Министарство финансија је донело нови правилник о евиденцији ПДВ који претпоставља знатно обимнију и детаљнију евиденцију у односу на досадашњу као и нови образац ПОПДВ са 13 табела и 155 ставки који ће се предавати заједно са пореском пријавом ПДВ за порески период почев од 1. јануара 2017. године (значи, за месечне обвезнике први пут до 15. фебруара за јануар а за тромесечне обвезнике први пут до 15. априла за прво тромесечје).

1. Основ за доношење новог правилника

За већину људи овакав правилник је огромно изненађење. Чак и они који се сећају да је изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност од октобра 2015. године предвиђено постојање „прегледа обрачуна ПДВ“ од 2017. године нису вероватно ни сањали да ће се мењати и саме евиденције и то на овакав, драстичан начин.

Логично је било претпоставити да ће се увести нови образац који ће користити податке из постојећих евиденција.

Наиме, у образложењу предлога закона од октобра 2015. године у делу „разлози за доношење закона“ између осталог се каже:

„… у циљу спречавања евентуалних злоупотреба и истовремено обезбеђивања унапређења контроле ПДВ од стране Пореске управе, предлажу се измене које се односе на обавезу сачињавања прегледа обрачуна ПДВ и његовог достављања уз пореску пријаву.“

Нигде се не спомиње да ће доћи до измена самих евиденција ПДВ. У новим евиденцијама се захтева да се обезбеде подаци „који ближе одређују добра, односно услуге (нпр. назив, врста, модел, тип, количина, обим и др.)“.

2. Ко је учествовао у припреми и изради правилника?

Министарство је имало рок од годину дана да донесе нови правилник (измене и допуне Закона којима је предвиђено доношење новог правилника су донете 3.10.2015. године).

У најмању руку је зачуђујуће да Министарство финансија донесе овакав правилник без консултовања удружења привредника и стручних удружења. Контактирали смо Савез рачуновођа и ревизора Србије, Привредну комору Србије, Удружење произвођача софтвера Србије и нико од њих није консултован од стране министарства приликом припреме новог правилника.

Пошто се често на различитим местима може чути аргументација да се неки прописи доносе због усклађивања са Европском унијом или са смерницама ОЕЦД-а, подсетимо Министарство финансија на смернице ОЕЦД-а у вези вођења евиденција („record keeping“) о порезу на додату вредност:

„Пореске управе („Revenue authorities“) се охрабрују да раде са државним регулаторним агенцијама, пословним удружењима и другим организацијама, као што су рачуноводствена тела, произвођачи рачуноводственог софтвера и приватни ревизори, на развоју захтева за евиденције („record keeping requirements“)…“

3. Додатни трошкови за привредне субјекте

Ево шта су представници Министарства финансија у предлогу закона од октобра 2015. године рекли на тему додатних трошкова у делу предлога са називом „анализа ефеката закона“:

„Какве трошкове ће примена овог закона створити грађанима и привреди (нарочито малим и средњим правним лицима): примена овог закона не би требало да створи додатне трошкове грађанима и привреди.“

Међутим, доношење новог правилника доноси и нове трошкове. Додатни трошкови за привредне субјекте због новог правилника се могу поделити на две категорије:

• Трошкови прилагођавања софтвера (једнократно).
• Трошкови радне снаге услед већег обима ручног уноса због знатно обимније и детаљније евиденције ПДВ (стално).

Већи обим ручног уноса се односи на оне опције организације пословања привредних субјеката где се креирање документације врши „ручно“ (блокови) или путем разних „office“ програма (текстуални, табеларни и сл.) или где се користи различит софтвер за евидентирање пословних промена и креирање документације и за књиговодство.

Тешко је проценити износ додатних трошкова који се тичу радне снаге, али ћемо покушати на примеру да покажемо да то није нимало безазлен износ (узимајући у обзир величине које су врло вероватно мање од стварних):

• Рецимо да у Србији има 50.000 привредних субјеката које ће имати већи обим ручног уноса и да су сви тромесечни обвезници
• Рецимо да је за те привредне субјекте до сада у просеку за унос у евиденције ПДВ било потребно 6 сати тромесечно а да ће сада бити потребно 18 сати (12 сати више за сваки привредни субјект) тромесечно
• Користећи најнижу зараду + 50% као трошак радне снаге долазимо до податка да један сат рада вреди 264 динара бруто (основ нето од 130 динара за 2017. годину).
• Обрачун за годину дана: 50.000 x 12 сати x 264 динара x 4 тромесечја = 633.600.000 динара или преко 5 милиона евра.

4. Усклађеност са ЕУ прописима и искуства у Европској унији

Како кажу представници Министарства финансија, одредбе закона о ПДВ које се тичу евиденција и прегледа обрачуна ПДВ су у потпуноси усклађене са одредбама прописа ЕУ.

Директива Савета 2006/112/ЕЗ од 28.11.2006. године о заједничком систему пореза на додату вредност у члану 273. (на који се Министарство финансија позива приликом тврдњи о усклађености) каже да:

„државе чланице могу прописати и друге обавезе које сматрају потребним да би осигурале правилну наплату ПДВ, као и да би спречиле утају…“

Толико о усклађености. Свакој држави чланици је остављено на вољу да ближе уреди обавезе пореских обвезника, укључујући и оне о евиденцијама ПДВ.

Анализом документације у ЕУ земљама нисмо успели да установимо да се у некој земљи ЕУ у евиденцијама ПДВ захтева да се обезбеде подаци о називу, количини и сл. добара и услуга.

Што се тиче пореске пријаве и прегледа обрачуна ПДВ, ево на пример како то изгледа у Немачкој (има више позиција од наше пореске пријаве али знатно мање од прегледа обрачуна ПДВ и све је у једном документу): ПДВ пријава у Немачкој.

Иначе, неке земље ЕУ су прихватиле међународни стандард креиран од стране ОЕЦД-а за трансфер рачуноводствених података ка пореским управама и другим корисницима под називом САФ-Т („Standard Audit File – Tax“): Португал, Луксембург, Аустрија, Литванија, Пољска.

Пример Пољске је најсвежији и може да послужи као добар пример постепености у увођењу нових решења:

• од 1. јула 2016. године обавезу подношења САФ-Т пореској управи имају ПДВ обвезници који имају преко 250 запослених и годишњи промет преко 50 милиона еура.
• од 1. јула 2018. године исту обавезу ће имати ПДВ обвезници који имају преко 9 запослених и годишњи промет преко 2 милиона еура.
• за остале ПДВ обвезнике (до 9 запослених или годишњи промет испод 2 милиона еура) обавеза не постоји.

5. Предлози

С обзиром на све горе изречено, сматрамо да би у најбољем интересу привредних субјеката било следеће:

1. Да се одложи примена одредаба правилника и закона за 1.1.2018. године а да се у међувремену консултују организације и удружења привредника и стручњака (из области књиговодства и рачуноводственог софтвера) како би се дошло до најбољег решења.

2. Да се из новог правилника избаци обавеза обезбеђивања података „који ближе одређују добра, односно услуге (нпр. назив, врста, модел, тип, количина, обим и др.)“.