1. О чему се ради?

Мишљењем број 011-00-12/2019-04 од 1.2.2019. године (у даљем тексту: мишљење из фебруара 2019. године) Министарство финансија је одговорило на захтев заменика градоначелника Београда Горан Весића и установило „обавезу“ сакупљања рачуна за све послодавце који исплаћују трошкове превоза у новцу. У супротном би се таква исплата сматрала недокументованим трошком у смислу Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: ЗПДПЛ) и не би била призната као расход у пореском билансу.

Подсећамо да је Необилтен у првом коментару који смо објавили поводом мишљења из фебруара 2019. године заузео став да исплата трошкова превоза у новцу никако не може бити недокументован трошак у смислу члана 7а тачка 1) ЗПДПЛ, већ да се таква исплата признаје на терет расхода у складу са чланом 9. став 2. ЗПДПЛ.

Такође смо навели да такво писање указује или на нестручност особа које су саставиле текст мишљења, или пак на њихову немарност и непажњу приликом писања текста.

У том смислу смо убрзо након објављивања мишљења из фебруара 2019. године одговорнима у Министарству финансија указали на ову грешку, али смо у посебном коментару у вези са признавањем трошка превоза у пореском билансу написали следеће:

„…с обзиром на околности и разлоге доношења овог мишљења, није за очекивати да признају или исправе грешку, барем не на директан начин.“

На крају је тако и испало: признали су грешку посредно, доношењем два нова мишљења којима се де факто поништава мишљење из фебруара 2019. године.

2. Како мишљење из фебруара 2019. године више не важи?

Министарству финансија је требало годину и четири месеца да у потпуности „призна“ своју грешку.

Прво је донето мишљење број 430-00-648/2019-04 од 17.1.2020. године, којим је прецизирано да се не плаћа порез на доходак грађана у случају када су исплате за превоз документоване одговарајућом рачуноводственом исправом.

Тиме је потврђено да се термин „документованих“, којим је у децембру 2019. године допуњена одредба о превозу запослених у Закону о порезу на доходак грађана (у даљем тексту: ЗПДГ), не односи на рачуне већ на веродостојне рачуноводствене исправе.

Основни закључак након доношења тог мишљења је следећи: за послодавце који врше исплату трошкова превоза у новцу није обавезно сакупљање рачуна. О овој теми смо писали у следећем коментару:

Превоз запослених – коришћење неопорезивог износа могуће без рачуна

Међутим, тек је доношењем мишљења број 011-00-00040/2019-04 од 3.6.2020. године исправљено оно што је било најспорније у мишљењу из фебуара 2019. године. У новом мишљењу је заузет став који је Необилтен имао од самог почетка: трошак превоза који није документован одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом признаје се као расход у пореском билансу сходно члану 9. став 2. ЗПДПЛ.

Наравно, не треба заборавити да се изменама и допунама ЗПДГ из децембра 2019. године исплата трошкова превоза која није документована опорезује порезом на зараде од 10%.

3. Незаконито мишљење и трошкови за послодавце

Мишљење из фебруара 2019. године је било у супротности са тада важећим прописима и постоје реалне сумње да се не ради о случајној грешци већ да је то урађено са намером. У прилог томе говори и чињеница да је надлежнима у Министарству финансија одмах указано на ту грешку, али да на то нису реаговали више од годину дана.

Подсећамо на чл. 7. и 8. Закона о државној управи (министарства су органи државне управе), којима је предвиђено да је Министарство финансија у обавези да ради на основу закона и да поступа према правилима струке:

„Самосталност и законитост

Члан 7.

Органи државне управе самостални су у вршењу својих послова и раде у оквиру и на основу Устава, закона, других прописа и општих аката.

Стручност, непристрасност и политичка неутралност

Члан 8.

Органи државне управе поступају према правилима струке, непристрасно и политички неутрално и дужни су да сваком омогуће једнаку правну заштиту у остваривању права, обавеза и правних интереса.“

Послодавци су због тог мишљења имали огромне и непотребне трошкове. Запослени су потрошили сате рада у тумачењу и разјашњавању мишљења, затим у сакупљању и обради рачуна за превоз, а многи који нису сакупљали рачуне су сматрали да треба платити порез на зараде од 10%.

Подсећамо да је мишљење из фебруара 2019. године потписала државни секретар Министарства финансија Славица Савичић, по овлашћењу министра Синише Малог.

Све коментаре које је Необилтен објавио у вези са овом темом можете погледати овде:

Превоз запослених – коментари