U „Službenom glasniku RS“, broj 31 od 29.4.2019. godine objavljene su izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i izmene i dopune Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar. Izmene i dopune stupaju na snagu 7.5.2019. godine.

U nastavku prenosimo u celosti obaveštenje Agencije za privredne registre:

„U utorak, 7. maja 2019. godine, stupaju na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar.

Najznačajnije izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre odnose se na lica ovlašćena za podnošenje registracione prijave, validaciju e-potpisa prilikom podnošenja elektronske prijave, supsidijarnu primenu Zakona o upravnom postupku, postupanje registratora po prijavi, preciziranje roka za odlučivanje registratora o prijavi, kao i podnošenje žalbe na odluku registratora.

Zakon o postupku registracije u APR definisao je da se postupak registracije pokreće podnošenjem prijave Agenciji, dok je izmenama i dopunama Zakona precizno utvrđeno da registracionu prijavu mogu podneti:

• lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica;
• zakonom ovlašćeno lice za registraciju podataka propisanih zakonom;
• osnivač u postupku osnivanja privrednog društva;
• fizičko lice koje se registruje ili je registrovano kao preduzetnik;
• sticalac odnosno prenosilac udela (za registraciju prenosa udela u privrednom društvu);
• lice koje daje ostavku (za registraciju ostavke lica ovlašćenog za zastupanje).

Kako Zakon o privrednim društvima propisuje da se osnivački akt i statut privrednog društva mogu registrovati i u elektronskom obliku, izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u APR propisano je da se validacija e-potpisa tokom eletronske registracije vrši i prema vremenu prijema e-prijave, osim u slučaju kada su dokumenta snabdevena vremenskim žigom.

Supsidijarna primena Zakona o upravnom postupku precizira da će se isti primeniti kada postupak registracije i objavljivanja podataka u nadležnim registrima nije uređen Zakonom. Takođe, kada je reč o vanrednim pravnim sredstvima, definisano je da se odlukom donetom po vanrednim pravnim sredstvima ne uklanjaju pravne posledice koje je poništena odluka proizvela, za razliku od Zakona o opštem upravnom postupku. Na ovaj način obezbeđuje se pravna sigurnost i pouzdanost podataka u javnom registru, čime se štite i interesi trećih lica.

Novina je i da činjenice iz registracione prijave moraju biti saglasne ne samo sa podacima iz registra u kome je taj podatak registrovan već i sa javno dostupnim podacima u drugom nadležnom registru.

Umesto dosadašnjih pet dana od dana prijema registracione prijave, registrator će imati rok od pet radnih dana za odlučivanje o podnetoj prijavi. Podsećamo da se smatra da je prijava usvojena ako registrator o istoj ne odluči u ovom roku. Kako registraciona prijava koja se podnosi elektronskim putem (u registrima u kojima je omogućeno podnošenje prijave na ovaj način) može biti podneta neradnog dana ili tokom praznika, rok od pet dana bi mogao isteći do prvog radnog dana postupajućeg organa. Uvođenjem roka od pet radnih dana za odlučivanje o podnetoj prijavi, onemogućava se usvajanje registracionih prijava koje ne ispunjavaju uslove za registraciju propisane zakonom.

Promenjena je dosadašnja praksa da žalbu na odluku registratora može podneti samo lice koje je registracionu prijavu podnelo, pa će od sada svako od lica koje je zakonom ovlašćeno za podnošenje prijave moći da podnese žalbu na odluku registratora. Takođe se propisuje da se odluka o žalbi dostavlja registratoru, a da je isti dužan da tu odluku dostavi stranci u roku od osam dana od dana prijema žalbe.

Zakon o izmenama i dopunama zakona o postupku registracije u APR uređuje i postupanje registratora po odlukama drugostepenog organa donetih primenom vanrednih pravnih sredstava (brisanje registracije osnivanja ili promene registrovanih podataka), kao i pravne posledice sprovedenih postupaka u odnosu na podatke koji se registruju, a u zavisnosti od toga da li se radi o registracionim prijavama osnivanja privrednih subjekata ili registracionim prijavama za promene podataka kod već registrovanih privrednih subjekata. Utvrđeno je u kojim slučajevima po odluci drugostepenog organa registrator pokreće postupak prinudne likvidacije privrednog društva, odnosno briše preduzetnika čije je osnivanje poništeno.

Kada je reč o promeni registrovanih podataka, značajno je da se u slučaju poništavanja odluke nadležnog registratora, ne uklanjaju pravne posledice koje je poništena odluka već proizvela, iz razloga načela pouzdanosti u javne registre.

Najznačajnije izmene i dopune Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar, pored samog naziva koji sada glasi Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u Registar, odnose se na drugačije rešenje u pogledu zalaganja zbira pokretnih stvari, izričito propisivanje mogućnosti uspostavljanja založnog prava na potraživanjima zalogodavca koja se, u skladu sa ugovorima iz kojih nastaju, uplaćuju na poseban bankovni račun zalogodavca (zalaganje sredstava na posebnom bankovnom računu), preciziranje obima ovlašćenja trećeg lica iz člana 16. Zakona, pojednostavljenje postupka obaveštavanja zalogodavca i dužnika o nameri namirenja dospelog potraživanja, te promenu načina obaveštavanja o mestu i vremenu održavanja vansudske prodaje predmeta zaloge.

Danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar počinju da se primenjuju odredbe kojima se detaljnije definiše zbir pokretnih stvari, uključujući i inventar koji čine pokretne stvari koje su namenjene prodaji ili davanju u zakup, sirovine i materijali koji se koriste pri obavljanju delatnosti, kao i dejstvo takvog upisa u Registar, pri čemu se založno pravo po samom zakonu proširuje na sve pokretne stvari koje postanu sastavni deo zbira pokretnih stvari posle zasnivanja zaloge, pod uslovom da su u svojini zalogodavca.

Kada je u pitanju zalaganje sredstava na posebnom bankovnom računu, predmet založnog prava su potraživanja zalogodavca koja se u skladu sa ugovorima iz kojih nastaju, uplaćuju na poseban bankovni račun zalogodavca, pri čemu se u Registar zaloge upisuju i podaci o tom posebnom bankovnom računu.

Obim ovlašćenja trećeg lica iz člana 16. Zakona je preciznije uređen, pri čemu je propisano da za davanje izjave o odricanju od založnog prava ovo lice mora biti izričito ovlašćeno.

Izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima promenjen je postupak obaveštavanja zalogodavca i dužnika o dospelom potraživanju i upis zabeležbe namirenja u Registar. Obaveštenje o namirenju se objavljuje na internet strani registra, a od objavljivanja teku zakonom propisani rokovi čijim istekom može da se pristupi vansudskom namirenju. Predmet objavljivanja na internet strani Agenicije za privredne registre je i obaveštenje o mestu i vremenu održavanja vansudske prodaje, najmanje 15 dana pre dana održavanja iste, pri čemu obaveštenje nije potrebno dostavljati dužniku i zalogodavcu, što je do sada bio slučaj.

Izmenjene su odredbe kojim je propisana dokumentacija koja se dostavlja za brisanje založnog prava, kao i odredbe koje sa odnose na javnost podataka, dostupnost i rokove čuvanja dokumentacije.

Izmenama i dopunama Zakona je, sa odloženom primenom od 1. januara 2021. godine, propisana je mogućnost registracije još dve vrste ugovora u Registru zaloge: ,,državinske zaloge“, pri čemu se prvenstvo upisa stiče momentom prijema zahteva za registraciju podataka u Ageniciji za privredne registre, i upis ugovora o prodaji pokretnih stvari sa zadržavanjem prava svojine, radi obezbeđenja prodavčevog potraživanja do isplate cene u potpunosti, pri čemu ugovor ima dejstvo prema kupčevim poveriocima samo ako je upisan u Registar zaloge pre kupčevog stečaja ili pre plenidbe stvari. Oba ugovora su regulisana Zakonom o obligacionim odnosima.“