Привредни субјекти који су до сада имали отворене рачуне и на шалтеру користили печат за оверу платних налога у земљи и са иностранством могу од 1. октобра 2017. године банци предати писани захтев да више не користе печат.
Правна лица и предузетници који отварају нове рачуне нису дужни да од 1. октобра оверавају печатом захтев за отварање рачуна, картон депонованих потписа, налоге за платни промет, менице и друга документа која се односе на платни промет.
У наставку преносимо у целости саопштење Народне банке Србије:
„Ради пружања подршке активностима Владе на стварању повољнијег пословног амбијента, Народна банка Србије је усвојила измене подзаконских аката из области платног промета и тако прецизирала одредбе које се односе на необавезност употребе печата привредних субјеката.
Иако је Народна банка Србије још 2014. године, с доношењем Закона о платним услугама и усвајањем пратећих подзаконских аката, фактички укинула обавезну употребу печата привредних субјеката у вези с платним услугама, уочено је да у банкарској пракси и даље преовлађују решења на основу којих привредници у свакодневном пословању употребљавају печат (нпр. за оверу образаца платних налога на шалтеру), када не користе предности електронског и мобилног банкарства.
Како би се унапредила и уједначила пракса банака и међу привредним друштвима и предузетницима отклониле све недоумице у вези с коришћењем печата, усвојеним решењима јасно је наглашено да банке не могу одбити пружање платних услуга само због тога што клијент у свом пословању с банком не жели да користи печат.
Шта то практично значи за привреду?
Најпре, привредни субјекти који су до сада имали отворене рачуне и на шалтеру користили печат за оверу платних налога у земљи и са иностранством могу, једноставно, од 1. октобра банци предати писани захтев да више не користе печат. Банка је дужна да им без анексирања уговора већ наредног дана обезбеди предају потписаних платних налога без обавезе да их клијент овери печатом.
Правна лица и предузетници који отварају нове рачуне нису дужни да од 1. октобра оверавају захтев за отварање рачуна, картон депонованих потписа, налоге за платни промет, менице и друга документа која се односе на платни промет, осим ако то нису изричито захтевали од банке и уговорили с њом.
Усвојеним решењима дат је пун допринос и испуњењу једног од задатака који је Влада утврдила у свом програму, ради чијег спровођења је образована међуинституционална Радна група за укидање обавезне примене печата и издавање папирне фактуре, у чијем раду учествују и представници Народне банке Србије. Главни циљеви који се желе постићи, између осталог, јесу смањивање трошкова привреде и унапређење позиције Србије на листи услова пословања (Doing Business) коју објављује Светска банка.
Истовремено, позивамо и охрабрујемо привредне субјекте да у пуној мери користе могућности и предности електронског банкарства и пословања, које су им већ читав низ година у Србији доступни, јер се на тај начин смањују не само трошкови и време одласка на шалтер банака већ и расходи за папирну документацију у свакодневном пословању.“
Повезани текстови
- Референтна каматна стопа смањена на 5,75% – смањење затезне камате и камате за неблаговремено плаћене јавне приходе
- Референтна каматна стопа смањена на 6% – смањење затезне камате и камате за неблаговремено плаћене јавне приходе
- Народна банка Србије је припремила Нацрт измена и допуна Закона о платним услугама
- Референтна каматна стопа смањена на 6,25% – смањење затезне камате и камате за неблаговремено плаћене јавне приходе
- Референтна каматна стопа повећана на 6,50% – повећање затезне камате и камате за неблаговремено плаћене јавне приходе