1. O čemu se radi?

Od kako je donet novi Zakon o računovodstvu u oktobru 2019. godine jedna od velikih tema su fakture u elektronskom obliku. Naime, odredbama tog zakona predviđena je obaveza obveznika tog zakona da od 1. januara 2022. godine sastavljaju i dostavljaju fakture (račune) u elektronskom obliku.

Međutim, u međuvremenu je donet još jedan propis u vezi sa elektronskim fakturama u junu 2020. godine (Pravilnik o načinu i postupku registrovanja, evidentiranja i dostavljanja elektronskih faktura, formatu elektronskih faktura, kao i načinu i postupku prihvatanja i odbijanja elektronskih faktura – u daljem tekstu: Pravilnik o elektronskim fakturama), a uskoro se očekuje i donošenje Zakona o elektronskom fakturisanju.

U ovom tekstu ćemo objasniti šta nas očekuje donošenjem Zakona o elektronskom fakturisanju i kako će to uticati na različite rokove u vezi sa obavezom elektronskog fakturisanja.

2. Zakon o elektronskom fakturisanju

Donošenje Zakona o elektronskom fakturisanju se očekuje uskoro, u svakom slučaju u toku drugog kvartala 2021. godine.

Elektronsko fakturisanje u skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju imaće sledeće karakteristike:

• Slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje elektronskih faktura se vrši preko Sistema elektronskih faktura (u daljem tekstu: SEF) kojim upravlja Ministarstvo finansija;
• Elektronska faktura se izdaje i prima u skladu sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja, a to će biti XML format UBL 2.1;
• Slanje faktura u SEF se može vršiti direktno (eksport iz softvera ili ručno) ili preko posrednika;
• Slanja faktura preko SEF je obavezno za obveznike PDV a nije obavezno (ali je moguće) za privredne subjekte koji nisu obveznici PDV;
• Za fakture u kojima je jedna strana subjekat javnog sektora, primena SEF će se odložiti u odnosu na rok predviđen nacrtom zakona (u nacrtu predviđeno od 1. jula 2021. godine, ali u Izveštaju o javnoj raspravi piše da je prihvaćeno odlaganje tog roka: ili 6 meseci od stupanja na snagu podzakonskog akta koji reguliše tehničke karakteristike ili od 1. jula 2022. godine);
• Za fakture između obveznika PDV (koji nisu subjekti javnog sektora) obavezna primena SEF je od 1. januara 2023. godine, ali je moguće i ranije korišćenje (po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova).

Napomena: Prethodno navedeno proizlazi iz teksta Nacrta zakona o elektronskom fakturisanju i Izveštaja o javnoj raspravi. Detaljnije o Zakonu o elektronskom fakturisanju ćemo pisati nakon njegovog donošenja.

Predviđeno je da Centralni registar faktura (CRF) prestane da radi kada počne primena SEF za subjekte javnog sektora.

Pravilnik o elektronskim fakturama koji je donet u junu 2020. godine takođe će prestati da važi kada počne primena Zakona o elektronskom fakturisanju, jer tada prestaju da važe odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama na osnovu kojih je donet pomenuti pravilnik.

3. Kako će Sistem elektronskih faktura funkcionisati za obveznike PDV?

S obzirom da će postojati jedinstveni format za elektronske fakture, realno je očekivati da će svi ili barem najveći broj proizvođača softvera implementirati mogućnost eksporta faktura u format koji bude utvrđen srpskim standardom elektronskog fakturisanja (format UBL 2.1).

Fakturisanje će se vršiti kao i do sada, a umesto slanja kupcu će se vršiti eksport iz softvera u odgovarajući format i slanje u SEF.

Kupac će dobijati obaveštenje o fakturi od SEF, vršiće njenu proveru pristupom SEF i prihvatiti ili odbiti fakturu u roku od osam dana od prijema. Ako prihvati fakturu, preuzima je i učitava u svoj softver.

Oni koji ne koriste takav softver vršiće ručni unos u SEF ili će slanje u SEF vršiti preko informacionog posrednika.

4. Šta sa rokom za elektronske fakture iz Zakona o računovodstvu?

Članom 9. stav 3. i članom 64. stav 3. Zakona o računovodstvu predviđeno je obavezno sastavljanje i dostavljanje faktura u elektronskom obliku od 1. januara 2022. godine.

Međutim, imajući u vidu donošenje Zakona o elektronskom fakturisanju koji detaljno uređuje ovu oblast i predviđeni rok za obaveznu primenu od 1. januara 2023. godine (za obveznike PDV), smatramo da će rok iz Zakona o računovodstvu biti pomeren i usklađen sa rokom iz Zakona o elektronskom fakturisanju.

Pomeranje roka i usklađivanje sa rokom iz Zakona o elektronskom fakturisanju (1. januar 2023. godine) je jedino logično rešenje, s obzirom da upravo taj zakon detaljno reguliše oblast elektronskog fakturisanja. S druge strane, uvođenje sistema elektronskog fakturisanja od 2022. godine a zatim prelazak na novi sistem od 2023. godine bi samo stvorilo velike dodatne troškove privrednim subjektima.

5. Zašto se uvodi obaveza elektronskog fakturisanja za privredne subjekte?

Bez obzira na sve druge (pozitivne ili negativne) aspekte obaveznosti elektronskog fakturisanja, najvažniji razlog uvođenja ovakve obaveze u bilo kojoj zemlji je smanjenje PDV jaza (VAT Gap), odnosno razlike između teorijski mogućih i stvarno prikupljenih prihoda od PDV.

Od zemalja Evropske unije do sada su obavezne elektronske fakture za obveznike PDV uvele Italija (od 2019. godine) i Mađarska (od 1. jula 2020. godine). Italija je zemlja koja je imala najveći nominalni iznos PDV jaza u 2018. godini u EU: 35,4 milijarde evra (oko 25% ukupnog PDV jaza od 140 milijardi evra u celoj EU).

Da je ovo glavni razlog uvođenja obaveznog elektronskog fakturisanja i u Srbiji može se zaključiti i iz delova Obrazloženja nacrta zakona o elektronskom fakturisanju:

„Kroz propisivanje obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura postaće vidljiva svaka obaveza obračunavanja PDV-a, što omogućava kontrolu i uvid u one transakcije u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja. Na taj način će se značajno doprineti umanjenju PDV jaza, kao i uopšte uspešnosti naplate poreza i onemogućavanju poreske evazije.“

„Razlog za uvođenje obaveznosti režima elektronskog fakturisanja u B2B transakcijama jeste usmerenost ka smanjenju PDV jaza.“

„Sa kojim strateškim dokumentom Vlade je propis/akt usklađen?

– Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije („Službeni glasnik RS”, broj 27/19)

– Opšti cilj: Smanjenje sive ekonomije

– Poseban cilj: 2. Unapređenje rada Poreske uprave u cilju efikasnijeg razreza i bolje naplate poreza

– Mera: 2.3. eFakture – Uvođenje sistema elektronske razmene faktura“