Narodna banka Srbije je usvojila odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika (moratorijum) i to:

• Odluku o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i
• Odluku o privremenim merama za davaoce lizinga u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Moratorijum je propisan za sve dužnike koji to žele (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije. U navedenom periodu dužnik neće biti u obavezi da otplaćuje svoje obaveze po osnovu kredita odnosno lizinga. Svakako, dužnici banke odnosno primaoci lizinga ni nakon početka primene ovih mera nisu sprečeni da redovno izmiruju svoje obaveze.

U nastavku prenosimo u celosti obaveštenje NBS:

„Imajući u vidu neophodnost očuvanja dostignutog nivoa i daljeg jačanja stabilnosti finansijskog sistema u uslovima potencijalnih rizika uzrokovanih vanrednom zdravstvenom situacijom u zemlji, Narodna banka Srbije je na danas održanoj vanrednoj sednici Izvršnog odbora, usvojila odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika (moratorijum) i to:

• Odluku o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i
• Odluku o privremenim merama za davaoce lizinga u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Povodom usvojenih mera guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je izjavila: „Finansijska stabilnost je neophodna i u redovnim i posebno u vanrednim okolnostima u zemlji. Narodna banka Srbije u koordinaciji sa drugim državnim organima preduzima i preduzimaće sve što je neophodno da zaštiti stabilnost i u vanrednim okolnostima olakša poziciju građana i privrede Republike Srbije. Svest o neophodnosti odgovornog ponašanja svih tržišnih učesnika je u ovim osetljivim trenucima od neprocenjivog značaja za prevazilaženje teškoća sa kojima se možemo suočiti.“.
 
Moratorijum je propisan za sve dužnike koji to žele (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije. U navedenom periodu dužnik neće biti u obavezi da otplaćuje svoje obaveze po osnovu kredita odnosno lizinga. Svakako, dužnici banke odnosno primaoci lizinga ni nakon početka primene ovih mera nisu sprečeni da redovno izmiruju svoje obaveze.
 
Tokom trajanja vanrednog stanja banka, kao ni davalac lizinga neće obračunavati zateznu kamatu na dospela a neizmirena potraživanja i neće pokretati postupak izvršenja odnosno prinudne naplate, niti će preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od klijenata. Pored toga, banka kao ni davalac lizinga od dužnika neće moći da potražuju naknadu bilo kojih troškova u vezi sa primenom usvojenih propisa.
 
U cilju transparentnosti i nedvosmislenog informisanja svojih klijenata, u skladu sa navedenim propisima banke i davaoci finansijskog lizinga dužni su da obaveštenje o ponudi zastoja u otplati obaveza objave na svojim internet prezentacijama, čime će se smatrati da je obaveštenje dostavljeno svim klijentima (dužnicima banke, odnosno primaocima lizinga). Ukoliko klijent u roku od deset dana od objavljivanja ovog obaveštenja ne odbije navedenu ponudu, smatraće se da prihvata moratorijum bez bilo kakvih obaveza odolaska u banku.  Upravo istekom ovog roka moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo ali će dužnici biti u mogućnosti da otplaćuju svoje obaveze.
 
Mere su odmerene s posebnom pažnjom i uzimajući u obzir potencijalno suočavanje sa teškoćama u otplati obaveza kako građana tako i privrednih subjekata i potrebu prevazilaženja negativnih efekata po građane i privredu, usled mogućnosti suočavanja sa teškoćama u otplati obaveza dužnika banke, odnosno primaocima finansijskog lizinga, koja s obzirom na novonastalu situaciju objektivno postoji.
 
Narodna banka Srbije neprekidno prati situaciju u finansijskom sektoru, što nije izuzetak ni u ovim vanrednim okolnostima, te će vršiti nadzor nad primenom novih odluka i pažljivo analizirati efekte usvojenih propisa.“