Због различитости методологија и многих других фактора, врло је тешко упоређивати податке у вези са пандемијом COVID-19 између различитих земаља.

Један од ретких показатеља који се чини прилично поузданим, јер се не бави бројем заражених, бројем преминулих, бројем и врстом тестова итд, је показатељ који се користи у истраживачком пројекту Оксфорд универзитета под називом „Coronavirus Government Response Tracker“. Укратко, прате се и упоређују индикатори у вези са мерама које владе (више од 160 држава) доносе као одговор на пандемију. Детаље можете погледати овде:

https://www.bsg.ox.ac.uk/research/research-projects/coronavirus-government-response-tracker

Најважнији показатељ овог пројекта, који се добија на основу девет различитих индикатора, је „Government Response Stringency Index“ или „Индекс строгости одговора/мера владе“ који има вредност од 0 до 100 (у даљем тексту ћемо овај показатељ звати „Индекс“). Вредност од 100 представља најстрожији одговор, односно најстрожије могуће мере.*

* Напомена: Индекс не показује прикладност или ефикасност мера одређене земље. Већи индекс не значи да је одговор државе бољи, већ првенствено указује на строгост мера.

У наставку приказујемо интерактивни графикон са подацима истраживачког пројекта Оксфорд универзитета: 

Анализирали смо Индекс у 38 земаља Европе у периоду од почетка пандемије до данас.

Закључци у вези са ублажавањем мера у Србији у односу на друге европске земље су следећи:

1) Србија је земља која има највеће смањење Индекса од свих земаља у Европи, односно земља која је извршила највеће ублажавање мера:

р.б. Земља највиши Индекс најнижи Индекс Разлика
1 Србија 100 24,07 75,93
2 Хрватска 96,30 36,11 60,19
3 Словенија 89,71 33,33 56,48
4 Естонија 77,78 22,22 55,56
5 Луксембург 79,63 24,07 55,56
... ... ... ... ...
18 Словачка** 87,04 49,07 37,97

 

2) Србија је 16. маја имала највиши Индекс у Европи (93,52), а 6. јуна је имала други најнижи Индекс у Европи (24,07). То је смањење Индекса од 69,45 за само 21 дан.

То представља убедљиво најбрже смањење Индекса од преко 40 поена (3,31 поен по дану), односно најбрже ублажавање мера у Европи.

3) У оквиру пројекта 1. јуна је објављено посебно истраживање које је на основу прикупљених података и препорука Светске здравствене организације (СЗО) у вези са попуштањем мера, приказало у којој мери су земље спремне за даље попуштање мера.

У табели која приказује те податке на почетку табеле (слика 1) су земље које су најспремније а на крају табеле (слика 2) земље које су најмање спремне на даље попуштање мера:

слика 1.

слика 2.

У тој табели Србија је 161. од укупно 172 земље, што значи да у складу са препорукама СЗО никако није била спремна на даље попуштање мера.

Србија је ипак почетком јуна извршила даље попуштање мера. Србија је 1. јуна имала Индекс 43,52 а 6. јуна је Индекс снижен на 24,07.

Извештај о овом истраживању може се погледати и преузети овде:

https://www.bsg.ox.ac.uk/sites/default/files/2020-06/Lockdown%20Rollback%20Checklist%20v4.pdf

4) Србија је земља која тренутно (подаци од 9. јула 2020. године) у Европи има четврти најнижи Индекс (најслабије мере):

 

5) Србија је једина европска земља која је у једном периоду пандемије имала вредност Индекса 100 (31 дан – од 21. марта до 20. априла 2020. године):

 

Детаљи о методологији која се користи у овом истраживачком пројекту Оксфорд универзитета могу се погледати овде:
https://github.com/OxCGRT/covid-policy-tracker/blob/master/documentation/codebook.md

https://github.com/OxCGRT/covid-policy-tracker/blob/master/documentation/index_methodology.m

____________________
** Словачка је додата у табелама као земља која у Европи има најбоље резултате у вези са пандемијом.

 

У Београду, 13. јула 2020. године
Ранко Грба