Овај текст се тиче послодаваца који још нису исплатили зараду за март 2020. године а желе да користе мере из Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима (коментар Уредбе можете погледати овде).

За оне који су већ исплатили зараду за март подсећамо да обавезно предају пореску пријаву за априлску зараду најкасније до 30. априла, јер само на тај начин могу користити директна давања за три месеца.

У овом тексту неће бити речи о томе шта је ко рекао у неком разговору у медијима или шта се писало о мерама у новинама и слично, већ ће се текст базирати искључиво на одредбама Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима…, објављене у „Службеном гласнику РС“, број 54 од 10. априла 2020. године.

Уредба је у најмању руку проблематично написана. Када се на то додају разне изјаве и тумачења из медија, није ни чудо што је много тога нејасно. Вероватно је Уредба завршена са опцијом коришћења мера за март, април и мај, а онда се неко сетио да треба омогућити и опцију за април, мај и јун. И уместо да се лепо „прекроје“ све одредбе, измењена је само једна а остале су остале исте или су „закрпљене“. Наше мишљење је да не треба чекати на надлежне да дају тумачења или евентуално измене Уредбу (искуство нас учи да то може а не мора да се деси). Треба логички размишљати и наћи адекватно решење.

Одлучили смо да обрадимо спорна питања у вези са исплатом зараде за март јер су то најхитнија питања, с обзиром да је велики број привредних субјеката чекао са исплатом до доношења Уредбе. О осталим спорним питањима ћемо писати у неком наредном коментару.

1. Послодавац жели да исплати нето зараду за март у пуном износу, како запослени не би чекали на зараду или део зараде од 30.367 динара до прве исплате из буџета која ће бити тек у мају.

Најважнија одредба за разумевање ове ситуације је члан 9. став 1. Уредбе. У тој одредби се говори о томе када и у ком износу привредни субјект може да оствари право на уплату бесповратних новчаних средстава, али се нигде не говори о обавези да се нека уплата „веже“ за конкретну плату.

Тачно је да се нпр. износ за мај обрачунава као производ броја запослених из Обрасца ППП-ПД за март и 30.367 динара, али то никако не значи да та конкретна уплата треба да буде исплаћена запосленом као део мартовске плате. Управо ће ту уплату они који се „укључе“ од априлске пријаве користити за априлску плату, а не за мартовску.

Поставља се питање шта ако у априлу немате исте запослене као у марту? С обзиром да сте онима који су били ту у марту исплатили укупан нето из својих средстава, у том случају ћете средства која су била намењена за нето тих запослених исплатити новим запосленима који нису били ту у марту.

2. Послодавац жели да исплати давање из Уредбе као додатак на постојећу зараду. Да ли може то да исплати без обрачунавања пореза и доприноса?

Сматрамо да не може. Наиме, у Уредби је доста јасно дефинисано за коју сврху могу да се користе директна давања (члан 2. тачка 3) Уредбе):

„3) директна давања из буџета привредним субјектима у приватном сектору – уплата бесповратних новчаних средстава привредним субјектима у складу са овом уредбом, која могу да се користе искључиво за исплате зарада и накнада зарада запосленима.“

На зараду и накнаду зараде се плаћају порез и доприноси. Према томе, ако неки послодавац жели да исплати директно давање као додатак на постојећу нето зараду, у обавези је да и на тај износ обрачуна порез и доприносе.

3. Да ли се за запослене за које се користе одређене пореске олакшице добијају директна давања?

Одредбе Уредбе ни на који начин не упућују на могућност да се директна давања не односе на запослене за које послодавац користи одређене пореске олакшице.

Оно што може једино бити спорно јесу старе пореске олакшице из члана 21в и 21д Закона о порезу на доходак грађана (које често називају „олакшице 65% и 75%“).

Дилема се не тиче могућности да се за те запослене добију директна давања, већ како ће се извршити повраћај пореза и доприноса када те олакшице важе само до 31.12.2020. године, а доспелост пореза и доприноса се одлаже за 4. јануар 2021. године.

Док се евентуално не огласи Министарство финансија тим поводом, решење за овај проблем би био да се порез и доприноси плате у току 2020. године (да се не чека датум доспећа у јануару 2021) и да се потом тражи повраћај путем обрасца ППД.
Допуна 20.4.2020: С обзиром да је могуће да захтев за повраћај не буде прихваћен ако се плаћање изврши раније, препоручујемо да се за сада не врши плаћање у овим случајевима и да се сачека мишљење Министарства финансија.
Допуна 13.5.2020: Према незваничној информацији из Пореске управе, захтеве за повраћај треба подносити након 4.1.2021. године.

С обзиром да је Правилником о пореској пријави за порез по одбитку предвиђено да се за запослене за које се користе олакшице подносе посебне појединачне пореске пријаве, и на овим Обрасцима ППП-ПД треба уписати као датум плаћања 4. јануар 2021. године.

4. Привредни субјект не жели да користи одлагање доспелости за плаћање пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада, али жели да добије директна давања.

Када се привредни субјект пријави за коришћење мера, не може да бира да једну користи а другу не. У том смислу треба у Обрасцу ППП-ПД да изабере датум плаћања 4. јануар 2021. године.

Међутим, то не значи да не може да порез и доприносе плати раније у односу на тај датум. Привредни субјект који то жели може да плати порез и доприносе заједно са исплатом нето зараде.

Такве уплате ће се једноставно третирати као аконтације, јер ће задужење на картицама да се евидентира тек почетком јануара 2021. године.