Sadržaj
Shodno tome, u toku 2017. godine će se i dalje voditi PDV evidencije u skladu sa starim pravilnikom. Obaveza podnošenja pregleda obračuna PDV na obrascu POPDV je takođe pomerena za 1.1.2018. godine
Ministarstvo finansija je donelo novi pravilnik o evidenciji PDV koji pretpostavlja znatno obimniju i detaljniju evidenciju u odnosu na dosadašnju kao i novi obrazac POPDV sa 13 tabela i 155 stavki koji će se predavati zajedno sa poreskom prijavom PDV za poreski period počev od 1. januara 2017. godine (znači, za mesečne obveznike prvi put do 15. februara za januar a za tromesečne obveznike prvi put do 15. aprila za prvo tromesečje).
1. Osnov za donošenje novog pravilnika
Za većinu ljudi ovakav pravilnik je ogromno iznenađenje. Čak i oni koji se sećaju da je izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost od oktobra 2015. godine predviđeno postojanje „pregleda obračuna PDV“ od 2017. godine nisu verovatno ni sanjali da će se menjati i same evidencije i to na ovakav, drastičan način.
Logično je bilo pretpostaviti da će se uvesti novi obrazac koji će koristiti podatke iz postojećih evidencija.
Naime, u obrazloženju predloga zakona od oktobra 2015. godine u delu „razlozi za donošenje zakona“ između ostalog se kaže:
„… u cilju sprečavanja eventualnih zloupotreba i istovremeno obezbeđivanja unapređenja kontrole PDV od strane Poreske uprave, predlažu se izmene koje se odnose na obavezu sačinjavanja pregleda obračuna PDV i njegovog dostavljanja uz poresku prijavu.“
Nigde se ne spominje da će doći do izmena samih evidencija PDV. U novim evidencijama se zahteva da se obezbede podaci „koji bliže određuju dobra, odnosno usluge (npr. naziv, vrsta, model, tip, količina, obim i dr.)“.
Pitanja za Ministarstvo finansija:
- Koji je razlog ovako drastične izmene PDV evidencije?
- Zašto evidencija PDV treba da sadrži pojedinačne podatke o nazivima i količinama dobara i usluga iz ulaznih i izlaznih faktura?
2. Ko je učestvovao u pripremi i izradi pravilnika?
Ministarstvo je imalo rok od godinu dana da donese novi pravilnik (izmene i dopune Zakona kojima je predviđeno donošenje novog pravilnika su donete 3.10.2015. godine).
U najmanju ruku je začuđujuće da Ministarstvo finansija donese ovakav pravilnik bez konsultovanja udruženja privrednika i stručnih udruženja. Kontaktirali smo Savez računovođa i revizora Srbije, Privrednu komoru Srbije, Udruženje proizvođača softvera Srbije i niko od njih nije konsultovan od strane ministarstva prilikom pripreme novog pravilnika.
Pošto se često na različitim mestima može čuti argumentacija da se neki propisi donose zbog usklađivanja sa Evropskom unijom ili sa smernicama OECD-a, podsetimo Ministarstvo finansija na smernice OECD-a u vezi vođenja evidencija („record keeping“) o porezu na dodatu vrednost:
„Poreske uprave („Revenue authorities“) se ohrabruju da rade sa državnim regulatornim agencijama, poslovnim udruženjima i drugim organizacijama, kao što su računovodstvena tela, proizvođači računovodstvenog softvera i privatni revizori, na razvoju zahteva za evidencije („record keeping requirements“)…“
Pitanje za Ministarstvo finansija:
- Ko je konsultovan prilikom izrade novog pravilnika?
3. Dodatni troškovi za privredne subjekte
Evo šta su predstavnici Ministarstva finansija u predlogu zakona od oktobra 2015. godine rekli na temu dodatnih troškova u delu predloga sa nazivom „analiza efekata zakona“:
„Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim pravnim licima): primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.“
Međutim, donošenje novog pravilnika donosi i nove troškove. Dodatni troškovi za privredne subjekte zbog novog pravilnika se mogu podeliti na dve kategorije:
- Troškovi prilagođavanja softvera (jednokratno).
- Troškovi radne snage usled većeg obima ručnog unosa zbog znatno obimnije i detaljnije evidencije PDV (stalno).
Veći obim ručnog unosa se odnosi na one opcije organizacije poslovanja privrednih subjekata gde se kreiranje dokumentacije vrši „ručno“ (blokovi) ili putem raznih „office“ programa (tekstualni, tabelarni i sl.) ili gde se koristi različit softver za evidentiranje poslovnih promena i kreiranje dokumentacije i za knjigovodstvo.
Teško je proceniti iznos dodatnih troškova koji se tiču radne snage, ali ćemo pokušati na primeru da pokažemo da to nije nimalo bezazlen iznos (uzimajući u obzir veličine koje su vrlo verovatno manje od stvarnih):
- Recimo da u Srbiji ima 50.000 privrednih subjekata koje će imati veći obim ručnog unosa i da su svi tromesečni obveznici
- Recimo da je za te privredne subjekte do sada u proseku za unos u evidencije PDV bilo potrebno 6 sati tromesečno a da će sada biti potrebno 18 sati (12 sati više za svaki privredni subjekt) tromesečno
- Koristeći najnižu zaradu + 50% kao trošak radne snage dolazimo do podatka da jedan sat rada vredi 264 dinara bruto (osnov neto od 130 dinara za 2017. godinu).
- Obračun za godinu dana: 50.000 x 12 sati x 264 dinara x 4 tromesečja = 633.600.000 dinara ili preko 5 miliona evra.
Pitanje za Ministarstvo finansija:
- Da li i dalje smatrate da neće biti dodatnih troškova?
4. Usklađenost sa EU propisima i iskustva u Evropskoj uniji
Kako kažu predstavnici Ministarstva finansija, odredbe zakona o PDV koje se tiču evidencija i pregleda obračuna PDV su u potpunosi usklađene sa odredbama propisa EU.
Direktiva Saveta 2006/112/EZ od 28.11.2006. godine o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost u članu 273. (na koji se Ministarstvo finansija poziva prilikom tvrdnji o usklađenosti) kaže da:
„države članice mogu propisati i druge obaveze koje smatraju potrebnim da bi osigurale pravilnu naplatu PDV, kao i da bi sprečile utaju…“
Toliko o usklađenosti. Svakoj državi članici je ostavljeno na volju da bliže uredi obaveze poreskih obveznika, uključujući i one o evidencijama PDV.
Analizom dokumentacije u EU zemljama nismo uspeli da ustanovimo da se u nekoj zemlji EU u evidencijama PDV zahteva da se obezbede podaci o nazivu, količini i sl. dobara i usluga.
Što se tiče poreske prijave i pregleda obračuna PDV, evo na primer kako to izgleda u Nemačkoj (ima više pozicija od naše poreske prijave ali znatno manje od pregleda obračuna PDV i sve je u jednom dokumentu): PDV prijava u Nemačkoj.
Inače, neke zemlje EU su prihvatile međunarodni standard kreiran od strane OECD-a za transfer računovodstvenih podataka ka poreskim upravama i drugim korisnicima pod nazivom SAF-T („Standard Audit File – Tax“): Portugal, Luksemburg, Austrija, Litvanija, Poljska.
Primer Poljske je najsvežiji i može da posluži kao dobar primer postepenosti u uvođenju novih rešenja:
- od 1. jula 2016. godine obavezu podnošenja SAF-T poreskoj upravi imaju PDV obveznici koji imaju preko 250 zaposlenih i godišnji promet preko 50 miliona eura.
- od 1. jula 2018. godine istu obavezu će imati PDV obveznici koji imaju preko 9 zaposlenih i godišnji promet preko 2 miliona eura.
- za ostale PDV obveznike (do 9 zaposlenih ili godišnji promet ispod 2 miliona eura) obaveza ne postoji.
Pitanje za Ministarstvo finansija:
- Zašto ne koristimo iskustva iz zemalja Evropske unije?
5. Predlozi
S obzirom na sve gore izrečeno, smatramo da bi u najboljem interesu privrednih subjekata bilo sledeće:
1. Da se odloži primena odredaba pravilnika i zakona za 1.1.2018. godine a da se u međuvremenu konsultuju organizacije i udruženja privrednika i stručnjaka (iz oblasti knjigovodstva i računovodstvenog softvera) kako bi se došlo do najboljeg rešenja.
2. Da se iz novog pravilnika izbaci obaveza obezbeđivanja podataka „koji bliže određuju dobra, odnosno usluge (npr. naziv, vrsta, model, tip, količina, obim i dr.)“.
Povezani tekstovi
- Evidentiranje pretpostavljenog iznosa i razlike u SEF i POPDV kada je poreski dužnik primalac dobara i usluga
- Stornirana ulazna faktura i nova ulazna faktura – evidentiranje u EPP na SEF i u POPDV
- Preduzetnik koji je obveznik PDV prestaje sa obavljanjem delatnosti – šta treba da učini sa preostalim zalihama robe?
-
Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV i o obliku i sadržini pregleda obračuna PDV
(važi do 30.06.2021.) - Izmene i dopune Pravilnika o evidenciji PDV