subjekata.
  • Nije izvršeno usklađivanje pojedinih odredbi propisa o PDV sa mogućnostima koje pruža sistem koji se bazira na softveru.
Ne postoji razuman razlog da se u okviru ovakvog sistema obaveštenje kupca da nije koristio ili da je umanjio prethodni porez po osnovu stornirane fakture ili po osnovu knjižnog odobrenja i dalje izdaje i šalje u pisanoj formi (na papiru ili u PDF formatu).
Problemi i posledice za privredne subjekte u Srbiji, koji su proizašli iz prethodno navedenog su sledeći:
  • Česta nemogućnost izdavanja e-faktura ili jako usporen rad sistema, sa kulminacijom problema počektom oktobra kada sistem nije radio kako treba 10 dana zaredom.
  • Veliko trošenje resursa privrednih subjekata zbog čekanja da sistem proradi, zbog usklađivanja sa čestim izmenama, zbog neadekvatnog informisanja o važnim aspektima funkcionisanja sistema.
Sistem e-faktura u Srbiji je do sada koštao oko 40 miliona evra, a procenjena vrednost dve nove javne nabavke je preko 17 miliona evra.

Smatramo da je neadekvatno planiranje i realizacija projekta e-faktura koštalo privredne subjekte u Srbiji najmanje još toliko. Ako se uzme u obzir da je preko 200.000 privrednih subjekata koji koriste SEF, i ako su zbog prethodno navedenih razloga nepotrebno prosečno utrošili samo 200 evra za ovih deset meseci, to je trošak od 40 miliona evra.

  • Otežano poslovanje i dodatno trošenje resursa privrednih subjekata zbog uvođenja obaveznog izdavanja avansnih faktura bez obzira na izdavanje konačne fakture u istom poreskom periodu.
  • Ogroman broj storniranih faktura zbog raznih razloga i posledično dodatno trošenje resursa privrednih subjekata zbog mnogobrojnih obaveštenja o prethodnom porezu koje kupci dostavljaju u takvim situacijama.
  • Dodatno angažovanje privrednih subjekata zbog izdavanja e-faktura subjektima javnog sektora kojima je već izdat fiskalni račun, zbog nepovezanosti SEF i sistema fiskalizacije.
  • Značajno je uvećano vreme potrebno za izvršenje poslova u vezi sa PDV zbog nove obaveze evidentiranja PDV na SEF, a naročito zbog predviđenog načina na koji se određene promene evidentiraju, što je u potpunoj suprotnosti sa mogućnostima koje bi trebalo da pruža softverski sistem. 

Prenosimo rezultate ankete koja je sprovedena od strane administratora neformalne grupe računovođa koja broji preko 1400 korisnika na jednoj društvenoj mreži:

Neki od navedenih problema i posledica su jednokratni, a drugi mogu biti trajnog karaktera ukoliko se ne izvrše određene ispravke i usklađivanja. Nadamo se da će tehničke karakteristike novog i unapređenog SEF (videti tačku 4) omogućiti da se u razumnom roku izvrše te ispravke i usklađivanja.

4. Novi SEF – posredno priznanje da je dosadašnji sistem bio neadekvatan

Prema našem shvatanju, nova javna nabavka predviđa izradu novog SEF. Ministarstvo finansija je tu javnu nabavku nazvalo „Nadogradnja sistema E-faktura kroz nabavku novih modula i klaud okruženja“. U okviru partije 1 te javne nabavke, prva stavka ima sledeći naziv: „Nadogradnja sistema E-faktura kroz izradu i isporuku novog centralnog modula E-faktura za “Cloud” okruženje“.

Sve u svemu, Ministarstvo finansija sada SEF smatra skupom različitih modula, među kojima je i centralni modul E-faktura. Jedan od razloga za takav, novi način gledanja na stvari, mogao bi biti to što će ubuduće postojati deo SEF koji se tiče elektronskih otpremnica, deo koji je povezan sa Sistemom fiskalizacije, deo koji služi za poluautomatsko popunjavanje PDV prijave itd. Drugi razlog bi mogao biti to što Ministarstvo finansija ne želi direktno da prizna da je dosadašnji SEF bio neadekvatan.

Bilo kako bilo, Ministarstvo finansija novim javnim nabavkama izrađuje novi SEF i time posredno priznaje da je dosadašnji sistem bio neadekvatan. Iz Tehničke specifikacije za javnu nabavku nesporno se može zaključiti da se radi o novom SEF. Takav zaključak se izvodi na osnovu nekih od funkcionalnosti koje se zahtevaju za novi SEF, a pre svega one sa nazivom „Modularna arhitektura“. Neke od drugih funkcionalnosti koje se traže su: Tehnološka nezavisnost od operativnog sistema, Posebna baza za čitanje, Izvršavanje nad velikom količinom podataka, Izvršavanje u realnom vremenu.

Pretpostavlja se da će korisnici SEF dobrim delom biti pošteđeni prilagođavanja novom SEF, jer je jedan od zahteva za novi SEF da podrži sve funkcionalnosti postojećeg SEF i da omogući nastavak neometanog rada. Takođe se očekuje da interfejs SEF neće biti promenjen.

To faktički znači da korisnici ne bi trebalo ni da primete razliku kada novi SEF počne sa radom, osim što će tada valjda korisnik moći da izdaje fakture kada on planira da to učini, a ne kada mu sistem dozvoli.

Novim javnim nabavkama predviđena je izrada novog SEF u roku od 90 dana. S obzirom da se zaključenje ugovora može očekivati do kraja novembra 2023. godine, novi SEF bi trebalo da bude gotov do kraja februara 2024. godine. Imajući u vidu navedeni rok, sa velikom verovatnoćom se može zaključiti da pripreme za ovaj projekat već uveliko traju i da u tom projektu učestvuju neki od dosadašnjih učesnika u ukupnoj izradi SEF, ili eventualno neko drugi ko ima prethodni detaljan pristup svemu što se odnosi na SEF.

Sa žaljenjem konstatujemo da je SEF od početka trebalo da se razvija sa funkcionalnostima koje se sada zahtevaju od novog SEF, jer se radi o funkcionalnostima koje su bile standardne i logične za razvijanje takvog sistema i krajem 2019. godine, kada je započeta izrada sadašnjeg SEF.

5. Poluautomatsko popunjavanje PDV prijave

Novim javnim nabavkama predviđena je dorada SEF za poluautomatsko popunjavanje PDV prijave u roku od 15 meseci. S obzirom da se zaključenje ugovora može očekivati do kraja novembra 2023. godine, poluautomatsko popunjavanje PDV prijave bi trebalo da bude gotovo do kraja februara 2025. godine.

Međutim, izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju je predviđeno evidentiranje prethodnog poreza na SEF počev od septembra 2024. godine (za mesečne obveznike)*, pa se s razlogom postavlja pitanje usklađenosti rokova propisanih zakonom i rokova predviđenih javnim nabavkama.
—————
* za tromesečne PDV obveznike, obaveza evidentiranja prethodnog poreza na SEF počinje od oktobra 2024. godine

S obzirom da je projektom za poluautomatsko popunjavanje PDV prijave predviđeno povlačenje podataka o prethodnom porezu u SEF iz elektronskih faktura, Pojedinačne evidencije PDV na SEF, sistema Uprave carina i Sistema za upravljanje fiskalizacijom, a imajući u vidu da je rok za taj projekat kraj februara 2025. godine (15 meseci od dana sklapanja ugovora), kako će se na SEF evidentirati prethodni porez od septembra 2024. godine?

Naime, u dokumentaciji za ovu javnu nabavku nisu navedeni posebni rokovi za određene faze projekta (kako je učinjeno u drugoj javnoj nabavci vezanoj za novi SEF i elektronske otpremnice), pa se samo može nagađati da će eventualno prva faza projekta, koja podrazumeva automatsko povlačenje i upisivanje podataka o prethodnom porezu, biti gotova do kraja septembra 2024. godine (kada bi bio krajnji rok za povlačenje podataka o prethodnom porezu za septembar).

Razgovarali smo sa nadležnim osobama iz Ministarstva finansija o ovim rokovima i dobili smo informaciju da je plan upravo takav, da prva faza koja podrazumeva automatsko povlačenje podataka o prethodnom porezu bude gotova na vreme za upis podataka o prethodnom porezu za septembar 2024. godine.

6. Šta očekivati?

Od toga kako će biti isplanirana i realizovana ova nova faza projekta e-faktura umnogome zavisi da li će privredni subjekti trpeti dodatne negativne posledice.

S jedne strane bi trebalo očekivati da lica koja donose odluke u procesu planiranja i realizacije projekta e-faktura u Srbiji imaju iskustvo iz prethodnog perioda i da su imali dovoljno vremena da spoznaju dosadašnje greške, kako se više ne bi ponavljale.

S druge strane, nije moguće zanemariti način na koji je do sada rukovođeno ovim projektom, naročito kada se ima u vidu njegov značaj i za državu i za privredne subjekte.

Na kraju, ukazujemo na moguću opasnost koja vreba i zbog koje je potrebno uložiti maksimalne napore da nova faza projekta bude uspešno realizovana. Naime, do sada u Evropi nijedna država nije uvela poluautomatsko popunjavanje PDV prijave u obimu koji se planira u Srbiji. Postoje neka rešenja u Italiji, Španiji i Portugaliji, ali se ne mogu uporediti u pogledu obima i detaljnosti sa onim što se planira u Srbiji.

Međutim, iz obrazloženja koje je Ministarstvo finansija priredilo povodom predloga izmena i dopuna Zakona o elektronskom fakturisanju se jasno može zaključiti da su nadležni svesni te činjenice:

„Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država?

SEF se u Republici Srbiji razvija tempom bržim od razvoja u državama Evropske unije, čiju dobru praksu inače Republika Srbija sledi. Posledično, omogućavanje preuzimanja podataka od značaja za pripremu preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost iz SEF-a u ovom trenutku nema uporedivo rešenje koje bi bilo preuzeto iz drugih zakona relevantnih država.“

Imajući u vidu navedene okolnosti, smatramo da se sa pravom može postaviti pitanje: zašto se u Srbiji radi nešto što do sada nijedna druga država nije uradila?

Povezani tekstovi

Podelite: