Shodno propisima koji važe u Srbiji, PayPal se ne može koristiti za plaćanje između rezidenata (npr. za plaćanje fizičkog lica rezidenta Srbije privrednom subjektu takođe rezidentu Srbije), jer nije licenciran kao institucija elektronskog novca kod Narodne banke Srbije.

Povodom čestih nedoumica u vezi sa mogućnostima plaćanja preko PayPal-a u Srbiji, Narodna banka je izdala saopštenje koje bi trebalo da pomogne u razumevanju pitanja vezanih za ovu problematiku, kao što je npr. zašto rezidentima nije dozvoljeno da međusobno obavljaju platni promet preko PayPal-a ili Skrill-a.

U nastavku prenosimo u celosti saopštenje Narodne banke Srbije:

„Povodom interesovanja pojedinih medija za poslovanje stranih institucija elektronskog novca u našoj zemlji, ukazujemo ponovo na to da je Zakonom o platnim uslugama, koji se primenjuje od 1. oktobra 2015. godine, domaće zakonodavstvo usaglašeno sa zakonodavstvom Evropske unije u ovoj oblasti, a stvoreni su i uslovi za modernizaciju i povećanje konkurencije na domaćem tržištu platnih usluga, pre svega uvođenjem mogućnosti poslovanja novih finansijskih institucija: platnih institucija i institucija elektronskog novca. U članu 10. ovog zakona jasno je uređeno koje finansijske institucije mogu pružati platne usluge u Srbiji (plaćanja između rezidenata), a među njima se nalazi samo institucija elektronskog novca koja ima dozvolu Narodne banke Srbije za izdavanje elektronskog novca (domaća institucija elektronskog novca), a ne i strana institucija elektronskog novca (koja prema Zakonu o deviznom poslovanju rezidentima može pružati usluge samo za prekogranična plaćanja). Drugim rečima, da bi rezidentima bilo dozvoljeno da međusobno obavljaju platni promet preko npr. PayPal-a ili Skrill-a, neophodno je da se ove kompanije licenciraju kod Narodne banke Srbije kao institucije elektronskog novca. Do današnjeg dana PayPal nije podneo zahtev da se licencira kod Narodne banke Srbije kao institucija elektronskog novca. Stoga PayPal u ovom trenutku može poslužiti domaćim pravnim i fizičkim licima za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, u skladu sa članom 32. Zakona o deviznom poslovanju, ali ne i za njihova međusobna plaćanja u domaćem platnom prometu.

Ovo su, inače, univerzalna pravila koja važe bez izuzetka i u Evropskoj uniji, pa tako PayPal pruža usluge građanima i kompanijama u Evropskoj uniji kao licencirana kreditna institucija sa sedištem u Luksemburgu. Pružanje platnih usluga je licencirana delatnost svuda u svetu (kao što su to npr. i delatnost prikupljanja depozita, poslovi na tržištu hartija od vrednosti ili druge određene finansijske aktivnosti), a omogućavanje da se ove usluge pružaju u Srbiji između rezidenata bez dozvole Narodne banke Srbije dovelo bi do paradoksalne situacije u kojoj bi strane institucije elektronskog novca osnovane u državi u kojoj nema regulatornih zahteva (nema nadzora, posebnog kapitala kao u Evropskoj uniji od 350.000 evra i zaštite korisnika) bile u daleko povoljnijem položaju nego domaće institucije elektronskog novca, na koje se primenjuje (stroži) režim ekvivalentan u Evropskoj uniji.

Kada je reč o rezidenturi korisnika PayPal naloga ili naloga otvorenih kod drugih stranih institucija elektronskog novca, ističemo da Poreska uprava kontroliše primenu Zakona o deviznom poslovanju kod pravnih lica i ona, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, raspolaže neophodnim pravnim i faktičkim mehanizmima da utvrdi da li je određeno plaćanje preko PayPal-a izvršeno između rezidenata i da u skladu s time podnosi zahteve za pokretanje odgovarajućih postupaka. Prema našim saznanjima, u ovom trenutku, osim u zanemarljivom broju slučajeva u kojima postoji sumnja da su domaće kompanije namerno zloupotrebile servise PayPal-a da bi primale elektronski novac od rezidenata – domaći korisnici PayPal-a servisa su svesni ograničenja iz Zakona o deviznom poslovanju i ne koriste ove servise za prijem novca od drugih rezidenata, što je posledica, između ostalog, i našeg kontinuiranog informisanja javnosti o ovom pitanju. Posebno naglašavamo da su predstavnici Narodne banke Srbije na mnogim javnim skupovima i sastancima s predstavnicima IT industrije, PKS-a, UBS-a predlagali moguća rešenja kako bi poslovni entiteti eliminisali svaki mogući rizik tzv. „nesvesnog“ kršenja Zakona o deviznom poslovanju. Međutim, ne može biti „nesvestan“ onaj rezident koji se u javnosti oglašavao kao jedna od prvih aplikacija koja omogućava u Srbiji plaćanje robe i usluga, a pritom je jasno da je reč o robi ili uslugama koje se pružaju prvenstveno domaćem tržištu. Iako je za kontrolu deviznog poslovanja kod pravnih lica i preduzetnika nadležna Poreska uprava, ukazivali smo na mogućnost da rezidenti na svojim internet stranicama i mobilnim aplikacijama kod kupoprodaje robe i usluga jasno razdvoje mogućnosti plaćanja za rezidente i nerezidente, isključujući mogućnost plaćanja PayPal-om za rezidente. S tim u vezi, opet napominjemo da gotovo svi korisnici servisa stranih institucija elektronskog novca, prema našim saznanjima, u praksi poštuju zakonska ograničenja.

Na kraju još jedanput ističemo da, prema važećim propisima koji uređuju devizno poslovanje, nema smetnji da domaće kompanije i građani Srbije vrše ne samo plaćanje već i naplatu (prijem elektronskog novca) preko strane institucije elektronskog novca po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga u inostranstvu i s tim u vezi mogu slobodno da vrše otkup tako ostvarenog elektronskog novca i da prenose sredstva na svoj devizni račun kod banke u Srbiji. Naime, na osnovu razgovora koje je Narodna banka Srbije vodila s PayPal-om, ova institucija elektronskog novca je, pored opcije slanja sredstava u inostranstvo, u aprilu 2015. omogućila i opciju prijema sredstava u Srbiju (što je bio i osnovni cilj zakonskih izmena iz 2012. godine, kako bi naša IT industrija, start-up kompanije i ostala pravna lica i preduzetnici imali olakšani pristup globalnom tržištu), dok su neke druge institucije elektronskog novca (npr. Skrill) ovu opciju uveli ranije. Prema podacima kojima raspolažemo iz platnog prometa sa inostranstvom, jasno se može uočiti ne samo slanje novca preko pomenutih servisa već i primetan iznos primljenog novca iz inostranstva u poslednjoj godini dana.“