Pitanja i predloge iz prethodnog komentara smo prosledili Ministarstvu finansija i očekujemo njihov odgovor (prethodni komentar pročitajte ovde).

U ovom komentaru ćemo pokušati da razjasnimo da li je primena novog pravilnika u praksi moguća. Izuzetno je važno argumentovano i precizno objasniti razloge zbog kojih nije dobar, jer površne ocene o nemogućnosti primene odvlače pažnju od pravih problema.

1. Šta je osnovni problem – obrazac POPDV ili evidencije?

Obrazac POPDV sam po sebi nije problematičan. Naime, taj obrazac bi trebalo da se popunjava automatski, a podaci koji bi se upisivali u taj obrazac bi se „vukli“ iz evidencija PDV. Vezu između evidencija i obrasca bi uradili proizvođači računovodstvenog softvera.

Problem je dakle u evidencijama PDV. Zašto, kada su i do sada postojale evidencije PDV? Zato što su novim pravilnikom predviđene evidencije PDV koje su znatno obimnije i detaljnije od dosadašnjih.

1.1. Obimnost novih evidencija PDV

Najproblematičnija odredba novog pravilnika je ona koja predviđa da se u evidencijama obezbede podaci „koji bliže određuju dobra, odnosno usluge (npr. naziv, vrsta, model, tip, količina, obim i dr.)“.

To znači da za svaku ulaznu ili izlaznu fakturu treba u evidenciji PDV obezbediti podatke npr. o nazivu i količini dobara i usluga.

Ako zamislimo evidenciju kao tabelu, u sadašnjim evidencijama je jedan red tabele jedna faktura, a u novim evidencijama bi jedan red tabele bilo jedno dobro ili jedna usluga. Znači da bi evidencija bila obimnija onoliko puta koliko u proseku ima pojedinačih dobara ili usluga na jednoj fakturi.

Iz toga možemo zaključiti da bi nove evidencije bile znatno obimnije od sadašnjih.

1.2. Detaljnost novih evidencija PDV

U novim evidencijama PDV su pojedini podaci iz dosadašnjih evidencija raščlanjeni na 10-ak različitih podataka.

Primer: Naknada za promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza (1 stavka u dosadašnjim evidencijama) je u novim evidencijama PDV podeljena na 11 različitih stavki (za detalje pogledajte član 3. stav 1. pravilnika).

Takođe, nove evidencije PDV predviđaju i 21 podatak koji se ne tiče direktno obračuna PDV i poreske prijave PDV (zamena dobara u garantnom roku, besplatno davanje poslovnih uzoraka, davanje reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti, promet usluga u oblasti ekonomske propagande izvršen u inostranstvu, promet usluga pruženih elektronskim putem izvršen u inostranstvu, primanja donacija u novcu itd.), za detalje pogledajte član 12. novog pravilnika.

2. Za koga primena novog pravilnika ne predstavlja veliki problem?

Za one privredne subjekte koji imaju poslovni softver u kojem se evidentiraju sve poslovne promene i te iste promene knjiže u finansijskom knjigovodstvu, primena novog pravilnika o evidenciji PDV ne bi trebalo da predstavlja veliki problem.

Ono što treba da urade jeste da proizvođaču softvera daju zahteve za prilagođavanje softvera u smislu novih evidencija PDV i obrasca POPDV. Upis podataka u evidencije PDV bi bile automatizovane (na osnovu poslovnih promena evidentiranih u softveru), kao što su bile i do sada, bez obzira na obimnost i detaljnost novih evidencija.

Čak iako privredni subjekt samo evidentira poslovne promene a knjiženje se vrši „eksterno“ (agencija za knjigovodstvo), ali privredni subjekt i agencija koriste isti softver (koji ima prihvatljivo rešenje za prenos podataka), primena rešenja iz novog pravilnika ne bi trebalo da predstavlja ozbiljniji problem.

Ono što ipak predstavlja problem i ovim privrednim subjektima jeste obaveza evidentiranje podataka koje do sada nisu evidentirali – npr. stavke na fakturama dobavljača koje predstavljaju trošak. Primer: prilikom evidentiranja fakture dobavljača za troškove potrošnog materijala, umesto dosadašnjeg evidentiranja samo finansijskog iznosa bilo bi potrebno evidentirati i pojedinačne nazive artikala i njihove količine.

Međutim, koliko je privrednih subjekata koji zadovoljavaju gore navedene kriterijume? Smatramo da ih je relativno malo u odnosu na ukupan broj privrednih subjekata.

Šta je sa ostalima? Za ostale primena novog pravilnika predstavlja veliki problem.

3. Ko su oni za koje primena novog pravilnika predstavlja veliki problem?

Privredni subjekti koji nemaju poslovni softver u kojem se vrši i evidentiranje poslovnih promena i knjiženje u finansijskom knjigovodstvu (bez obzira da li je knjigovodstvo „interno“ ili „eksterno“).

Koji su to slučajevi? Knjigovodstvo koristi jedan softver, a evidentiranje poslovnih promena u privrednom subjektu se vrši pomoću drugog softvera, korišćenjem raznih „office“ programa, „ručnim“ ispisivanjem blokova, korišćenjem samo fiskalne kase itd.

U takvim situacijama se i do sada evidencija PDV vodila „ručno“, upisivanjem u softver koji koristi knjigovodstvo ulaznih i izlaznih računa. Međutim, sada bi to „ručno“ upisivanje trajalo mnogostruko duže, jer je potrebno unositi posebno naziv i količinu svakog pojedinačnog dobra i usluge sa ulaznih i izlaznih računa.

4. Da li je primena novog pravilnika moguća u maloprodaji?

Moguća je.  Prilikom nabavke dobara, u maloprodaji se pravi kalkulacija i to je dokument koji je osnov za evidenciju PDV.

Što se tiče prodaje, to mogu biti izveštaji iz softvera (uz dnevni izveštaj fiskalne kase) ili izveštaj o prodatim artiklima iz fiskalne kase ili računi (ako se ne koristi fiskalna kasa).

U svakom slučaju postoje podaci o nazivima artikala i njihovim količinama.

5. Da li je moguća i da li je logična primena novog pravilnika u praksi?

Primena novog pravilnika u praksi je moguća, ali nema nikakve logike.

Osnovni razlog za to su veliki troškovi za privredne subjekte koji bi bili rezultat znatno većih troškova radne snage usled većeg obima ručnog unosa podataka zbog znatno obimnijih i detaljnijih evidencija PDV. Naravno, ne treba zanemariti ni troškove za prilagođavanje softvera.

Zbog toga smatramo da pravilnik neće biti primenjen u sadašnjem obliku.