Претходних дана Министарство финансија је на сајту еФактура објавило питања и одговоре са неколико вебинара одржаних у току јануара 2023. године.

Следећа реченица је поновљена седам пута у оквиру одговора на седам различитих питања (видети овде и овде):

Ова тврдња је нетачна и супротна је одредбама Закона о ПДВ.

Слика са сајта еФактура

Имајући у виду најновије измене и допуне Правилника о ПДВ (члан 165), тачна тврдња која је у складу са прописима о ПДВ би гласила овако:

Наиме, није свака уплата по предрачуну и авансна уплата, па у том смислу тврдња Министарства финансија није тачна и супротна је одредбама прописа о ПДВ. Авансно плаћање представља наплату накнаде или дела накнаде пре него што је извршен промет добара и услуга (члан 42. став 3. Закона о ПДВ). Могуће је извршити уплату по предрачуну и након што је извршен промет добара и услуга и у том случају не постоји авансна уплата и не издаје се авансни рачун. 

Наведена погрешна тврдња Министарства финансија већ узрокује проблеме у раду корисника СЕФ. Добили смо информације да због оваквих тврдњи купци не прихватају електронске фактуре јер претходно није издата авансна фактура, иако се уплата не сматра авансном уплатом у складу са прописима о ПДВ. Могло би се помислити да за издаваоца фактуре то није од велике важности јер је уплата већ извршена, али треба имати у виду да уплата можда покрива само део износа издате електронске фактуре.

Можда још горе је то што такве информације узрокују бројне недоумице и неразумевања, што доводи до непотребног трошења ресурса корисника СЕФ и успорава и отежава њихово пословање уместо да га чини једноставнијим, бржим и ефикаснијим.

Сматрамо да је до оваквих и сличних проблема у вези са СЕФ дошло због жеље оних који одлучују о реализацији овог пројекта да прилагоде СЕФ потребама субјеката јавног сектора, занемарујући при томе како ће таква врста прилагођавања утицати на пословање субјеката приватног сектора и добровољних корисника СЕФ. О томе ћемо писати детаљније у једном од наредних коментара на Необилтену.