(Мишљење Министарства финансија, бр. 401-00-02295/2016-16 од 27.7.2016. год.)

Јавнобележничка делатност уређена је Законом о јавном бележништву („Сл. гласник РС“, бр. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14—др. закон, 93/14—др. закон, 121/14, 6/15 и 106/15), којим се уређују организација, делатност, начин и услови рада, као и друга питања од значаја за јавно бележништво, чијим је чл. 165-175. посебно уређен јавнобележнички депозит. Како је у допису наведено, чланом 165. став 2. Закона о јавном бележништву прописано је да ће странка, кад предаје новац у јавнобележнички депозит, одредити да ли ће јавни бележник чувати новац у јавнобележничком депозиту или ће га уложити у банку и под којим условима, а ако су предмет депозита страна валута и девизе, поступа у складу са прописима који уређују девизно пословање.

У вези с претходно наведеним, Министарство финансија указује да је чланом 34. став 1. Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС“, бр. 62/06, 31/11, 119/12 и 139/14, у даљем тексту: Закон) прописано да се плаћање, наплаћивање и пренос између резидената и између резидената и нерезидената у Републици врши у динарима, док је ставом 2. тачка 3) истог члана Закона прописано да се, изузетно од одредбе става 1. овог члана, плаћање, наплаћивање и пренос у Републици могу се вршити и у девизама по основу уплате депозита као средства обезбеђења. Осим наведеног, чланом 34. став 6. Закона прописано је да се плаћање, наплаћивање и пренос у Републици могу вршити и у девизама и у другим случајевима прописаним законом.

Даље у допису се наводи да Закон не садржи одредбе које би могле да представљају основ за законито и правилно поступање јавних бележника, када се поступа по службеној радњи пријема девиза у јавнобележнички депозит.

С тим у вези, Министарство финансија указује да наведена питања нису предмет уређивања Закона, већ да се ради о питањима која су од значаја за обављање јавнобележничке делатности као службе од јавног поверења, коју јавни бележник обавља у складу са Законом о јавном бележништву као искључиво и стално занимање док му не престане делатност, а којима је обухваћено и обављање послова преузимања на чување исправа, новца, хартија од вредности и других предмета. У том смислу, Законом о јавном бележништву је уређено правно дејство јавнобележничког депозита тако што је чланом 174. тог закона прописано да јавнобележнички депозит има исто правно дејство, режим и карактер као и судски депозит. Истовремено, уређивањем питања сходне примене закона и других прописа, у члану 175. Закона о јавном бележништву прописано је да се на јавнобележнички депозит сходно примењују закон и други прописи који уређују судски депозит, односно извршено упућивање на сходну примену одредби прописа којима се уређује поступање у случају пријема стране валуте у судски депозит, а која питања су уређена Законом о ванпарничном поступку („Сл. гласник СРС“, бр. 25/82 и 48/88 и „Сл. гласник РС“, бр. 46/95-др. закон, 18/05-др. закон, 85/12, 45/13-др. закон, 55/14, 6/15 и 106/15-др. закон), Судским пословником („Сл. гласник РС“, бр. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15-испр., 39/16 и 56/16) и другим посебним прописима којима се уређују ова специфична питања.

Најзад, у допису се поставља и питање начина уплате девиза, примљених у јавнобележнички депозит, на рачун код банке, а с обзиром на упите које јавни бележник има од страних и домаћих правних лица, те комуникацију коју је имао са пословним банкама око отварања депозитног рачуна.

Чланом 35. ст. 2-3. Закона прописано је да резидент – правно лице, огранак страног правног лица и предузетник држи девизе на девизном рачуну код банке или их продаје банци, те да Народна банка Србије прописује услове под којима банке отварају девизне рачуне и начин вођења тих рачуна и девизних штедних улога резидената. У складу с наведеним, Народна банка Србије је подзаконским актима ближе уредила питања услова отварања и начина вођења динарских и девизних рачуна резидената и нерезидената, те за добијање мишљења у вези са отварањем и вођењем рачуна на која би се уплаћивала средства примљена у јавнобележнички депозит упућујемо на ту институцију.

Одговор у вези примене прописа дат је према подацима који су изнети у захтеву. Министарство финансија напомиње да, сходно члану 8. став 1. Закона о Народној скупштини („Сл. гласник РС“, бр. 9/10), Народна скупштина доноси аутентично тумачење закона, као и да, у складу са чланом 80. став 2. Закона о државној управи („Сл. гласник РС“, бр. 79/05, 101/07 и 95/10), мишљења органа државне управе нису обавезујућа.

Извор: Билтен – Службена објашњења и стручна мишљења за примену финансијских прописа (Министарство финансија)