(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00040/2019-04 od 3.6.2020. god.)

Odredbom člana 16. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispr., 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – odluka US, 7/12 – usklađeni din. izn., 93/12, 114/12 – odluka US, 8/13 – usklađeni din. izn., 47/13, 48/13 – ispr., 108/13, 6/14 – usklađeni din. izn., 57/14, 68/14 – dr. zakon, 5/15 – usklađeni din. izn., 112/15, 5/16 – usklađeni din. izn., 7/17 – usklađeni din. izn., 113/17, 7/18 – usklađeni din. izn., 95/18, 4/19 – usklađeni din. izn. i 86/19 – u daljem tekstu: ZPDG) propisano je da se zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona oporezuje po stopi od 10%. 

Prema odredbi člana 18. stav 1. tačka 1) ZPDG, ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.914 dinara mesečno (usklađivanje neoporezivih iznosa vrši se na godišnjem nivou, a navedeni iznos je u primeni počev od 1. februara 2019. godine zaključno sa 31. januarom 2020. godine). 

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 7/12 – usklađeni din. izn., 8/13 – usklađeni din. izn., 47/13, 108/13, 6/14 – usklađeni din. izn., 57/14, 68/14 – dr. zakon, 5/15 – usklađeni din. izn., 112/15, 5/16 – usklađeni din. izn., 7/17 – usklađeni din. izn., 113/17, 7/18 – usklađeni din. izn., 95/18, 4/19 – usklađeni din. izn. i 86/19) propisano je da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa. 

Prema odredbi člana 105. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) zarada iz člana 104. stav 1. tog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi, i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. 

Saglasno odredbi člana 105. stav 3. Zakona o radu, pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim, pored ostalog, primanja iz člana 118. tač. 1-4) tog zakona. 

Odredbom člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. 

Imajući u vidu navedeno, ne plaća se porez na dohodak građana na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca, po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada koji su dokumentovani odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom. 

Međutim, u slučaju kada naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, takvo primanje podleže oporezivanju porezom na zarade po stopi od 10%. 

Na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, na koju zaposleni ima pravo u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu saglasno odredbi člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (koja se ne smatra zaradom saglasno članu 105. stav 3. Zakona o radu), ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nezavisno od poreskog tretmana tih primanja prema ZPDG. 

Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18 i 86/19 – u daljem tekstu: ZPDPL) propisano je da se za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju rashodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja. 

U skladu sa odredbom člana 9. stav 2. ZPDPL, primanja zaposlenog koja se, u smislu zakona kojim je uređeno oporezivanje dohotka građana, smatraju zaradom, uključujući i primanja na koja se do iznosa propisanog tim zakonom ne plaća porez na zarade, priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome su isplaćena, odnosno realizovana. 

Prema propisima kojima se uređuje računovodstvo, knjiženje poslovnih promena, između ostalog, na računima prihoda i rashoda, vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava, pri čemu računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene. Verodostojnom računovodstvenom ispravom, u smislu navedenih propisa, smatra se računovodstvena isprava koja je potpuna, istinita, računski tačna i prikazuje poslovnu promenu. 

Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, pri čemu je predmetna naknada oporezovana porezom na zarade po stopi od 10%, smatramo da se ista (naknada) priznaje kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome je isplaćena, shodno članu 9. stav 2.