Основни разлог за губитак права на коришћење мера фискалних погодности и директних давања је смањење броја запослених за више од 10% у односу на број запослених на дан 15.3.2020. године.
Једна од дилема која је постојала у вези са тим израчунавањем процентуалног смањења била је да ли се у број запослених на дан 15.3. рачунају сви запослени или се не узимају у обзир они запослени који се не рачунају у смањење запослених (они који имају уговор на одређено време који је почео пре 15. марта и траје до истека рока од три месеца након последње исплате давања).
1. Мишљење Министарства финансија
На основу текста мишљења Министарства финансија, закључујемо да се у број запослених на дан 15.3. не рачунају они који су закључили уговор о раду на одређено време пре 15. марта 2020. године за период који се завршава у периоду од 15. марта 2020. године до истека рока од три месеца од последње исплате директних давања.
С обзиром да је формулација у вези са смањењем броја запослених од 10% идентична код утврђивања права на мере (члан 3. став 1. Уредбе) као и код утврђивања губитка права на коришћење мера (члан 12. став 1. Уредбе), може се недвосмислено закључити да се приликом израчунавања процента смањења броја запослених у укупан број запослених не узимају у обзир они запослени који се не рачунају у смањење.
У наставку преносимо део наведеног мишљења:
„Наиме, како се за потребе утврђивања броја запослених код послодавца којима је престао радни однос (ради утврђивања да ли је смањење више од 10%) у укупан број запослених не урачунавају они који су закључили уговор о раду на одређено време пре 15. марта 2020. године за период који се завршава у периоду од 15. марта 2020. године до 10. априла 2020. године,…“
2. Правна несигурност
Сматрамо невероватном чињеницу да је мишљење које посредно наводи на закључак о томе како се рачуна смањење броја запослених објављено тек 15. септембра 2020. године (у Билтену службених објашњења и мишљења Министарства финансија), више од пет месеци након почетка примене Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима…
На овом месту подсећамо на пример који смо раније користили, а који објашњава зашто је важно знати са сигурношћу како се исправно врши израчунавање процентуалног смањења броја запослених:
Према тумачењу да се у укупан број запослених на дан 15.3. не узимају запослени који се не узимају у обзир код смањења, послодавац губи право на коришћење мера:
2 / 17 * 100 = 11,76%
Када би се у број запослених на дан 15.3. урачунавали сви запослени, проценат смањења би био испод 10%:
2 / 22 * 100 = 9,09%
3. Погрешно тумачење стручних часописа
Разлози за такво тумачење иначе нејасно формулисане одредбе били су прокламовани циљ мера да смањење броја запослених буде што мање и логика израчунавања процентуалног смањења. Такође, овакав начин смо сматрали прихватљивијим са становишта минимизирања ризика од могућег губитка права на коришћење мера.
Коментар из априла са образложењем нашег мишљења можете прочитати овде:
Поједини стручни часописи су поводом овог питања објавили и да су добили незваничну потврду њиховог става од стране Министарства финансија. На овом примеру се може закључити како на основу незваничних мишљења не треба формирати став о спорним питањима.
Повезани текстови
- Исплата запосленом неопорезивог износа по основу солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности
- Губљење права на директна давања када је број запослених за више од 10% смањен у периоду од три месеца након последње исплате директних давања из Закључка
- Да ли привредни субјект који је добио директна давања према Уредби и Закључку, а који је смањио број запослених за више од 10% у новембру 2020. године, губи право на сва директна давања?
- Директна давања – до ког датума послодавац не сме да смањи број запослених за више од 10%?
- Mинистарство финансија потврдило да није од значаја којим запосленима и који износи се исплаћују из средстава директних давања