Плаћање чланарине Привредној комори Србије од 1.1.2017. године је обавезно.

Досадашњим обрачуном чланарине фирме су плаћале 0,19% од бруто зарада запослених.

Предложени нови модел обрачуна подразумева ниже чланарине у односу на досадашње, а одређивале би се према пословним приходима из последњег објављеног завршног рачуна:

• за фирме са пословним приходом од 20 до 300 милиона динара – 300 динара месечно (3.600 динара годишње);
• за фирме са пословним приходом од 300 до 600 милиона динара – 600 динара месечно (7.200 динара годишње);
• за фирме са пословним приходом од 600 милиона до 1 милијарде динара – 20.000 динара месечно (240.000 динара годишње);
• за фирме са пословним приходом од 1 до 2,5 милијарде динара – 80.000 динара месечно (960.000 динара годишње) и
• за фирме са пословним приходом преко 2,5 милијарде динара – 185.000 динара месечно (2,2 милиона динара годишње).

Плаћања чланарине наредне године били би ослобођени предузетници и правна лица са пословним приходима до 20 милиона.

Све новоосноване фирме би биле ослобођене плаћања чланарине прве две године.

У наставку преносимо у целости саопштење Привредне коморе Србије:

„Од 1. јануара сви привредници и предузетници у Србији по закону ће бити обавезни да плаћају коморску чланарину, али ће је плаћати само на једном месту и знатно нижу него по досадашњем ценовнику.

Према новом моделу обрачуна, који је у консултацијама са привредом припремљен у Привредној комори Србије, плаћања чланарине наредне године биће ослобођено око 220.000 предузетника, све новоосноване (старт-уп) фирме у прве две године пословања и још 70.000 микро и малих предузећа са пословним приходом до 20 милиона динара. За фирме са пословним приходом од 20 до 300 милиона динара месечна чланарина биће симболична – 300 динара (3600 годишње), а оне које су достигле од 300 до 600 милиона динара пословног прихода плаћаће 600 динара месечно (7200 годишње).

Предузећа која су са оствареним годишњим пословним приходом од 600 милиона до милијарду већ ушле у зону озбиљног пословања, према предлогу који је припремљен у Комори, издвајаће 20.000 динара месечно или 240.000 годишње. Велике компаније које своју пословну годину завршавају са од милијарде до 2,5 милијарде пословних прихода за коморску касу намениће сваког месеца 80.000 динара (годишњи издатак – 960.000 динара). Највеће компаније – са више од 2,5 милијарде пословног прихода издвајаће 185.000 динара месечно или 2,2 милиона динара годишње.

„Досадашњи обрачун чланарине по коме су фирме месечно издвајале 0,19 одсто од бруто зарада запослених показао се неодрживим, јер је представљао огромно оптерећење за привреду. То је био још већи трошак када се зна да су компаније тако прописану чланарину, у раније нејединственом коморском систему, плаћале на два, три, а неке и на више места. После вишемесечних разговора са привредницима шта је то за њих прихватљиво, дошли смо до новог модела. Његова суштина је да се чланарина одређује према економској снази компанија, мереној пословним приходом по подацима из последњег објављеног завршног рачуна, да они најмањи ништа не плаћају, они којима је потребна подршка да расту и развијају издвајају симболичне износе, а велики, према својој јачини, знатно више, али истовремено доста мање него раније – од четири до 20 и нешто пута ниже износе“, објашњава Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије.

Чадеж напомиње да ће коначну одлуку донети привредници организовани у своје парламенте, односно Скупштина ПКС, на предлог Управног одбора. Циљ је, по речима Чадежа, да Привредна комора привреди понуди што боље и корисније пакете услуга, да комора привреднике мање кошта, а даје им више. „Чланарину ће плаћати већи број компанија, што ће, заједно са уштедама које су постигнуте реорганизацијом и модернизацијом коморе, омогућава да износи које ће компаније појединачно издвајати буду знатно нижи. Велика већина чланица у наредној години биће ослобођења плаћања чланарине или ће издвајати симболичне износе, а моћи ће да користи услуге Привредне коморе за које би на тржишту морале да издвоје много више по комерцијалним ценама Код нас могу да добију правне, финансијске, савете из домена пореског законодавства, радних односа, помоћ у припреми и разради бизнис планова, аплицирању за средства код финансијских институција, повезивање са пословном партнерима у земљи и иностранству, едукацију за примену регулативе, усвајање нових стандарда”, наводи председник ПКС.

Велике компаније које ће издвајати више од малих, такође ће плаћати вишеструко мање износе од оних које би плаћале по досадашњем начину обрачуна, али ће се и њихова издвајања мерити промилима пословних прихода које остварују. Оне ће за своју чланарину имати специјално креиране пакете услуга, а истовремено ће подржати развој малих и средњих предузећа, које су њихови добављачи и на које се сваки велики систем ослања, истиче Чадеж.

Неспоран је интерес и малих и великих компанија, рекао је председник ПКС, да буду чланице Привредне коморе Србије, као репрезентативног заступника привреде пред државним институцијама.

„Конкретни проблеми привредника, од оних када камиони са робом стоје на граници због различитог тумачења прописа, преко компликованих административних процедура и финансијских оптерећења до системског регулисања за које се залажу компаније из свих области, могу се решити једино кроз сарадњу и стални и аргументовани дијалог са надлежних државним институција. Тај дијалог Привредна комора Србије, заступајући привреду и у њеном интересу, континуирано води у последње две године“, каже Марко Чадеж.

Напомиње да је ПКС, новим законом добила законско право, а влада обавезу да од ње тражи мишљење о прописима које припрема, а да је законом уведена обавеза кварталних анализа примене прописа у пракси које се раде у сарадњи са привредом и достављају влади. Мимо тога ПКС је са већином министарстава формирала заједничке радне групе на којима се бар месечно, најчешће двонедељно, анализирају иницијативе и примедбе привредника, проблеми решавају или договарају наредни кораци.

Комора је у протекле две године, по речима ПКС, покренула на стотине успешних иницијатива, а њихов резултат за привреду мери се стотинама милиона евра уштеда и реализованих послова.

Подсећа да је ангажовањем Коморе, рецимо сачуван велики новац фармацеутској и медицинској привреди решавањем најмање десет проблема и препрека на који је наилазила у пословању. Продужени су прелевмани од значаја за млекарску индустрију и преференцијални статус у трговини са ЕУ битан произвођачима – извозницима воћа и поврћа. Смањене су таксе за загађење које плаћају фарме. Цементарама је законом омогућено да отпад увозе и користе као секундарну сировину за производњу енергије што их је коначно изједначило са конкуренцијом из окружења. Инвеститорима – продуцентима држава је признала и враћа 20 одсто трошкова снимања аудиовизуелног дела у Србији…. Измењен је Закон о ПДВ-у према захтевима ИТ и туристичких компанија, а стопа овог пореза за превознике у јавном линијском превозу путника снижена је на 10 одсто. Новим правилником сектор услуга ослобођен је евиденције промета, као и трговци који воде књиге по двојном књиговодству, док је осталим трговинама овај посао поједностављен. Поређења ради привреда је на администрирање по старом правилнику трошила силне радне сате, а прерачунато у новац око 2,2 милијарде динара.

„Нема сајма у свету на који ПКС није водила привреднике – извознике, покривајући око 70 одсто трошкова њиховог наступа, нема дана добављача или Б2Б разговора у земљи и иностранству, са којих се наше компаније нису вратиле склопљеног или договореног посла“, каже Чадеж. Наводи један од скоријих примера. Суботички Пионир је после учешћа на АНУГА сајму у Келну са купцем из Ирака склопио уговор вредан 500.000 евра.“