Vlada Srbije je 10. aprila 2020. godine donela Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima… (u daljem tekstu: Uredba), u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 za privredne subjekte u privatnom sektoru.

Važan deo Uredbe je onaj koji se tiče gubitka prava na korišćenje mere u slučaju smanjenja broja zaposlenih za više od 10% (član 12. Uredbe).

S obzirom da se u pogledu procenta smanjenja broja zaposlenih gleda poslednji dan svakog meseca u toku trajanja mera (kraj aprila, kraj maja itd. zaključno sa 3 meseca nakon poslednje isplate direktnih davanja), kao jedno od najvažnijih pitanja se postavilo pitanje načina obračuna smanjenja zaposlenih. Nažalost, način na koji je formulisana odredba Uredbe u vezi sa ovim pitanjem je nejasna, pa je usled toga nastala velika pravna nesigurnost kod svih privrednih subjekata koji koriste mere iz Uredbe.

Na ovaj problem ukazali smo Ministarstvu finansija u dopisu 25. aprila 2020. godine, u nadi da će neko od nadležnih organa razjasniti ovo pitanje do kraja aprila. Istim povodom obratili smo se Ministarstvu finansija još jednom, 22. maja 2020. godine.

Prošla su dva roka za mogući gubitak prava na korišćenje mera (kraj aprila i kraj maja), a zvanično objašnjenje u vezi sa ovom nedoumicom nije objavljeno. S druge strane, stručni časopisi koji obrađuju poreska pitanja su zauzeli stav da se prilikom obračuna smanjenja broja zaposlenih u broj zaposlenih na dan 15.3.2020. godine računaju svi zaposleni, bez izuzetka.

Imajući u vidu da je takav način obračuna pogodniji za privredne subjekte (ali ne i za zaposlene – objašnjenje u nastavku teksta), jedini zaključak koji je moguće izvući jeste da i Vlada Srbije i Ministarstvo finansija imaju isti stav kao i stručni časopisi. U suprotnom je trebalo da se oglase zvaničnim objašnjenjem, kako ne bi sve privredne subjekte koji koriste mere doveli u zabludu u vezi sa pitanjem gubitka prava na korišćenje mera.

Ministar finansija Siniša Mali i pomoćnik ministra Dragan Demirović

Međutim, takvim stavom Vlada Srbije i Ministarstvo finansija favorizuju zapošljavanje na određeno vreme i omogućavaju slučajeve davanja otkaza svim zaposlenima na neodređeno vreme bez gubitka prava na korišćenje mera.

Objašnjenje za ovu tvrdnju dajemo na sledećim primerima:

Primer 1 (privredni subjekt zapošljava više na određeno vreme)

Da je zauzet stav da se u broj zaposlenih na dan 15.3. ne računaju oni zaposleni koji se ne računaju ni u smanjenje (zaposleni na određeno vreme kojima istekne ugovor), privredni subjekt A ne bi mogao da da otkaz bilo kome od tri preostala zaposlena na neodređeno vreme, bez gubitka prava na korišćenje mera. Naime, davanjem otkaza samo jednom zaposlenom procenat smanjenja bi bio 33,33% (1 podeljeno sa 3).

Primer 2 (privredni subjekt zapošljava više na neodređeno vreme)

Iz prethodnih primera se vidi da se na ovaj način faktički favorizuje zapošljavanje na određeno vreme i da se omogućavaju slučajevi davanja otkaza svim zaposlenima na neodređeno vreme bez gubitka prava na korišćenje mera.

Pitali smo za komentar premijerku Brnabić i ministra Malog, ali nismo dobili odgovor.