Od 17. avgusta 2018. godine počinje primena člana 9. Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica („Službeni glasnik RS“, broj 44/2018).

Banke su u obavezi da svim novim korisnicima tekućih računa koji zahtevaju platnu karticu besplatno izdaju domaću platnu karticu (Dina), dok će svim vlasnicima platnih kartica koji nemaju domaću platnu karticu, nakon isteka roka važenja tih drugih kartica, iste biti zamenjene domaćom platnom karticom.

Naravno, vlasnici tekućih računa će moći od banke da dobiju i druge platne kartice, ali neće moći da imaju druge platne kartice ako nemaju i domaću.

Narodna banka podseća da se ostale odredbe Zakona o međubankarskim naknadama primenjuju od 17. decembra 2018. godine, pri čemu je predviđeno fazno snižavanje međubankarskih naknada u kartičnim transakcijama. Do 17. juna 2019. godine, pružaoci platnih usluga moći će da nude i naplaćuju međubankarske naknade u iznosu ne većem od 0,5% vrednosti izvršene transakcije debitnom karticom, odnosno 0,6% za kreditne kartice. Od 18. juna 2019. godine međubankarske naknade biće ograničene na 0,2% vrednosti izvršene transakcije debitnom karticom, odnosno 0,3% za kreditne kartice, kao što je i u zemljama Evropske unije. 

U nastavku prenosimo u celosti saopštenje Narodne banke Srbije:

„Narodna banka Srbije podseća da danas počinje da se primenjuje član 9. Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica koji predviđa da su izdavaoci platnih kartica u obavezi da svakom korisniku koji zahteva izdavanje platne kartice uz tekući račun izdaju platnu karticu kod koje se transakcije obrađuju, netiraju i poravnavaju u platnom sistemu u Srbiji.

Počevši od danas, svim novim korisnicima tekućih računa koji zahtevaju platnu karticu biće besplatno izdata kartica sa domaćom obradom transakcija, a pored toga sve kartice koje ne ispunjavaju uslov domaće obrade transakcija, na svom isteku roka važnosti, biće zamenjene karticama sa domaćom obradom transakcija. Na ovaj način, ostvaruje se još jedan važan cilj Zakona – upravljanje sistemskim rizikom u našem domaćem platnom sistemu, a u vezi sa kartičnim transakcijama.

Član 9. Zakona uzimajući u obzir karakteristike domaćeg tržišta platnih kartica koje kontinuirano raste, kao i njegov sistemski značaj, ublažava rizik koji proizlazi iz dominantne obrade domaćih (dinarskih) kartičnih plaćanja u inostranim platnim sistemima i predstavlja važan segment očuvanja stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji, što je jedan od dva najvažnija cilja NBS.

Pored toga što su platne kartice postale sistemski važne zbog značajnog povećanja njihove upotrebe u poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji, treba imati u vidu da, prema raspoloživim podacima, 97% svih plaćanja korišćenjem lokalno izdatih platnih kartica čine plaćanja u zemlji, a samo 3% plaćanja u inostranstvu. Takođe, 87% domaćih dinarskih kartičnih transakcija obrađuje se u inostranim platnim sistemima, nad kojima institucije Srbije, odnosno NBS nemaju nikakva nadzorna ovlašćenja. U platnom sistemu koji nadgleda NBS  realizuje se manje od 15% transakcija u zemlji. Upravo uzimajući u obzir ove okolnosti koje imaju sistemski značaj, članom 9. Zakona je propisano da svaki korisnik platnih kartica mora besplatno dobiti bar jednu karticu čije se transakcije obrađuju u zemlji, pod nadzorom odgovornih domaćih institucija. Uz tu karticu, tom korisniku, na njegov poseban zahtev u pismenoj formi može biti izdata jedna ili više platnih kartica kod kojih se u domaćim platnim transakcijama obrada naloga za prenos izdatih na osnovu njihove upotrebe ne obavlja u platnom sistemu u Srbiji.

Smisao ove odredbe jeste, dakle, u tome da se korisnicima omogući da uvek imaju najmanje jednu platnu karticu nad čijom obradom transakcija postoji efektivan nadzor domaće zakonom odgovorne institucije, odnosno NBS, i time im se garantuje pristup sredstvima na njihovom tekućem računu u slučaju nedostupnosti ili problema u radu sistema nad kojima institucije Srbije nemaju nadzor, niti bilo kakvo pravo uvida u njihovo poslovanje. Zakon o međubankarskim naknadama ima uporište u evropskom zakonodavstvu, odnosno u skladu je sa regulatornim principima i praksom evropskih zemalja koji se odnose na realizaciju transakcija platnim karticama u nacionalnim valutama i obaveze centralne banke da osigura pouzdano funkcionisanje nacionalnog platnog sistema.

Iako trenutno samo transakcije inicirane karticama nacionalne kartične šeme DinaCard ispunjavaju uslov da se obrađuju u platnom sistemu u zemlji, treba imati u vidu da ovaj član zakona ne propisuje obavezno izdavanje i korišćenje bilo kog određenog brenda platnih kartica. Svaki kartični sistem plaćanja koji omogući da se obrada transakcija obavlja u platnom sistemu u Republici Srbiji, ispunjava uslov da se kartica njegovog brenda izdaje uz tekući račun u skladu sa članom 9. stav 1. Zakona.

Zakonom se istovremeno smanjuju troškovi kartičnih transakcija, međunarodnim kartičnim sistemima omogućeno je da posluju u Srbiji pod istim uslovima kao što su to činili pre nego što je Zakon usvojen, a u isto vreme se upravlja sistemskim rizikom platnog sistema u zemlji u skladu sa standardima Evropske unije u ovoj oblasti.

Takođe, ovim zakonom se uređuje poslovanje s platnim karticama u Srbiji, i to po prvi put, na celovit način. Platne kartice su najpopularniji bezgotovinski platni instrument kod nas i njihovom upotrebom je realizovano 57% ukupnog broja bezgotovinskih transakcija tokom 2017. godine, sa rastućim trendom.

Ostale odredbe Zakona primenjuju se od 17. decembra 2018. godine, pri čemu je predviđeno fazno snižavanje međubankarskih naknada u kartičnim transakcijama. Do 17. juna 2019. godine, pružaoci platnih usluga moći će da nude i naplaćuju međubankarske naknade u iznosu ne većem od 0,5% vrednosti izvršene transakcije debitnom karticom, odnosno 0,6% za kreditne kartice. Od 18. juna 2019. godine međubankarske naknade biće ograničene na 0,2% vrednosti izvršene transakcije debitnom karticom, odnosno 0,3% za kreditne kartice, kao što je i u zemljama Evropske unije.“