1. Да ли привредни субјект може да плати робу и услуге у готовом новцу?

Кратко и јасно: може. Не постоји ниједан пропис који то у овом тренутку забрањује.

Постоји пропис који ограничава износ који привредни субјект може да прими у готовом новцу за плаћање робе или услуга. Више о томе читајте у наставку текста.

Сврха овог текста није да промовише плаћање готовим новцем, већ да разбије укорењену заблуду да се плаћање између привредних субјеката не може вршити готовим новцем. Друго је питање (којим се у овом тексту нећемо бавити) зашто би неки привредни субјект плаћао робу и услуге готовим новцем када је једноставније то чинити преко рачуна (безготовински).

2. Различити облици плаћања између привредних субјеката

Да сада опишемо и ситуацију коју овде објашњавамо: привредни субјект А је издао рачун за робу или услуге привредном субјекту Б (напомена: не ради се о малопродаји). Привредни субјект Б жели да плати своју обавезу по том рачуну.

Подразумева се (скоро увек) да ће привредни субјект Б плаћање извршити са свог рачуна у банци на рачун у банци привредног субјекта А. Међутим, да ли привредни субјект Б може да изврши плаћање и на други начин, нпр. готовим новцем или платном картицом? Апсолутно може, јер је и то сходно важећим прописима прихватљив облик плаћања.

Приликом плаћања рачуна готовим новцем, субјект А обавезно доставља субјекту Б доказ о извршеном плаћању (налог за уплату у благајну оверен од стране субјекта А, овера на самом рачуну да је плаћање извршено и сл.).

3. Прописи који уређују пословање привредних субјеката готовим новцем

Правилник о условима и начину плаћања у готовом новцу у динарима за правна лица и физичка лица која обављају делатност („Сл. гласник РС“, бр. 77/2011) уређује пословање привредних субјеката готовим новцем.

У складу са тим прописом, привредни субјекти могу, без ограничења, плаћати готовим новцем. За исплате до 150.000 динара дневно банка не тражи документацију за утврђивање основа и намене исплате готовог новца (рачун, одлука, решење, уговор и др.). Ако привредни субјект у току једног дана подиже више од 150.000 динара готовог новца са рачуна, дужан је да поднесе банци документацију.

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, број 113/2017) ограничава привредне субјекте да не смеју за плаћање робе и услуга примити готов новац у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности. Ово питање је регулисано чланом 46. поменутог закона:

„Лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

Ограничење из става 1. овог члана важи и у случају ако се плаћање робе и услуге врши у више међусобно повезаних готовинских трансакција у укупном износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.“

Поступање супротно овој одредби представља за правна лица привредни преступ за који је предвиђена новчана казна од 100.000 до 2.000.000 динара (члан 118. Закона о спречавању прања новца). За предузетнике то представља прекршај за који је предвиђена новчана казна од 30.000 до 300.000 динара (члан 120. Закона).

4. Одакле лицу из фирме готов новац да плати робу или услуге?

Постоје две варијанте:

• подигао је из благајне у фирми па ће на основу рачуна који је платио да се „раздужи“
• даје свој новац који потражује од фирме и фирма ће му исплатити из благајне.

5. Условљавање плаћања рачуна одређеним обликом плаћања

Да ли привредни субјект А може да условљава плаћање рачуна одређеним обликом плаћања које није безготовинско плаћање (преко рачуна)? Да ли привредни субјект Б може да захтева плаћање рачуна обликом плаћања које није безготовинско плаћање (преко рачуна)?

Не могу. Постојање благајне односно благајничког пословања у фирми није обавезно. Такође није обавезно поседовање платне картице фирме, односно апарата који омогућава плаћање платним картицама.

С друге стране, оно што јесте обавезно за све привредне субјекте јесте отварање текућег рачуна (члан 2. Закона о обављању плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност).

Сходно томе, можемо закључити да је плаћање робе и услуга од стране привредног субјекта у готовом новцу могуће само ако издавалац рачуна прихвата плаћање рачуна у готовом новцу.

6. Примери када је плаћање готовим новцем за робу или услуге сврсисходно

Пример 1

Дошли сте у фирму да вам издају робу и тамо сазнајете да су почели да важе нови услови за издавање робе за које нисте знали (нпр. обавезно авансно плаћање или обавезно измиривање претходних обавеза и сл.). Имате код себе „кеш“, платите колико треба, добијете рачун и носите робу.

Пример 2

Хитно вам треба роба (или услуга), плаћање је авансно, субота је и лице које у фирми врши плаћања не ради (нпр. инстант плаћање које се може вршити 24 сата дневно, 365 дана у години), имате „кеш“, платите и завршите посао.

Сигурни смо да има још ситуација када је плаћање готовим новцем за робу и услуге сврсисходно, па је за очекивати да ће такав облик плаћања робе или услуга од стране привредног субјекта бити могућ и након доношења нових прописа из ове области.