У „Службеном гласнику РС“, број 31 од 29.4.2019. године објављене су измене и допуне Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре и измене и допуне Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар. Измене и допуне ступају на снагу 7.5.2019. године.

У наставку преносимо у целости обавештење Агенције за привредне регистре:

„У уторак, 7. маја 2019. године, ступају на снагу Закон о изменама и допунама Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре и Закон о изменама и допунама Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар.

Најзначајније измене и допуне Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре односе се на лица овлашћена за подношење регистрационе пријаве, валидацију е-потписа приликом подношења електронске пријаве, супсидијарну примену Закона о управном поступку, поступање регистратора по пријави, прецизирање рока за одлучивање регистратора о пријави, као и подношење жалбе на одлуку регистратора.

Закон о поступку регистрације у АПР дефинисао је да се поступак регистрације покреће подношењем пријаве Агенцији, док је изменамa и допунама Закона прецизно утврђено да регистрациону пријаву могу поднети:

• лице овлашћено за заступање правног лица;
• законом овлашћено лице за регистрацију података прописаних законом;
• оснивач у поступку оснивања привредног друштва;
• физичко лице које се региструје или је регистровано као предузетник;
• стицалац односно преносилац удела (за регистрацију преноса удела у привредном друштву);
• лице које даје оставку (за регистрацију оставке лица овлашћеног за заступање).

Како Закон о привредним друштвима прописује да се оснивачки акт и статут привредног друштва могу регистровати и у електронском облику, изменама и допунама Закона о поступку регистрације у АПР прописано је да се валидација е-потписа током елетронске регистрације врши и према времену пријема е-пријаве, осим у случају када су документа снабдевена временским жигом.

Супсидијарна примена Закона о управном поступку прецизира да ће се исти применити када поступак регистрације и објављивања података у надлежним регистрима није уређен Законом. Такође, када је реч о ванредним правним средствима, дефинисано је да се одлуком донетом по ванредним правним средствима не уклањају правне последице које је поништена одлука произвела, за разлику од Закона о општем управном поступку. На овај начин обезбеђује се правна сигурност и поузданост података у јавном регистру, чиме се штите и интереси трећих лица.

Новина је и да чињенице из регистрационе пријаве морају бити сагласне не само са подацима из регистра у коме је тај податак регистрован већ и са јавно доступним подацима у другом надлежном регистру.

Уместо досадашњих пет дана од дана пријема регистрационе пријаве, регистратор ће имати рок од пет радних дана за одлучивање о поднетој пријави. Подсећамо да се сматра да је пријава усвојена ако регистратор о истој не одлучи у овом року. Како регистрациона пријава која се подноси електронским путем (у регистрима у којима је омогућено подношење пријаве на овај начин) може бити поднета нерадног дана или током празника, рок од пет дана би могао истећи до првог радног дана поступајућег органа. Увођењем рока од пет радних дана за одлучивање о поднетој пријави, онемогућава се усвајање регистрационих пријава које не испуњавају услове за регистрацију прописане законом.

Промењена је досадашња пракса да жалбу на одлуку регистратора може поднети само лице које је регистрациону пријаву поднело, па ће од сада свако од лица које је законом овлашћено за подношење пријаве моћи да поднесе жалбу на одлуку регистратора. Такође се прописује да се одлука о жалби доставља регистратору, а да је исти дужан да ту одлуку достави странци у року од осам дана од дана пријема жалбе.

Закон о изменама и допунама закона о поступку регистрације у АПР уређује и поступање регистратора по одлукама другостепеног органа донетих применом ванредних правних средстава (брисање регистрације оснивања или промене регистрованих података), као и правне последице спроведених поступака у односу на податке који се региструју, а у зависности од тога да ли се ради о регистрационим пријавама оснивања привредних субјеката или регистрационим пријавама за промене података код већ регистрованих привредних субјеката. Утврђено је у којим случајевима по одлуци другостепеног органа регистратор покреће поступак принудне ликвидације привредног друштва, односно брише предузетника чије је оснивање поништено.

Када је реч о промени регистрованих података, значајно је да се у случају поништавања одлуке надлежног регистратора, не уклањају правне последице које је поништена одлука већ произвела, из разлога начела поузданости у јавне регистре.

Најзначајније измене и допуне Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар, поред самог назива који сада гласи Закон о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у Регистар, односе се на другачије решење у погледу залагања збира покретних ствари, изричито прописивање могућности успостављања заложног права на потраживањима залогодавца која се, у складу са уговорима из којих настају, уплаћују на посебан банковни рачун залогодавца (залагање средстава на посебном банковном рачуну), прецизирање обима овлашћења трећег лица из члана 16. Закона, поједностављење поступка обавештавања залогодавца и дужника о намери намирења доспелог потраживања, те промену начина обавештавања о месту и времену одржавања вансудске продаје предмета залоге.

Даном ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар почињу да се примењују одредбе којима се детаљније дефинише збир покретних ствари, укључујући и инвентар који чине покретне ствари које су намењене продаји или давању у закуп, сировине и материјали који се користе при обављању делатности, као и дејство таквог уписа у Регистар, при чему се заложно право по самом закону проширује на све покретне ствари које постану саставни део збира покретних ствари после заснивања залоге, под условом да су у својини залогодавца.

Када је у питању залагање средстава на посебном банковном рачуну, предмет заложног права су потраживања залогодавца која се у складу са уговорима из којих настају, уплаћују на посебан банковни рачун залогодавца, при чему се у Регистар залоге уписују и подаци о том посебном банковном рачуну.

Обим овлашћења трећег лица из члана 16. Закона је прецизније уређен, при чему је прописано да за давање изјаве о одрицању од заложног права ово лице мора бити изричито овлашћено.

Изменама и допунама Закона о заложном праву на покретним стварима промењен је поступак обавештавања залогодавца и дужника о доспелом потраживању и упис забележбе намирења у Регистар. Обавештење о намирењу се објављује на интернет страни регистра, а од објављивања теку законом прописани рокови чијим истеком може да се приступи вансудском намирењу. Предмет објављивања на интернет страни Агениције за привредне регистре је и обавештење о месту и времену одржавања вансудске продаје, најмање 15 дана пре дана одржавања исте, при чему обавештење није потребно достављати дужнику и залогодавцу, што је до сада био случај.

Измењене су одредбе којим је прописана документација која се доставља за брисање заложног права, као и одредбе које са односе на јавност података, доступност и рокове чувања документације.

Изменама и допунама Закона је, са одложеном применом од 1. јануара 2021. године, прописана је могућност регистрације још две врсте уговора у Регистру залоге: ,,државинске залоге“, при чему се првенство уписа стиче моментом пријема захтева за регистрацију података у Агеницији за привредне регистре, и упис уговора о продаји покретних ствари са задржавањем права својине, ради обезбеђења продавчевог потраживања до исплате цене у потпуности, при чему уговор има дејство према купчевим повериоцима само ако је уписан у Регистар залоге пре купчевог стечаја или пре пленидбе ствари. Оба уговора су регулисана Законом о облигационим односима.“