Nedavno je Ministarstvo finansija objavilo mišljenje sa sledećim naslovom: Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa u slučaju kada to lice koje nije osnivač ni član privrednog društva i “ne ostvaruje naknadu” za svoj rad kao direktor (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1137/2018-04 od 11.6.2018. godine).

O čemu se u stvari radi? Ministarstvo finansija je prvo zatražilo od Ministarstva za rad mišljenje u vezi sa obaveznošću naknade za ugovor o pravima i obavezama direktora. Od Ministarstva za rad su dobili mišljenje (011-00-406/2018-02 od 24. maja 2018. godine) da je naknada obavezan element ugovora o pravima i obavezama direktora:

„… mišljenja smo da se naknada za rad ima smatrati obaveznim elementom ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos.“

U skladu sa tim, Ministarstvo finansija je donelo svoje mišljenje u kojem obrazlaže plaćanje poreza i doprinosa za naknadu direktora, ali je u jednom delu svog mišljenja iznelo stav koji je izazvao polemike:

„… kad fizičko lice (u konkretnom slučaju, koje nije osnivač ni član privrednog društva) obavlja poslove direktora po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, bez zasnivanja radnog odnosa u tom privrednom društvu, postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana na drugi prihod i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovorene naknade za rad (bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora).“

Ovo je očigledna greška pisca ovog mišljenja, jer ne postoji obaveza plaćanja poreza i doprinosa po osnovu ugovorene naknade, već samo i isključivo po osnovu isplaćene naknade.

To je čak i jasno naznačeno u ranijem delu mišljenja, gde se precizno kaže da se porez po odbitku i doprinosi obračunavaju i isplaćuju u momentu isplate prihoda, odnosno ugovorene naknade:

„Saglasno odredbi člana 101. Zakona, porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani jedinstveni uplatni račun u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.“

„Doprinose za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, saglasno odredbi člana 57. stav 1. Zakona o doprinosima, isplatilac je dužan da obračuna, obustavi i uplati prilikom isplate ugovorene naknade.“

S obzirom da je nadležnim osobama u Ministarstvu finansija sigurno skrenuta pažnja na ovu grešku, za očekivati je da će u narednom periodu doći do ispravke.

Postavlja se pitanje šta treba da urade lica koja obavljaju poslove direktora na osnovu ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos, a nisu ugovorili naknadu za rad?

Potrebno je u toj situaciji imati u vidu sledeće činjenice:

1. Zakonom o radu ili nekim drugim propisom nije predviđena kazna ukoliko se ne ugovori naknada za rad direktora po ugovoru o pravima i obavezama.
2. Zakonom o radu ili nekim drugim propisom nije određen minimalan iznos naknade koji se isplaćuje (može biti i 10 ili 100 dinara).
3. Zakonom o radu ili nekim drugim propisom nije utvrđen rok u kojem naknada za rad direktora treba da bude isplaćena i nije predviđena kazna ako ta naknade ne bude isplaćena nikada.

Do problema sa neugovaranjem ili ugovaranjem a neisplaćivanjem naknade bi moglo doći samo ako bi direktor tužio firmu. Naravno, to je malo verovatno baš za specifične slučajeve u kojima se ne ugovara naknada ili se eventualno ugovara (npr. da bi bilo u skladu sa mišljenjem Ministarstva za rad o obaveznosti naknade) ali se ne isplaćuje.