1. O čemu se radi?

Mišljenjem broj 011-00-12/2019-04 od 1.2.2019. godine (u daljem tekstu: mišljenje iz februara 2019. godine) Ministarstvo finansija je odgovorilo na zahtev zamenika gradonačelnika Beograda Goran Vesića i ustanovilo „obavezu“ sakupljanja računa za sve poslodavce koji isplaćuju troškove prevoza u novcu. U suprotnom bi se takva isplata smatrala nedokumentovanim troškom u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: ZPDPL) i ne bi bila priznata kao rashod u poreskom bilansu.

Podsećamo da je Neobilten u prvom komentaru koji smo objavili povodom mišljenja iz februara 2019. godine zauzeo stav da isplata troškova prevoza u novcu nikako ne može biti nedokumentovan trošak u smislu člana 7a tačka 1) ZPDPL, već da se takva isplata priznaje na teret rashoda u skladu sa članom 9. stav 2. ZPDPL.

Takođe smo naveli da takvo pisanje ukazuje ili na nestručnost osoba koje su sastavile tekst mišljenja, ili pak na njihovu nemarnost i nepažnju prilikom pisanja teksta.

U tom smislu smo ubrzo nakon objavljivanja mišljenja iz februara 2019. godine odgovornima u Ministarstvu finansija ukazali na ovu grešku, ali smo u posebnom komentaru u vezi sa priznavanjem troška prevoza u poreskom bilansu napisali sledeće:

„…s obzirom na okolnosti i razloge donošenja ovog mišljenja, nije za očekivati da priznaju ili isprave grešku, barem ne na direktan način.“

Na kraju je tako i ispalo: priznali su grešku posredno, donošenjem dva nova mišljenja kojima se de fakto poništava mišljenje iz februara 2019. godine.

2. Kako mišljenje iz februara 2019. godine više ne važi?

Ministarstvu finansija je trebalo godinu i četiri meseca da u potpunosti „prizna“ svoju grešku.

Prvo je doneto mišljenje broj 430-00-648/2019-04 od 17.1.2020. godine, kojim je precizirano da se ne plaća porez na dohodak građana u slučaju kada su isplate za prevoz dokumentovane odgovarajućom računovodstvenom ispravom.

Time je potvrđeno da se termin „dokumentovanih“, kojim je u decembru 2019. godine dopunjena odredba o prevozu zaposlenih u Zakonu o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: ZPDG), ne odnosi na račune već na verodostojne računovodstvene isprave.

Osnovni zaključak nakon donošenja tog mišljenja je sledeći: za poslodavce koji vrše isplatu troškova prevoza u novcu nije obavezno sakupljanje računa. O ovoj temi smo pisali u sledećem komentaru:

Prevoz zaposlenih – korišćenje neoporezivog iznosa moguće bez računa

Međutim, tek je donošenjem mišljenja broj 011-00-00040/2019-04 od 3.6.2020. godine ispravljeno ono što je bilo najspornije u mišljenju iz febuara 2019. godine. U novom mišljenju je zauzet stav koji je Neobilten imao od samog početka: trošak prevoza koji nije dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom priznaje se kao rashod u poreskom bilansu shodno članu 9. stav 2. ZPDPL.

Naravno, ne treba zaboraviti da se izmenama i dopunama ZPDG iz decembra 2019. godine isplata troškova prevoza koja nije dokumentovana oporezuje porezom na zarade od 10%.

3. Nezakonito mišljenje i troškovi za poslodavce

Mišljenje iz februara 2019. godine je bilo u suprotnosti sa tada važećim propisima i postoje realne sumnje da se ne radi o slučajnoj grešci već da je to urađeno sa namerom. U prilog tome govori i činjenica da je nadležnima u Ministarstvu finansija odmah ukazano na tu grešku, ali da na to nisu reagovali više od godinu dana.

Podsećamo na čl. 7. i 8. Zakona o državnoj upravi (ministarstva su organi državne uprave), kojima je predviđeno da je Ministarstvo finansija u obavezi da radi na osnovu zakona i da postupa prema pravilima struke:

„Samostalnost i zakonitost

Član 7.

Organi državne uprave samostalni su u vršenju svojih poslova i rade u okviru i na osnovu Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata.

Stručnost, nepristrasnost i politička neutralnost

Član 8.

Organi državne uprave postupaju prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno i dužni su da svakom omoguće jednaku pravnu zaštitu u ostvarivanju prava, obaveza i pravnih interesa.“

Poslodavci su zbog tog mišljenja imali ogromne i nepotrebne troškove. Zaposleni su potrošili sate rada u tumačenju i razjašnjavanju mišljenja, zatim u sakupljanju i obradi računa za prevoz, a mnogi koji nisu sakupljali račune su smatrali da treba platiti porez na zarade od 10%.

Podsećamo da je mišljenje iz februara 2019. godine potpisala državni sekretar Ministarstva finansija Slavica Savičić, po ovlašćenju ministra Siniše Malog.

Sve komentare koje je Neobilten objavio u vezi sa ovom temom možete pogledati ovde:

Prevoz zaposlenih – komentari