Недавно је Министарство финансија објавило мишљење са следећим насловом: Плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање по основу уговора о правима и обавезама директора без заснивања радног односа у случају када то лице које није оснивач ни члан привредног друштва и “не остварује накнаду” за свој рад као директор (Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-1137/2018-04 од 11.6.2018. године).

О чему се у ствари ради? Министарство финансија је прво затражило од Министарства за рад мишљење у вези са обавезношћу накнаде за уговор о правима и обавезама директора. Од Министарства за рад су добили мишљење (011-00-406/2018-02 од 24. маја 2018. године) да је накнада обавезан елемент уговора о правима и обавезама директора:

„… мишљења смо да се накнада за рад има сматрати обавезним елементом уговора о међусобним правима, обавезама и одговорностима директора који није засновао радни однос.“

У складу са тим, Министарство финансија је донело своје мишљење у којем образлаже плаћање пореза и доприноса за накнаду директора, али је у једном делу свог мишљења изнело став који је изазвао полемике:

„… кад физичко лице (у конкретном случају, које није оснивач ни члан привредног друштва) обавља послове директора по основу уговора о правима и обавезама директора, без заснивања радног односа у том привредном друштву, постоји обавеза обрачунавања и плаћања пореза на доходак грађана на други приход и припадајућих доприноса за обавезно социјално осигурање по основу уговорене накнаде за рад (битан елемент уговора о међусобним правима, обавезама и одговорностима директора).“

Ово је очигледна грешка писца овог мишљења, јер не постоји обавеза плаћања пореза и доприноса по основу уговорене накнаде, већ само и искључиво по основу исплаћене накнаде.

То је чак и јасно назначено у ранијем делу мишљења, где се прецизно каже да се порез по одбитку и доприноси обрачунавају и исплаћују у моменту исплате прихода, односно уговорене накнаде:

„Сагласно одредби члана 101. Закона, порез по одбитку из члана 99. овог закона, за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.“

„Доприносе за лица која остварују уговорену накнаду, сагласно одредби члана 57. став 1. Закона о доприносима, исплатилац је дужан да обрачуна, обустави и уплати приликом исплате уговорене накнаде.“

С обзиром да је надлежним особама у Министарству финансија сигурно скренута пажња на ову грешку, за очекивати је да ће у наредном периоду доћи до исправке.

Поставља се питање шта треба да ураде лица која обављају послове директора на основу уговора о међусобним правима, обавезама и одговорностима директора који није засновао радни однос, а нису уговорили накнаду за рад?

Потребно је у тој ситуацији имати у виду следеће чињенице:

1. Законом о раду или неким другим прописом није предвиђена казна уколико се не уговори накнада за рад директора по уговору о правима и обавезама.
2. Законом о раду или неким другим прописом није одређен минималан износ накнаде који се исплаћује (може бити и 10 или 100 динара).
3. Законом о раду или неким другим прописом није утврђен рок у којем накнада за рад директора треба да буде исплаћена и није предвиђена казна ако та накнаде не буде исплаћена никада.

До проблема са неуговарањем или уговарањем а неисплаћивањем накнаде би могло доћи само ако би директор тужио фирму. Наравно, то је мало вероватно баш за специфичне случајеве у којима се не уговара накнада или се евентуално уговара (нпр. да би било у складу са мишљењем Министарства за рад о обавезности накнаде) али се не исплаћује.