Питања и предлоге из претходног коментара смо проследили Министарству финансија и очекујемо њихов одговор (претходни коментар прочитајте овде).

У овом коментару ћемо покушати да разјаснимо да ли је примена новог правилника у пракси могућа. Изузетно је важно аргументовано и прецизно објаснити разлоге због којих није добар, јер површне оцене о немогућности примене одвлаче пажњу од правих проблема.

1. Шта је основни проблем – образац ПОПДВ или евиденције?

Образац ПОПДВ сам по себи није проблематичан. Наиме, тај образац би требало да се попуњава аутоматски, а подаци који би се уписивали у тај образац би се „вукли“ из евиденција ПДВ. Везу између евиденција и обрасца би урадили произвођачи рачуноводственог софтвера.

Проблем је дакле у евиденцијама ПДВ. Зашто, када су и до сада постојале евиденције ПДВ? Зато што су новим правилником предвиђене евиденције ПДВ које су знатно обимније и детаљније од досадашњих.

1.1. Обимност нових евиденција ПДВ

Најпроблематичнија одредба новог правилника је она која предвиђа да се у евиденцијама обезбеде подаци „који ближе одређују добра, односно услуге (нпр. назив, врста, модел, тип, количина, обим и др.)“.

То значи да за сваку улазну или излазну фактуру треба у евиденцији ПДВ обезбедити податке нпр. о називу и количини добара и услуга.

Ако замислимо евиденцију као табелу, у садашњим евиденцијама је један ред табеле једна фактура, а у новим евиденцијама би један ред табеле било једно добро или једна услуга. Значи да би евиденција била обимнија онолико пута колико у просеку има појединачих добара или услуга на једној фактури.

Из тога можемо закључити да би нове евиденције биле знатно обимније од садашњих.

1.2. Детаљност нових евиденција ПДВ

У новим евиденцијама ПДВ су поједини подаци из досадашњих евиденција рашчлањени на 10-ак различитих података.

Пример: Накнада за промет за који је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза (1 ставка у досадашњим евиденцијама) је у новим евиденцијама ПДВ подељена на 11 различитих ставки (за детаље погледајте члан 3. став 1. правилника).

Такође, нове евиденције ПДВ предвиђају и 21 податак који се не тиче директно обрачуна ПДВ и пореске пријаве ПДВ (замена добара у гарантном року, бесплатно давање пословних узорака, давање рекламног материјала и других поклона мање вредности, промет услуга у области економске пропаганде извршен у иностранству, промет услуга пружених електронским путем извршен у иностранству, примања донација у новцу итд.), за детаље погледајте члан 12. новог правилника.

2. За кога примена новог правилника не представља велики проблем?

За оне привредне субјекте који имају пословни софтвер у којем се евидентирају све пословне промене и те исте промене књиже у финансијском књиговодству, примена новог правилника о евиденцији ПДВ не би требало да представља велики проблем.

Оно што треба да ураде јесте да произвођачу софтвера дају захтеве за прилагођавање софтвера у смислу нових евиденција ПДВ и обрасца ПОПДВ. Упис података у евиденције ПДВ би биле аутоматизоване (на основу пословних промена евидентираних у софтверу), као што су биле и до сада, без обзира на обимност и детаљност нових евиденција.

Чак иако привредни субјект само евидентира пословне промене а књижење се врши „екстерно“ (агенција за књиговодство), али привредни субјект и агенција користе исти софтвер (који има прихватљиво решење за пренос података), примена решења из новог правилника не би требало да представља озбиљнији проблем.

Оно што ипак представља проблем и овим привредним субјектима јесте обавеза евидентирање података које до сада нису евидентирали – нпр. ставке на фактурама добављача које представљају трошак. Пример: приликом евидентирања фактуре добављача за трошкове потрошног материјала, уместо досадашњег евидентирања само финансијског износа било би потребно евидентирати и појединачне називе артикала и њихове количине.

Међутим, колико је привредних субјеката који задовољавају горе наведене критеријуме? Сматрамо да их је релативно мало у односу на укупан број привредних субјеката.

Шта је са осталима? За остале примена новог правилника представља велики проблем.

3. Ко су они за које примена новог правилника представља велики проблем?

Привредни субјекти који немају пословни софтвер у којем се врши и евидентирање пословних промена и књижење у финансијском књиговодству (без обзира да ли је књиговодство „интерно“ или „екстерно“).

Који су то случајеви? Књиговодство користи један софтвер, а евидентирање пословних промена у привредном субјекту се врши помоћу другог софтвера, коришћењем разних „office“ програма, „ручним“ исписивањем блокова, коришћењем само фискалне касе итд.

У таквим ситуацијама се и до сада евиденција ПДВ водила „ручно“, уписивањем у софтвер који користи књиговодство улазних и излазних рачуна. Међутим, сада би то „ручно“ уписивање трајало многоструко дуже, јер је потребно уносити посебно назив и количину сваког појединачног добра и услуге са улазних и излазних рачуна.

4. Да ли је примена новог правилника могућа у малопродаји?

Могућа је.  Приликом набавке добара, у малопродаји се прави калкулација и то је документ који је основ за евиденцију ПДВ.

Што се тиче продаје, то могу бити извештаји из софтвера (уз дневни извештај фискалне касе) или извештај о продатим артиклима из фискалне касе или рачуни (ако се не користи фискална каса).

У сваком случају постоје подаци о називима артикала и њиховим количинама.

5. Да ли је могућа и да ли је логична примена новог правилника у пракси?

Примена новог правилника у пракси је могућа, али нема никакве логике.

Основни разлог за то су велики трошкови за привредне субјекте који би били резултат знатно већих трошкова радне снаге услед већег обима ручног уноса података због знатно обимнијих и детаљнијих евиденција ПДВ. Наравно, не треба занемарити ни трошкове за прилагођавање софтвера.

Због тога сматрамо да правилник неће бити примењен у садашњем облику.