Народна банка Србије је издала саопштење у којем упозорава да је потребно бити посебно обазрив када се плаћање према иностранству врши на основу инструкција (број рачуна) датих у имејлу или у другој сличној врсти електронске поруке.

Све чешће се Народној банци обраћају домаћа привредна друштва која су у налог издат банци унели рачун непознатог лица у иностранству, који је преварном радњом у имејлу означен као број рачуна њиховог пословног партнера.

Због тога Народна банка саветује свима који врше плаћања ка иностранству да, када добију инструкцију за плаћање од пословног партнера, достављене податке обавезно додатно провере (нпр. путем телефонског или видео позива), те да се не ослањају искључиво на комуникацију имејлом.

У наставку преносимо у целости обавештење Народне банка Србије:

„Поводом све већег броја притужби привредних субјеката због плаћања извршеног на погрешан рачун у иностранству услед хаковања имејл-комуникације с њиховим пословним партнерима, Народна банка Србије обавештава јавност, а пре свега домаћа предузећа која имају иностране пословне партнере, да је потребно бити посебно обазрив кад се плаћање врши на основу инструкција (броја рачуна) датих у имејлу или у другој сличној врсти електронске поруке.

Наиме, све чешће нам се обраћају домаћа привредна друштва која су намеравала да изврше плаћање свом пословном партнеру у иностранству, али су у налог који су издали банци, уместо броја рачуна тог пословног партнера, унели број рачуна непознатог лица у иностранству, који је преварном радњом (пресретањем, односно хаковањем њихове имејл-комуникације с пословним партнером) у имејлу лажно означен као број рачуна њиховог пословног партнера. Ради се заправо о ситуацији у којој домаћи привредни субјекти верују да су имејл добили од пословног партнера, а заправо је реч о непознатим лицима.

На основу инструкција за плаћање датих у таквом имејлу, домаће компаније изврше плаћање на рачун у иностранству, погрешно верујући да је то број рачуна који им је доставио његов пословни партнер, а новац се заправо уплаћује на рачун лица којa се баве преварама. Неретко, домаће привредно друштво посумња на превару тек када у правој комуникацији с пословним партнером добије информацију да новац није уплаћен на њихов рачун.

С тим у вези, указујемо свим клијентима банака (физичким и правним лицима) да банка извршава налог за плаћање онако како га је клијент попунио, тј. на основу јединствене идентификационе ознаке, што је код међународних трансакција међународни број банковног рачуна (IBAN). Банка јесте дужна да провери исправност тог рачуна у смислу његове логичке контроле (свих елемената који чине тај број), али банка код тих међународних плаћања нема механизме, нити је дужна да провери да ли број рачуна из платног налога припада примаоцу који је наведен у том налогу.

Када јој се јави клијент који је извршио плаћање на погрешан број рачуна, банка је дужна да предузме разумне мере да покуша да се новац врати, као и да прибави информације о току новчаних средстава, али податке о лицу које је средства добило може да достави само ако јој те податке проследи банка из иностранства код које то лице има средства. Уобичајено је да се у таквим случајевима подноси кривична пријава против НН лица због рачунарске преваре, али чињеница да се то лице најчешће налази у иностранству, као и банка код које је рачун отворен, те да вођење тог поступка у потпуности зависи од сарадње те банке и надлежних институција у тој држави – могу знатно да ограниче делотворност кривичног поступка.

Зато је наш савет свима који врше плаћања ка иностранству да, када добију инструкцију за плаћање од пословног партнера, достављене податке обавезно додатно провере (нпр. путем телефонског или видео позива), те да се не ослањају искључиво на комуникацију имејлом. У случају да се инструкције за плаћање мењају у односу на дотадашње – треба обавезно додатно проверити те инструкције.

Електронска комуникација је неизоставан сегмент савременог начина пословања и њене предности су, нарочито у условима актуелне епидемиолошке ситуације, немерљиве. Међутим, све више је, нажалост, и оних који проналазе различите начине да, користећи својства овог начина комуникације, преварним радњама за себе стекну одређену имовинску корист. Због тога сви платиоци морају бити свесни и ризика које електронска комуникација носи, као и своје одговорности код издавања платних налога, како би спречили настанак штете.“