Садржај
На дан објављивања овог текста остало је око 13 дана до истека прелазног рока за имплементацију новог модела фискализације. Тако гласи порука са насловне стране сајта Пореске управе:
1. Ко је одговоран?
Што се тиче одговорности за кашњење у реализацији пројекта нове фискализације, искључиву одговорност сносе Министарство финансија и Пореска управа, као институције које су носиоци овог пројекта.
- неадекватан план и неадекватан рок за спровођења пројекта
Имајући у виду оно што је до сада урађено на пројекту нове фискализације, могло би се рећи да би тек сада било време да почне да тече неки прелазни рок за имплементацију новог модела фискализације. Наиме, тек сада су се стекли основни услови за почетак прелазног рока:
- недавно су извршене последње измене прописа и техничке измене у вези са пројектом;
- већина произвођача је добило одобрење (више од половине у последњих месец и по дана) или је у фази добијања одобрења за своје елементе фискалног уређаја;
- досадашње информисање обвезника фискализације, нарочито о организационим аспектима и конкретним решењима нове фискализације, било је крајње површно.
У томе се састоји неадекватност плана и неадекваност рока од стране одговорних институција за спровођење пројекта – Пореске управе и Министарства финансија.
Додатна грешка у реализацији пројекта било је занемаривање чињенице да више од два месеца пре краја прелазног периода неће бити могуће извршити продужење рока због институционалних разлога. Наиме, продужење рока је једино могуће изменом одговарајућих закона а то је могуће учинити само у Скупштини Србије која је распуштена више од два месеца пре краја прелазног периода.
2. Добар модел који је захтевао дораду
Нажалост свих осталих који су уплетени у пројекат нове фискализације (обвезници фискализације, произвођачи фискалних уређаја, грађани), један добар пројекат прате негативне конотације, све због лоше реализације пројекта (у смислу неадекватног плана и рока).
Када кажемо да је пројекат добар, мислимо пре свега на модел нове фискализације који је изабран. Ради се о једном од најнапреднијих, ако не и најнапреднијем моделу фискализације на свету. Ради се о домаћем производу (из Србије) под називом „TaxCore“.
Међутим, без обзира на квалитет изабраног модела фискализације, један од основних проблема је што у својој основи тај модел никада није подразумевао евидентирање авансних уплата.
С обзиром да је Министарство финансија захтевало фискализацију и авансних уплата, било је потребно дорадити систем. То је технички релативно једноставно учињено, али су се појавили други проблеми у смислу неусклађености са другим прописима (нпр. прописи о ПДВ) али и проблеми организационе природе у смислу имплементације таквих решења код обвезника фискализације (повезивање аванса са коначним фискалним рачунима, аванси уплаћени преко рачуна, једнонаменски ваучери, „општи“ аванси који нису повезани са конкретним артиклима и слично).
Према нашим сазнањима, до сада ниједна земља на свету није имплементирала систем фискализације у којем се издају фискални рачуни и за авансне уплате (не рачунамо Црну Гору јер се ради о другачијем, непотпунијем приступу том питању).
Разлог зашто је Министарство финансија имало такав захтев је жеља да се створи заокружен систем (са системом еФактура) који ће у неком будућем периоду резултирати у потпуној контроли система ПДВ у Србији. То наравно само по себи није лоша жеља, али се поставља питање могућности реализације таквог пројекта у кратком временском периоду.
Лица из Министарства финансија и Пореске управе су тек непосредно пре почетка прелазног периода постали свесни неких проблема које са собом носи фискализација авансних уплата, док су за неке друге проблеме који проистичу из тога сазнали и касније, у току прелазног периода. Тако су због тога нпр. вршене измене и допуне Правилника о ПДВ крајем децембра 2021. године, а нека решења у систему ефискализације су и даље неусаглашена са прописима о ПДВ (нпр. једнонаменски вредносни ваучери).
3. Измене прописа и техничке измене у ходу
Пре свега због проблематичности евидентирања фискалних рачуна за авансне уплате о којем смо писали претходно, али и због других разлога, у току прелазног периода су вршене измене прописа као и техничке измене.
Измене прописа у вези са фискализацијом у току прелазног периода су биле следеће:
- Уредба о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања… – у току децембра 2021. године;
- Правилник о врстама фискалних рачуна… – у току фебруара 2022. године;
- Правилник о порезу на додату вредност – крајем децембра 2021. године.
- Допуна 4.5.2022.
После објављивања овог текста вршене су додатне измене прописа:
– Правилник о ПДВ – 21.4.22.
– Правилник о врстама фискалних рачуна – 21.4.22.
– Правилник о врстама фискалних рачуна – 28.4.22.
– Уредба о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања… – 29.4.22.
Техничке измене у току прелазног периода су биле следеће:
- Техничко упутство за административни и технички преглед функционалности ЕСИР-а или Л-ПФР-а претрпело је три нове верзије у току прелазног периода (верзије 1.8, 1.9 и 1.10), од којих је последња објављена 27. јануара 2022. године;
- Последње верзије техничких упутстава за ручно тестирање ЕСИР производа и Л-ПФР производа објављени су 12. фебруара 2022. године.
- Допуна 4.5.2022.
После објављивања овог текста вршене су додатне измене и 28.4.2022. године је објављена нова верзија 1.11 Техничког упутства за административни и технички преглед функционалности ЕСИР-а или Л-ПФР-а
4. Информисање обвезника фискализације
Један од најважнијих фактора у реализацији новог модела фискализације требало је да буде адекватно информисање обвезника фискализације. При томе не мислимо на одредбе прописа које су општег карактера, већ на информисање о разним аспектима организационе природе и имплементацију конкретних решења за различите деланости као и на информисање о различитим фискалним уређајима.
У том погледу информисање обвезника фискализације до сада је било скоро непостојеће.
На сајту budiefiskalizovan.gov.rs у оквиру рубрике “Најчешћа питања” постоји укупно 33 питања која су сва општег карактера а рубрика није ажурирана од краја новембра 2021. године.
На сајту Пореске управе у делу о еФискализацији у рубрици “Одговори на најчешћа питања” постоји јако мали број одговора на суштинска питања обвезника која се тичу организације и имплементације конкретних решења. Једно од ретких таквих питања је месецима садржало суштинску грешку која је исправљена када смо ових дана о томе обавестили Пореску управу.
Ништа боље није ни информисање обвезника о одобреним елементима фискалних уређаја. На сајту Пореске управе је објављена табела одобрених елемената са општим подацима о произвођачу и врсти елемента. Уместо да су у списку дати линкови ка одговарајућој документацији за сваки елемент фискалног уређаја, линкови се односе углавном на почетне стране сајтова произвођача са којих је даље врло тешко или немогуће наћи одговарајуће информације о самим уређајима. У неким случајевима су дати линкови ка страницама у изради. Очекивати да било ко може да изврши анализу и упоређивање фискалних уређаја на основу таквих информација је апсурдно.
5. Како је текло одобравање елемената фискалних уређаја
Један од разлога због којег није требало започети прелазни рок 1. новембра 2021. године је што у том тренутку фискални уређаји нису постојали и није било познато када ће бити доступни.
На дан објављивања овог текста 18. априла 2022. године, укупно је одобрено 407 елемената фискалних уређаја. Међутим, у прва три месеца прелазног периода (до 28. фебруара 2022. године) било је одобрено само 125 елемената или око 30% до сада одобрених елемената (са тенденцијом да до краја априла то буде и близу 25% укупно одобрених елемената). То би значило да ће три пута више елемената бити одобрено у другој половини прелазног периода у односу на прву половину.
Од тренутних 407 одобрених елемената фискалних уређаја, 323 су ЕСИР а 84 су Л-ПФР. Преносивих ЕСИР има 286, а непреносивих 37.
Од 286 преносивих ЕСИР, 168 је напредних, 114 основних а 3 су само за аутомате (1 ЕСИР нема податак о томе да ли је основни, напредан или за аутомате).
6. Непримерене изјаве министра и директорке
С обзиром на све што смо навели у претходном делу текста и на очигледну одговорност Министарства финансија и Пореске управе за лошу реализацију пројекта нове фискализације, сматрамо да су изјаве које ових дана дају министар Синиша Мали и директорка Драгана Марковић у вези са контролама и санкционисањем потпуно непримерене.
У наставку преносимо неке од изјава које су дате пре неколико дана.
Министар финансија Синиша Мали:
„Остало је још 17 дана, односно има још мало времена до краја априла. Након тога, Пореска управа креће у теренску контролу.“
„Добили су 100 евра по продајном месту и 100 евра по фискално уређају. Испунили смо и то обећање које смо дали. Сада је остало и да обвезници до краја месеца испуне своју обавезу, да се прикључе…“
„Министар финансија је нагласио да ће Пореска управа после 1. маја кренути са теренским контролама…“
Директорка Пореска управе Драгана Марковић:
„Сви они који овај рок прескоче, и који 1. маја не пређу на нови систем фискализације, доводе себе у ризик да их Пореска управа санкционише по закону и по плану контроле који смо припремили за период после 1. маја. Тако да, још једном, пређите на систем фискализације што је могуће пре.“
Уместо давања непримерених изјава и игнорисања одговорности институција на чијем су челу, чиме само додатно подстичу продубљивање ионако лоше ситуације, министар Мали и директорка Марковић би требало да траже решење за излазак из ове кризне ситуације. Надамо се да ће се потрудити и успети да лошу ситуацију преокрену на добробит свих обвезника фискализације.
7. Питали смо министра финансија и директорку ПУ
У четвртак 14.4.2022. године смо се обратили министру финансија и директорки Пореске управе са жељом да их обавестимо о нашим сазнањима и дамо им могућност да пренесу своје мишљење и дају објашњења на ову тему. У наставку преносимо текст мејла са питањима која смо им поставили:
Пишем текст о одговорности за спровођење пројекта ефискализације у Србији. Сматрам да се ради о добром пројекту али да његова реализација има мане које су могле бити предупређене и да је непотребно дошло до проблема који кулиминирају сада, непосредно пред обавезан почетак од 1. маја.
С обзиром на важност ове теме, желео бих да добијем одговарајуће одговоре и објашњења од стране Министарства финансија/Пореске управе као најодговорније инсититуције у реализацији овог пројекта.
Молим Вас уколико сте у могућности да одговорите на следећа питања до 18.4. у 12х како бих могао одговоре да искористим пре објављивања текста:
1. Ко је одговоран што процес ефискализације касни, односно што велики број обвезника још није прешао на нови систем и што један број обвезника вероватно неће успети да пређе на нови систем до 1. маја?
2. Да ли сте од стручних људи који учествују у пројекту ефискализације икада добили информацију да прелазни период од 6 месеци није довољан?
3. Да ли бисте пре неког времена предложили продужетак прелазног периода да су за то постојале институционалне могућности, с обзиром да је Скуштина Србије већ неко време распуштена?
4. Да ли знате да су у целом прелазном периоду па чак и сада у априлу, вршене измене прописа и техничких детаља у оквиру реализације пројекта које утичу на организацију и имплементацију конкретних решења код обвезника?
5. Да ли знате да је Техничко упутство за административни и технички преглед функционалности ЕСИР-а или Л-ПФР-а претрпео три нове верзије од како је започео прелазни период (верзије 1.7, 1.8 и 1.9), од којих је последња објављена 27. јануара?
6. Да ли знате да су техничка упутства за ручно тестирање ЕСИР производа и Л-ПФР производа објављени 12. фебруара?
7. Да ли знате да је до овог тренутка одобрење добило 382 елемента фискалних уређаја, а од тога само 125 у првих 3 месеца прелазног периода (до 31. јануара), односно у првој половини прелазног периода је одобрено мање од једне трећине укупно одобрених елемената до сада (а ко зна колико их још чека на одобрење)?
8. Чија је одговорност у процесу фискализације одговарајуће информисање обвезника фискализације? Како мислите да било ко може да се одлучи за најоптималније решење у смислу набавке фискалног уређаја ако је на сајту Пореске управе објављен списак од тренутно 382 одобрена елемента, а да у том списку нису дати линкови ка информацијама о самим елементима већ углавном линкови ка почетним странама сајтова произвођача и да је врло тешко или немогуће наћи одговарајуће информације о самим уређајима, а у већини случајева нема информација ни о цени? Зашто Пореска управа није направила, користећи документацију коју су у обавези да доставе произвођачи, једноставан алат за обвезнике фискализације који би служио за упоређивање елемената фискалних уређаја?
9. Да ли знате да на сајту budiefiskalizovan.gov.rs у оквиру рубрике “Најчешћа питања” постоји укупно 33 питања а да рубрика није ажурирана од краја новембра 2021. године?
10. Да ли знате да на сајту Пореске управе у делу о ефискализацији у рубрици “Одговори на најчешћа питања” постоји јако мали број одговора на суштинска питања обвезника која се тичу организације и имплементације њихових конкретних решења? Зашто таква питања и одговори нису објављени? Уместо тога месецима стоји погрешан одговор на једно од ретких таквих питања, који преносимо у целости:
Грешка се састоји у следећем: ако је гост уплатио аванс од 30%, АР треба да садржи ставке које се налазе на предрачуну умањене за 70% а не за 30% како пише у одговору.
11. Да ли знате да је Србија прва земља на свету која уводи систем фискализације у којем се врши фискализација авансних уплата (не рачунам Црну Гору, ради се о другачијем приступу авансима за који се чини да није добро спроведен)?
12. Иако је систем за фискализацију који је изабран један од најнапреднијих ако не и најнапреднији тренутно у свету, тај систем у својој основи никада није подразумевао евидентирање авансних уплата. Лица из Министарства финансија и Пореске управе су тек непосредно пре почетка прелазног периода постали свесни неких проблема које са собом носи фискализација авансних уплата, док су за неке друге проблеме који проистичу из тога сазнали и касније, у току прелазног периода. Тако су због тога нпр. вршене измене и допуне Правилника о ПДВ крајем децембра, а нека решења у систему ефискализације су и даље неусаглашена са прописима о ПДВ (нпр. једнонаменски вредносни ваучери). Да ли сте свесни колико је то успорило цео процес?
13. Да ли знате да је до овог тренутка одобрен само један елемент фискалног уређаја за аутомате и да је с обзиром на капацитете и ресурсе фискализација свих аутомата у Србији могућа тек за неколико месеци?
Нажалост нисмо добили одговоре на постављена питања. Једино што јесте учињено је исправка грешке коју смо навели у питању број 10:
Повезани текстови
- Да ли постоји право на одбитак претходног пореза по основу фискалног рачуна за промет када је претходно извршено авансно плаћање а није издат авансни рачун?
- Обавештење за обвезнике фискализације у вези са безбедносним елементима
- Измена Уредбе о делатностима за које не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко фискалног уређаја
- Уредба о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја
- Неприхватљиво обмањивање јавности од стране Пореске управе