1. Da li privredni subjekt može da plati robu i usluge u gotovom novcu?

Kratko i jasno: može. Ne postoji nijedan propis koji to u ovom trenutku zabranjuje.

Postoji propis koji ograničava iznos koji privredni subjekt može da primi u gotovom novcu za plaćanje robe ili usluga. Više o tome čitajte u nastavku teksta.

Svrha ovog teksta nije da promoviše plaćanje gotovim novcem, već da razbije ukorenjenu zabludu da se plaćanje između privrednih subjekata ne može vršiti gotovim novcem. Drugo je pitanje (kojim se u ovom tekstu nećemo baviti) zašto bi neki privredni subjekt plaćao robu i usluge gotovim novcem kada je jednostavnije to činiti preko računa (bezgotovinski).

2. Različiti oblici plaćanja između privrednih subjekata

Da sada opišemo i situaciju koju ovde objašnjavamo: privredni subjekt A je izdao račun za robu ili usluge privrednom subjektu B (napomena: ne radi se o maloprodaji). Privredni subjekt B želi da plati svoju obavezu po tom računu.

Podrazumeva se (skoro uvek) da će privredni subjekt B plaćanje izvršiti sa svog računa u banci na račun u banci privrednog subjekta A. Međutim, da li privredni subjekt B može da izvrši plaćanje i na drugi način, npr. gotovim novcem ili platnom karticom? Apsolutno može, jer je i to shodno važećim propisima prihvatljiv oblik plaćanja.

Prilikom plaćanja računa gotovim novcem, subjekt A obavezno dostavlja subjektu B dokaz o izvršenom plaćanju (nalog za uplatu u blagajnu overen od strane subjekta A, overa na samom računu da je plaćanje izvršeno i sl.).

3. Propisi koji uređuju poslovanje privrednih subjekata gotovim novcem

Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS“, br. 77/2011) uređuje poslovanje privrednih subjekata gotovim novcem.

U skladu sa tim propisom, privredni subjekti mogu, bez ograničenja, plaćati gotovim novcem. Za isplate do 150.000 dinara dnevno banka ne traži dokumentaciju za utvrđivanje osnova i namene isplate gotovog novca (račun, odluka, rešenje, ugovor i dr.). Ako privredni subjekt u toku jednog dana podiže više od 150.000 dinara gotovog novca sa računa, dužan je da podnese banci dokumentaciju.

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, broj 113/2017) ograničava privredne subjekte da ne smeju za plaćanje robe i usluga primiti gotov novac u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti. Ovo pitanje je regulisano članom 46. pomenutog zakona:

„Lice koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.

Ograničenje iz stava 1. ovog člana važi i u slučaju ako se plaćanje robe i usluge vrši u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija u ukupnom iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.“

Postupanje suprotno ovoj odredbi predstavlja za pravna lica privredni prestup za koji je predviđena novčana kazna od 100.000 do 2.000.000 dinara (član 118. Zakona o sprečavanju pranja novca). Za preduzetnike to predstavlja prekršaj za koji je predviđena novčana kazna od 30.000 do 300.000 dinara (član 120. Zakona).

4. Odakle licu iz firme gotov novac da plati robu ili usluge?

Postoje dve varijante:

• podigao je iz blagajne u firmi pa će na osnovu računa koji je platio da se „razduži“
• daje svoj novac koji potražuje od firme i firma će mu isplatiti iz blagajne.

5. Uslovljavanje plaćanja računa određenim oblikom plaćanja

Da li privredni subjekt A može da uslovljava plaćanje računa određenim oblikom plaćanja koje nije bezgotovinsko plaćanje (preko računa)? Da li privredni subjekt B može da zahteva plaćanje računa oblikom plaćanja koje nije bezgotovinsko plaćanje (preko računa)?

Ne mogu. Postojanje blagajne odnosno blagajničkog poslovanja u firmi nije obavezno. Takođe nije obavezno posedovanje platne kartice firme, odnosno aparata koji omogućava plaćanje platnim karticama.

S druge strane, ono što jeste obavezno za sve privredne subjekte jeste otvaranje tekućeg računa (član 2. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost).

Shodno tome, možemo zaključiti da je plaćanje robe i usluga od strane privrednog subjekta u gotovom novcu moguće samo ako izdavalac računa prihvata plaćanje računa u gotovom novcu.

6. Primeri kada je plaćanje gotovim novcem za robu ili usluge svrsishodno

Primer 1

Došli ste u firmu da vam izdaju robu i tamo saznajete da su počeli da važe novi uslovi za izdavanje robe za koje niste znali (npr. obavezno avansno plaćanje ili obavezno izmirivanje prethodnih obaveza i sl.). Imate kod sebe „keš“, platite koliko treba, dobijete račun i nosite robu.

Primer 2

Hitno vam treba roba (ili usluga), plaćanje je avansno, subota je i lice koje u firmi vrši plaćanja ne radi (npr. instant plaćanje koje se može vršiti 24 sata dnevno, 365 dana u godini), imate „keš“, platite i završite posao.

Sigurni smo da ima još situacija kada je plaćanje gotovim novcem za robu i usluge svrsishodno, pa je za očekivati da će takav oblik plaćanja robe ili usluga od strane privrednog subjekta biti moguć i nakon donošenja novih propisa iz ove oblasti.