Poslodavci koji imaju smanjen obim posla ili su u potpunosti prekinuli rad za vreme vanrednog stanja, zaposlene mogu uputiti na tzv. „prinudni godišnji odmor“ ili „prinudno odsustvo“, u skladu sa članom 116. Zakona o radu:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana.

Pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana, ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.“

1. Najmanji iznos naknade zarade

U slučaju prekida rada odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (član 116. Zakona o radu), zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.

Kolektivnim ugovorom ili Pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od one koja je utvrđena zakonom.

U prosečnu zaradu za prethodnih 12 meseci ulaze sva primanja koja čine zaradu (u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona o radu):

• zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu – osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada (po osnovu rada na dan praznika, prekovremenog rada, „minulog rada“, rada noću itd);
• zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl);
• druga primanja po osnovu radnog odnosa (topli obrok, regres i druga primanja zaposlenog koja imaju karakter zarade).

Znači, da bi se za zaposlenog dobila prosečna bruto satnica za prethodnih 12 meseci treba uzeti ukupan iznos isplaćene zarade u tom periodu i podeliti sa brojem sati rada u tih 12 meseci.

2. Neradni dani u toku „prinudnog odsustva“

Za vreme praznika koji su neradni dani, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.

Postavlja se pitanje da li se za dane praznika koji su neradni dani, ako padaju u toku perioda „prinudnog odsustva“, obračunava naknada zarade u visini od 100% ili od najmanje 60% prosečne zarada (u skladu sa članom 116. Zakona o radu).

Obračun naknade zarade za „prinudno odsustvo“ se odnosi na sate koji bi inače bili radni sati. Iz toga proizlazi da se za dane praznika koji su neradni dani ne obračunava naknade zarade za „prinudno odsustvo“ već se obračunava naknade zarade za praznike, u visini od 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.

Ovo treba imati u vidu prilikom obračuna naknade zarade za predstojeće uskršnje i prvomajske praznike.

3. Obračun naknade zarade za „prinudno odsustvo“

Obračun je moguće odštampati klikom na ikonu štampača ili reč „print“.

4. Poreska prijava PPP-PD

Za naknadu zarade u skladu sa članom 116. Zakona o radu koristi se OVP 203 (iz Kataloga vrste prihoda).